Fizika

Kineski laser ruši dronove na malim visinama

dron-cropU Kini su prvi put u svetu uspešno okončana testiranja laserskog sistema za presretanje letećih uređaja na malim visinama. Vest o tone je objavila kompanija-proizvođač visokotehnološke opreme „Điujuan“ („Jiuyuan Hi-Tech Equipment Corp.“), koja pripada Kineskom naučnom centru inženjerijsko-fizičkih ispitivanja.

Šta nam donosi CERN u budućnosti?

Na pres konferenciji održanoj u Kopenhagenu, u okviru Euroscience Open Foruma, nekoliko čelnih ljudi iz CERN-a najavilo je puštanje u rad Velikog hadronskog sudarača nakon skoro dve godine, kao i najnovije detalje vezane za Higsov bozon. Na pitanja novinara odgovarali su generalni direktor CERN-a Rolf Hojer i bivša portparolka ATLAS projekta Fabiola Đanoti.

Kako li radi mikrotalasna?

rerna1Mikrotalasna rerna zagreva hranu bombardujući je elektromagnetnim zračenjem u mikrotalasnom delu spektra, čime izazivaju rotaciju i povećanje termičke energije polarizovanih molekula u hrani. U procesu nazvanom dielektrično zagrevanje, hrana u rerni se brzo i efikasno zagreva, pogotovu ako je sočna i tečna. Mikrotalasne rerne su nastale odmah posle II svetskog rata, zahvaljujući naprednoj radarskoj tehnologiji.

KISEONIK

kiseonik-80

pdfU originalu, kiseonik i dan-danas nastaje u kosmosu u složenom procesu helijumske fuzije u masivnim zvezdama. Iako je uobičajeno mišljenje da bez njega nema života na Zemlji, u atmosferi je počeo da se akumulira tek milijardu godina nakon pojave živih organizama na našoj planeti. Težinski, kiseonik čini najveći deo ljudskog tela – svako od nas ima najmanje 45 kg kiseonika. Takođe, kiseonik čini polovinu težine Zemljine kore i skoro 90% težine svih okeana, a kao drugi najzastupljeniji, u atmosferi ga ima više od 1015 tona. Obzirom da je član za sve nas esencijalnog dvojca u H2O, eto razloga da pročitaš i zapamtiš ponešto o ovom izuzetnom hemijskom elementu.

Koliko se isplati članstvo u CERN-u

 | Autor: Boro Soleša, Danas

Godišnja članarina od milion švajcarskih franaka za Srbiju je ulaznica u svet nauke 21. veka. -- Naučnici iz bivše Jugoslavij,e predvođeni Pavlom Savićem, ostavili su dubok trag u istraživanju CERN-a još od 1954. godine. -- Domaća privreda mogla bi da sledi primer nemačkih kompanija, koje su našle interes da se preko nauke uključe u rad istraživača.

Facebook