Koliko je Mesec daleko? Ako čovek hoće da bude precizan onda na ovo pitanje ne može da da jedan odgovor već najmanje dva.

perige, apogej   

apo peri gej

maesec detaljMesec naime stalno menja svoje rastojanje od Zemlje jer se oko nje ne okreće po kružnoj već po eliptičnoj putanji. U jednom fokusu ove elipse nalazi se Zemlja i na našem crtežu to je tačka F1. Kada Mesec stigne u tačku M1 tada je rastojanje od njegovog centra do centra planete najmanje i iznosi 363 300 kilometara. Ova tačka se zove perigej. Tačka M2 zove se apogej i u njoj je Mesec najudaljeniji od centra Zemlje, 405 500 kilometara. Iz ova dva podatka možemo dobiti treći: srednju udaljenost Meseca. Srednja udaljenost je aritmetička sredina najveće i najmanje daljine. Ona iznosi 384 400 kilometara i ako za razdaljinu Meseca od Zemlje treba da navedete samo jedan podatak koristite ovaj.

(Podaci prema: nssdc.gsfc.nasa)

To je inače put u koji stane trideset Zemljinih kugli, a koji peške možete da pređete za 8 godina i 280 dana, ako idete pet kilometara na sat i naravno ako idete stalno, bez odmora. Istu razdaljinu svetlost prevali za 1,28 sekundi.

30zemljidomesecaPošto znamo srednju udaljenost Meseca možemo približno izračunati i obim njegove putanje (oko 2,5 miliona kilometara).

linearni ekscentricitet

Srednja udaljenost je jednaka dužini velike poluose (a). Ova poluosa određuje veličinu čitave elipse, a izduženost elipse zavisi od razmaka između fokusa. Razume se da će elipsa biti izduženija ukoliko je razmak između fokusa veći. Nas međutim interesuje polovina ovog razmaka jer ona govori koliko je jedan fokus udaljen od centra elipse (presek velike i male ose, tačka D). Ovaj podatak možemo dobiti ako od najveće razdaljine oduzmemo najmanju i rezultat podelimo sa dva. Izlazi da je to 21 100 km. Toliko je, znaci, Zemlja pomerena od centra elipse. Ovaj razmak se zove linearni ekscentricitet Mesečeve eliptične putanje oko Zemlje.

numerički ekscentricitet   

Sada možemo da izračunamo i numerički ekscentricitet Mesečeve elipse. To se radi tako sto linearni ekscentricitet podelimo sa dužinom velike poluose (a). Dobićemo da je e=c/a=0,0546... itd, ili, zaokruženo, numerički ekscentricitet Mesečeve orbite oko Zemlje je 0,055 (ne pitajte samo čega 0,055 - to je bezdimenziona veličina).

Numerički ekscentricitet je dakle mera izduženosti elipse. Među satelitima, prema dosadašnjim saznanjima, najveći ekscentricitet ima Neptunov satelit Nereida (e=0,75), najmanji (e=0) npr. Saturnov Telesto; putanja prvog je veoma izdužena, dok je putanja ovih drugog kružnica.

Sta nam govori ekscentricitet Mesečeve orbite? Ona je bez sumnje eliptična, ali njena izduženost nije naročito velika. Gotovo da je kružna. Smanjite je i u srazmerni nacrtajte  na komadu hartije pa ćete videti. Posao zapravo nije vredan truda jer će razmak između fokusa elipse biti svega nekoliko milimetra i trebaće vam dosta truda da na kraju nacrtanu putanje ipak ne vidite kao kružnicu. Zbog toga se ova putanja u udžbenicima iz praktičnih razloga crta ili kao kružnica, ili pak kao naglašeno izdužena elipsa, već prema potrebi, a jedino se ne crta kako stvarno izgleda. (Uopšte to je karakteristično za astronomiju da i najpreciznije tvrdnje i najveće istine dokazuje potpuno netačnim crtežima).

Međutim, ma koliko da je mala razlika između Mesečeve putanje i kružnice ona u stvarnosti nije bez značaja. U perigeju Mesec nam je bliži za 42800 km nego u apogeju i to čak može i da se vidi, jer se na različitoj udaljenosti menja prividni prečnik Meseca.  

SuperMikroMjesec 680

Mesec u perigeju (levo) i u apogeju (D. Reponj) Veća fotografija


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

Osnove (2)