Kažu da je ove godine zima počela 21. decembra u 10:44 po Griniču. Astronomi taj trenutak zovu zimskim solsticijem i tada je na severnoj polulopti Sunce najniže na nebu. U našim krajevima dan je trajao tek nešto oko 8,5 časova.

Tog dana je bila i najduža noć na Zemljinom severnom polu a najkraća na južnom. Od tog dana, svakog dana dan duža za malo više od 2 minuta a noć kraća, i tako će biti sve do prvog dana proleća kada će se izjednačiti. Dok ne dođe taj dan, hajde da malo zavirimo i u druge severne polove našeg solarnog sistema. Sledi jedan dobar giff koji nabrzaka prikazuje sve značajnije polove.

sp1

Prvo slede tri unutrašnja člana Sunčevog sistema koja su do sada kompletno mapirana pomoću brojnih orbitera. Tokom orbitnih misija načinjeno je mnogo, mnogo, slika koje su potom iskorišćene za pravljenje fotografskih mapa. Sve one su zbilja fascinantne i pružaju osnov za naše shvatanje svetske geologije. Mnoge misije su bile posvećene isključivo ovom cilju: „MESSENGER“ Merkuru, „Magellan“ Veneri, a „Clementine“ Mesecu.

sp2

Ova slika Merkurovog severnog pola je sastavljena od hiljada pojedinačnih slika snimljenih u misiji „MESSENGER“. U prednjem planu se vide ogromne ravnice lave koje prvi otkrio „MESSENGER“. Na polu se uočavaju pojedini krateri čija dna nikad ne ogreje Sunce, te se čak i na vrelom Merkuru mogu pronaći depoziti trajnog leda. Vidi nešto više o ovoj slici u Nasinom Planetarnom fotožurnalu.

sp3 

Severni pol Venere. Ova slika je komponovana od podataka koje je između 1990. i 1994. prikupio radarski maper Nasinog orbitera „Magellan“. Vidi nešto više o ovoj slici na Nasinom vebsajtu.

 sp4

Severni polnašeg Meseca. Slika je bazirana na mapi Meseca koju je napravio orbiter „Clementine“. Izgleda čudno jer je načinjena od stotina slika, svih napravljenih u približno isto lokalno vreme lunarnog dana; naravno, u svakom trenutku, otprilike polovina tih slika bi bila osvetljena Suncem a polovina ne. Pogledaj ostale “Clementinine” mape”.

Mada ne prikazuje celokupnu poluloptu, naredna Marsova slika je čudna, a spiralna severna polarna kapa je samo jedno od čuda koje je otkrila misija „Mars Global Surveyora“, kombinujući podatke dva instrumenta koja su unela revoluciju u istraživanje Marsa, a to su kamera i laserski visinomer.

sp5

Marsov severni pol poseduje stalnu kapu vodenog leda prečnika oko 1.000 km. Kapa ima spiralnu strukturu, topografske depresije slabo osvetljene dobrim delom godine i možda sa više prašine od gornjeg dela kape. Nauči više o ovoj slici “Mars Global Surveyora” na JPL.ovom sajtu.

I Sunce ima svoj severni pol, samo što on nije hladan kao oni planetni.

sp6

Sunčev severni pol. Ova slika je leva od stereo para slika Sunca snimljenih uz pomoć dve „STEREO“ letilice 20. marta 2007. Poseti JPL-ov vebsajt sa crveno-plavim naočarima da vidišp Dunce u 3D.

Poslednjih godina (i malo duže) nismo posetili samo orbite planeta već i nekih asteroida. Misija „Dawn“ je izvela nečuven poduhvat okrećući se i mapirajući dva najmasivnija člana asteroidnog pojasa. Globalne mape tih svetova su jako bitne za geologiju, i zato je jako interesantno osmotriti njihove severne polove na „Dawnovim“ slikama.

sp7

Vestin severni pol. Nasin brod „Dawn“ je napravio ovu sliku polarnog regiona Veste 25. avgusta 2012. baš pre nego što je krenuo na putovanje ka Ceresu. Nauči nešto više o ovoj slici na blogu Marca Raymana.

sp8

Ceresov severni pol. „Dawn“ je snimao Ceresov pol dolazeći sa noćne strane tokom prvog meseca boravka u orbiti najvećeg stanovnika pojasa. Ovo je samo deo dugačke sekvence slika koje prikazuju rotaciju Ceresa.

Jupiter je toliko velik da čak ne moramo ni da napuštamo Zemlju da bi proučavali njegovu meteorologiju i polove. Zapravo, to se najbolje postiže van Zemljine atmosfere, tj. zemaljski teleskopi daju astronomima fantastične slike, ali ipak samo „Habl“ omogućava da vidimo polarne aurore u ultraljubičastom spektru.

sp9

Jupiterov severni pol je mesto aktivnih aurora zbog magnetnog polja džinovske planete. Ova slika kombinuje Hablove slike Jupitera u vidljivoj svetlosti i onih u ultraljubičastoj čime se lakše vidi položaj aurora (polarna svetlost).

Saturn takođe može da se studira sa Zemlje, ali je neuporedivo bolje to uraditi sa orbitera. Tada je „Cassini“ redovno preletao iznad Suncem obasjanog severnog Jupiterovog pola (ustvari, blizu njegovog letnjeg solsticija), i lepo se video zapanjujući i tajanstveni severni šestougao.

sp10

Dok je proleće stizalo na severne polove Saturnovog sistema, „Cassini“ je imao sve bolji pogled na Saturnov severni pol i njegov šestougaonik. Pročitaj više o šestougaoniku.

Ipak, za većinu ostalih svetova kosmičke letilice su neophodne. Nažalost, nismo uvek u stanju da šaljeno orbitere jer su preskupi i zahtevaju predugo vremena. Sve dok ne budemo mogli da pošaljemo orbitere na svaki svet, moraćemo da se oslanjamo na fly-by sonde koje će nam pružati jednokratni uvid u ono što ne znamo o solarnom sistemu. Ova slika Ia dolazi sa jedne od takvih sondi, „New Horizonsa“.

sp11
Iov severni pol. Ovaj Jupiterov mesec je vulkanski najaktivniji svet u solarnom sistemu. Kada je „New Horizons“ proleteo pored njega 2007. njegov vulkan Tvashtar je bio u sred snažne erupcije, izbacujući pepeo i paru visoko iznad severnog pola. Ovde se vidi ono što je snimio NH odlazeći: vatre Tvashtara osvetljavaju površinu Ia u noći.

Slika Enceladusa, Saturnovog meseca, potiče sa „Cassinija“. „Cassini“ je orbiter, ali se on okreće oko Saturna a ne oko meseci. Zato su najbolje slike Saturnovih meseci nastale tokom preleta. Nekoliko satelita, naročito Titan i Enceladus, iskusilo je mnogo takvih preleta, dok ostali Saturnovi meseci nisu imali takvu sreću.

sp12
Severni pol Enceladusa snimlken 14. oktobra 2015. „Cassini“ je zatekao pejzaž izdubljen kraterima ispresecanim brazdama.

Sad ulazimo u zabačene regione solarnog sistema. Nikada zapravo nismo ugledali severne polove ni Urana ni Neptuna, ili pak nekog od njihovih satelita, jer je „Voyager 2“ proleteo pored njih tokom zime na njihovim severnim poluloptama.

sp13

Jedina sonda koja je do sada posetila Uran nikada nije snimila njegov severni pol obasjan Suncem. Međutim, „Voyager 2“ je snimio severni pol tokom odlaska od planete 1. februara 1986. kada je snimio ovaj srp.

 sp14

Neptunov severni pol. Na ovoj „Voyagerovoj“ slici iz 1989. godine krije se „tamo iza“.

Što se tiče Plutona, „New Horizons“ nam je lani tokom tog jednog preleta pribavio mnogo više podataka nego što je to uradio „Voyager 2“ sa Uranom i Neptunom. Ipak, to je samo jedan prelet, pa naučnike sigurno srce boli kad pomisle da se ovaj svet svakodnevno menja a da oni to ne mogu da prate. Možda ćemo jednog lepog dana uspeti da sakupimo dovoljno para[1] i lansiramo sondu koja će trajati i raditi stotinu godina, strpljivo posmatrajući i šaljući nam podatke.

sp15

Severni pol Plutona. On je tamo crvenkast, kao i na njegovom mesecu Haronu. Naučnici imaju hipotezu da je metan zarobljen na polu tokom zimskog mraka razaran solarnim zračenjem tokom proleća, te se smobodni molekuli sjedinjuju u veće molekule bogate ugljenikom koji se zovu tolini. Pročitaj nešto više o tolinima.

Sve ove svetove smo istraživali zbog toga što su nam jako zanimljivi. Ali smo ih istraživali i da bi bolje shvatili našu sopstvenu planetu – i u prošlosti i u budućnosti. Bez obzira gde putujemo po solarnom sistemu, uvek smo duboko svesni koliko je naš svet dragocen i jedinstven. Zato je red da se ova priča završi sa slikom Zemljinog severnog pola, napravljenom pre par godina. Ove godine, pod okriljem zimske tame, Zemljina polarna kapa je trebala ponoovo da se formira. Ali nije. Razumevanje svih različitih sila koje utiču da ova godina bude toliko anomalična je složen poduhvat. Uvid u atmosfere Venere i Marsa koji smo stekli za sve ovo vreme doprineo je našoj sposobnosti da predvidimo budućnost našeg sveta. Ali taj uvid nas ne može da nauči kako da ostvarimo društvene, kulturne i političke promene koje moramo sprovesti da bi izbegli najgora predviđanja. Za to nam trebaju pažljiva istraživanja nekih drugih eksperata.

sp16
Zemljin severni pol. Sunce iznad mora leda u blizini pola. Tamošnja ledena kapa se svake godine sve više smanjuje, ali ove godine je uočena iznenadna i dramatična promena u ponašanju severnog polarnog mora leda,


[1] Uvek me nervira ovakva udica. Pročitao sam da je Obama odobrio HILJADU MILIJARDI DOLARA za unapređenje nuklearnog arsenala u sledećih 30 godina. Pa za te par, imam utisak, naselili bi solarni sistem.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

Osnove (2)