Astronautika: istorija

Istorija

Najveći kosmički centar na svetu

rampaIako je Bajkonur oduvek bio poznat u svetu kao mesto lansiranja sovjetskih kosmičkih misija, od nastanka 1955. pa do kolapsa SSSR-a 1991, primarna svrha centra je bilo testiranje balističkih projektila na tečno gorivo. Službeno (i tajno) ime centra bilo je Naučno-istraživački probni poligon №5 ili NIIP-5; odn. Državno probni poligon №5 ili GIK-5. Ostao je pod kontrolon sovjetskog i ruskog Ministarstva odbrane sve do druge polovine devedesetih, kada su ruska civilna kosmička agencija, “Роскосмос”, i njeni industrijski kooperanti započeli lansiranja sa sopstvenih rampi.

HAYABUSA - lovac za uzoke asteroida

hayabusa-80

pdfpdfJapanski kosmički program je oduvek bio neverovatan, kao uostalom i mnoga njegova dostignuća. Ipak, jedna njihova misija spada u sam vrh ljudskog istraživanja kosmosa, sa rezultatom kojim u to vreme nisu mogli da se podiče ni Rusi ni Amerikanci. Zato je čak i u Guinnessovoj Knjizi Rekorda našla svoje mesto. Iako je mnogi smatraju za misiju koja je pretrpela najviše kvarova u istoriji, bila je ipak toliko uspešna da se danas, 10 godina kasnije, sprema njen nastavak.

O OVOJ LETELICI U SEDAM PRIČA

Koja raketa drži rekord po broju lansiranja?

lansiranje

Dobro pitanje, mada svaki ljubitelj kosmičkih istraživanja zna odgovor: „Союз“! U redu, ali koliko tačno puta je ta raketa lansirana? Prošlog februara, kompanija ЦСКБ „Прогресс“ iz Samare (Rusija) objavila je da je lansiranje teretnog broda „Прогресс М-18М“ bilo1800–to lansiranje rakete bazirane da projektilu R–7 „Семёрка“. Veliki broj, ali nažalost pogrešan.

’Ciolkovski’: sovjetski osvajač solarnog sistema

Svi znamo da Sovjetski Savez nikada nije lansirao kosmičke sonde ka spoljnjim planetama već da je ostao fokusiran na Mesec, Veneru i Mars. Tokom 70-ih i 80-ih NASA je unela revoluciju u proučavanje solarnog sistema sondama ’Pioneer 10 i 11’ i ’Voyager 1 i 2’. Uz njihovu pomoć, čovečanstvo je prvi put moglo da vidi jovijanske planete i plejadu čudnovatih satelita. Obzirom na ogromnu medijsku pompu koju su izazvale ove misije, SSSR je odlučio da ne stoji po strani već da i sâm istraži gasovite džinove Sunčevog sistema. Ovo je priča o projektu ’Ciolkovski’.

Zašto Sovjetski Savez nije uspeo u istraživanju Marsa?

M-5Jedna od nepresušnih tema kada se raspravlja o istoriji kosmičkih letova jeste ’neuspeh’ Sovjetskog Saveza u istraživanju Marsa. Naravno, reč je o relativnom neuspehu: SSSR je uspeo da na površinu Marsa pošalje tri sonde – uključujući i prvu misiju koja se meko spustila na Crvenu planetu – kao i pet brodova koja su uspela da šalju naučne podatke iz planetne okoline. Međutim, nijedna od ovih misija ne može da se posmatra kao potpuno uspešna a sa naučne strane iole značajnija od američkih misija ’Viking 1 i 2’ ili ’Mariner 9’. S druge strane, SSSR je uspešno istražio Mesec i Veneru, postigavši vrlo značajne nauče uspehe. Zašto se Mars tako odupirao SSSR-u?

'Apollo 15': prvi međuplanetni planinari

tragovi„Apollo 15“ je bila četvrta misija koja je sletela na Mesec i prema rečima same Nase bila je ’najnaučija’ od svih do tada u ovom programu. Na Mesec su sleteli 30. jula a uzleteli 7. avgusta 1971. Sva trojica astronauta su bila vojna lica ali su po povratku na Zemlju dobili počasne titule magistara na Mičigenskom fakultetu.

 leksikon 190 
akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18

Facebook