Astronautika: istorija

Istorija

Pionirove anomalije

p1Istorijske svemirske letilice, 'Pioneer 10 i 11', ne nalaze se tamo gde bi trebale da budu. Te sonde, lansirane 1972. i 1973. godine, koje su do danas prevalile stotine i stotine miliona kilometara, hitaju ka diskutabilnim nevidljivim granicama solarnog sistema. Svake godine, sonde se nalaze za dodatnih 5.000 kilometara iza matematički predviđene pozicije. Napominjem da je ovaj tekst u originalu napisan i objavljen pre tačno 10 godina. Pošto je zanimljiv, a ima i novosti, objavljujemo ga ponovo... dorađenog.

SPIRAL - prethodnica Burana i spejs šatlova (9)

100d

Radi daljih radova na termozaštiti i procesima izgradnje 'Burana', sa kosmodroma Kapustin Jar je lansirano 6 suborbitnih letilica 'BOR-5'.Bile su to kopije 'Burana'u razmeri 1:8. Za razliku od 'BOR-a-4', koje je imao 5 senzora pritiska, 9 akcelerometra i 4 senzora ugaone brzine, 'BOR-5'je imao 41 senzor, 10 akcelerometra i 8 senzora brzine. U periodu 1984. do 1988, lansirano je 5 od čega samo prvi neuspešno.

SUDBINA 'SKIFA-DM'

poljus

pdf

SUDBINA 'СКИФA-ДМ'

('ПОЛЮСА')

Iz nekog razloga moj poslednji tekst o ruskom naoružanju je izazvao za mene pozitivne komentare. Iako sam obećao da više neću da pišem o oružju jer me svi kritikuju, možda mogu da se nekako provučem jer se ovde radi o svojevrsnom reprintu priče objavljene pre 10 godina. Tada sam bio šokiran spoznajom da neko u svetu uopšte pravi lasersko naoružanje, a kada sam pročitao da je prototip već leteo u kosmos nisam mogao da preskočim tu poslasticu. Još kada sam čuo da je oružje u orbitu ponela najjača sovjetska raketa ikad napravljena, i da je to bio odgovor na Reganov 'Rat zvezda', scena je bila postavljena...

SPIRAL - prethodnica Burana i spejs šatlova (8)

66d

U cilju preciziranja rezultata prikupljenih u aerotunelima, karakteristika stabilnosti i kontrole orbitnog kosmoplova (OS) u različitim fazama leta, u podmoskovskom naučnom centru LII[1], zajedno sa CAGI[2], preduzećem 'Paljot'[3] (raketa-nosač), TMKB 'Sojuz'[4] (pogonski sistem) i NIIPS[5] (padobranski sistem), pristupilo se izgradnji i testiranjima modela bespilotnog orbitnog raketoplana 'BOR' (rus. Беспилотный орбитальный ракетоплан, БОР) koji će biti triput manji od planiranog orbitnog kosmoplova.

SPIRAL - prethodnica Burana i spejs šatlova (5)

37d

Ovaj blok ustvari predstavlja jednokratnu dvostepenu raketu-nosač, položeu udobno u ulegnuće na 'leđima' GSR-a. Da bi se ubrzao rad na razvojnom projektu, planiran je razvoj prelazne (sagoreva vodonik-kiseonik, H2+O2) i osnovne (sagoreva vodonik-fluor, H2+F2) varijante raketnog ubrzavača (bustera)....