Astronautika: istorija

Istorija

Projekat ABLE

able3Tesla je želeo da osvetli nebo a Amerikanci da osvetle – džunglu. Jedan se rukovodio filantropijom a drugi ratnim ciljevima. Čija ideja je luđa i ko je bio bliži realizaciji?

Pola veka „Semjorke“

Semjorka

 pdf Prvi Zemljin veštački satelit, prvi čovek u kosmosu, prve sonde poslate na Mesec i druge planete, ljudi na Međunarodnoj orbitnoj stanici ... svim tim dostignućima u istoriji astronautike zajednički imaju jedan zajednički činilac: raketu R-7, „Semjorku". Sa preko polovine stoleća iza sebe, istorija „Semjorke" predstavlja i istoriju najpoznatije rakete na svetu.

RN PROTON

RNProton

 pdf Pre tačno godinu dana jedna teška kosmička raketa poletela je sa Bajkonura i sa sobom u kosmos ponela vojni satelit za rano upozoravanje. Ništa novo, sem što je to bio 310. i poslednji let jedne ruske rakete za koju koja je nakon 45 godina eksploatacije možemo slobodno reći da je obeležila jednu epohu.

Sänger II i HORUS

sanger9-288Tokom 1985. nemačka kompanija MBB (Messerschmitt-Bölkow-Blohm, danas deo EADS) započela je dizajniranje svemirske letilice koja bi trebalo da posluži kao prvi stepen budućeg hipersoničnog aviona. Projekat je nazvan Sänger II i u okviru programa za razvoj hipersonične tehnologije imao je između 1983. i 1993. ogromnu finansijsku pomoć nemačke savezne vlade.

POSLEDNJI LJUDI NA MESECU

PoslednjiLjudiNaMesecu

 pdf Kako izgleda živeti na Mesecu? U istoriji, samo 12 ljudi je moglo da odgovori na ovo pitanje, ali samo njih 8 još uvek je živo da ispriča svoju priču. Sernan i Šmit su jedni od tih sretnika. Oni su bili poslednji ljudi koji su živeli na nekom drugom svetu. Bukvalno. Tri dana dvojica astronauta su šetala dolinom Taurus–Littrow, sakupljajući kamenje i postavljajući naučne instrumente. Tri dana su živeli na Mesecu! Zvuči kao SF priča, ali to se stvarno dogodilo. Pre 40 godina, „Apollo 17“ se uputio ka Mesecu.

Ostatak raketnih stručnjaka

nemci-7Mnogi su otišli na Zapad.
Ovo je priča o onima koji su otišli na Istok.

(Proleće 1945. godine.) Poslednjih nedelja Drugog svetskog rata, dok su savezničke trupe vršljale po nemačkim gradovima a pobednici se utrkivali u podeli plena, jedan plen je bio posebno interesantan vojnoj i političkoj vrhušci: ljudi i mašinerija koji su učestvovali u stvaranju rakete V-2[1], jednog od najegzotičnijih oružja svetskog rata. Na oduševljenje američke obaveštajne službe, Wernher von Braun i većina njegovih vrhunskih saradnika iz tima za razvoj V–2 odlučili su da se predaju Amerikancima, lukavo kalkulišući da će im ovi verovatno pokloniti život u zamenu za nastavak pionirskog istraživanja i rada. Jedan nemački raketni inženjer, kako navode istoričari F. Ordway i M.R. Sharpe, ovako je opisao njihove opcije u aprilu 1945. godine: „Svi mi smo prezirali Francuze, smrtno se plašili Rusa, a Britancima nismo verovali. Ostajali su nam samo Amerikanci.“

Hermes

hermes3

1976. francuski Nacionalni centar za kosmička istraživanja (CNES) razvio je svoj prvi projekat pilotirajućeg transportnog sistema, koji je nazvan „Hermes“. Ubrzo potom, CNES je zaključio svoj prvi ugovor za početak radova sa industrijom. Industrijska proizvodnja je paralelno ponuđena francuskim korporacijama Aérospatiale i Dassault-Breguet.