Astronautika: istorija

Istorija

Orbitni avion 'Buran' (7)

07buran1

OTSEK ZA KORISNI TERET

Ovaj segment se nalazio u srednjem delu trupa i prostirao se od zadnjeg zida pilotske kabine pa do repnog dela trupa. U donjem delu trupa nalazili su se uređaji i agregati sistema, kao što su bili elektroenergetski sistemi (tankovi sa tečnim vodonikom i kiseonikom, instrumentni modul i akumulatori), dok su se u gornjem delu nalazili poklopci teretnog otseka (bilo ih je četiri para, a na svakom se nalazio po jedan radijator sistema za termoregulaciju) koji su se otvarali svaki na svoju stranu. Poklopci su imali dužinu 18,5 metara i širinu (po luku) oko 8 metara i predstavljali su gornji deo trupa, koji je štitio unutrašnju zapreminu sa svojim sadržajem od dejstva spoljnjeg okruženja. Korišćenje kompozitnih materijala omogućilo je da se težina vrata smanji za 600 kg u odnosu na aluminijumsku varijantu...

Orbitni avion 'Buran' (6)

DDburan1

U prednjem delu 'Буранa'nalazila se hermetizovana kabina zapremine 73 m3za posadu (2-3 čoveka) i putnike (do 6 ljudi), odseci brodske opreme i prednji blok motora za upravljanje.

Kabina, u kojoj je trebala da se nalazi i tokom leta radi posada, imala je dva nivoa: gornji – komandni otsek i donji – otsek za zadovoljavanje životnih potreba putnika, ispod kojeg se nalazio servisni otsek sa pomoćnom opremom koja nije non-stop neophodna...

Orbitni avion 'Buran' (5)

buran3

Spolja, orbitalni brod 'Буран'je bio napravljen slično kao obični avion: bio je to bezrepi trup sa nisko postavljenim krilom sa napadnom ivicom u obliku dvostruke strele; aerodinamički sistemi upravljanja uključuju elevone[1]i veliki balansirajući trimerdužine 5 metara, raspoređene na zadnjem delu trupa, i kormilo pravca koje je moglo da se 'rascepi' po dužoj ivici i tako posluži kao vazdušna kočnica; spetanje 'po avionski' omogućavao je trodelni stajni trap (sa nosnim točkom).

Orbitni avion 'Buran' (4)

b4b3

PLANER ORBITNOG BRODA 'БУРАН

Osnovna konstrukcija 'Буранa' je bila u vidu planera, koji obezbeđuje aerodinamičke sile, prima sva opterećenja u svim fazama leta, služi kao korpus broda, i u svom sastavu sadrži elemente i sisteme koji su omogućavali spuštanje i samo sletanje. Njegova težina, uključujući sve sisteme, iznosila je oko 40% osnovne težine broda.

Transkript poslednjih minuta komunikacije posade 'Challengera'

ch1U prethodnoj priči sam pokušao da opišem katastrofu šatla 'Challenger'koja se dogodila pre više od 30 godina. Kao što sam objasnio u prvoj priči, letilica nije eksplodirala u normalnom smislu te reči, već je pretrpela katastrofalan strukturalni raspad podstaknut kvarom na busteru na čvrsto gorivo. U tom trenutku, međutim, nije bilo odmah jasno šta se dogodilo, te se pojavilo mnogo konfuzije u novinskim vestima. Većina novinara je pretpostavila da je poseda odmah poginula i isparila kada se šatl raspao. Mnogi u Nasi su delili njihovo mišljenje, pa se malo vodilo računa o njihovom pronalaženju ostataka tokom kasnijih operacija. Umesto toga, prioritet je stavljen na pronalaženje delova letilice koji bi mogli da razjasne uzroke nesreće...

Orbitni avion 'Buran' (3)

bbb1

Šta je ustvari bio 'Буран'? Videćeš da bi i danas, skoro pola veka od nastanka projekta, jedna takva letilica smatrana za super-naprednu letilicu. Sovjeti su je krstili kao 'Kрылатый орбитальный корабль многоразового использования'– orbitalni brod sa krilima za višekratnu upotrebu (u Americi su, po svom običaju, smislili da za istu stvar koriste samo jedni reč – šatl). Prvenstvena namena mu je bila obavljanje različitih odbrambenih zadataka; odnošenje na orbitu različirih kosmičkih objekata i njihovo održavanje; transport modulâ i posadâ za montažu u orbiti velikih struktura i međuplanetnih kompleksa; vraćanje na Zemlju neispravnih ili isluženih satelita; razvoj opreme i tehnologija za proizvodnju u kosmosu i donošenje produkata na Zemlju; i ostali teretno-putnički prevoz na maršruti Zemlja-kosmos-Zemlja.

Orbitni avion 'Buran' (2)

bb1

Poreba za hitnim stvaranjem pouzdanog sovjetskog višekratnog kosmičkog sistema kao sredstva zastrašivanja potencijalnog protivnika konstatovana je tokom analitičkih istraživanja Instituta za primenjenu matematiku Akademije nauka SSSR-a i naučno-proizvodne kompanije 'Энергия'u periodu 1971-1975. Zaključeno je da će SAD, nakon uvođenja u eksploataciju svojih višekratnih šatlova, steći odlučnu vojnu prednost na planu nanošenja preventivnog raketno-nuklearnog udara i da treba smisliti odgovor...

Nesreća šatla 'Challenger'

c1

28. januara 1986, američki kosmički program je pogodila jedna od najvećih tragedija u istoriji, kada je šatl 'Challenger'eksplodirao posle samo 76 sekundi leta, ubivši svih 7 članova posade. Većina ljudi veruje da je nesreća uzrokovana dizajnerskom greškom na busterima na čvrsto gorivo, a da je okidač bila niska temperatura u vreme lansiranja. Iako ti problemi jesu bili važni uzročnici, postojalo je još more drugih, malo poznatih faktora koji su takođe uticali na tragičnu sudbinu šatla tokom tog 25. leta programa. Da bilo koji od tih faktora nije postojao tog fatalnog dana, katastrofa je verovatno mogla da bude izbegnuta...

Orbitni avion 'Buran'

01

Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?

Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.

Misija GALILEO

MisijaG 85

pdf

MISIJA

'GALILEO'

 

Na svim listama najvećih dostignuća u kosmičkom istraživanju, na samom vrhu se nalazi 'Galileo' – Nasin međuplanetni robot lansiran u oktobru 1989. radi studiranja Jupitera i njenih satelita. Trebalo je da provede u orbiti dve godine, počev od decembra 1995. ali je aparat radio do 2003. Bila je to naša prva sonda koja je ušla u orbitu oko Jupitera, proučavala ga dugo vremena i još uspela da izbaci jednu sondu u atmosferu. Stanica je poslala preko 30 GB informacija, uključujući 14.000 fotografija planete i satelita, kao i informacije o Jupiterovoj atmosferi. Ime je dobila po slavnom naučniku koji je 1610. otkrio 4 Jupiterova meseca pomoću prvog teleskopa u istoriji.