Astronautika: istorija

Istorija

Koja je najbrža letilica u istoriji?

b7

Kada je 5. jula sonda “Juno” ušla u orbitu oko Jupitera, mnogi ljudi su bili iznenađeni brzinom koju je tokom tog manevra dostigla letilica. Ni manje ni više nego 265.540 km/h, ili što mu dođe isto, 0,02% brzine svetlosti! NASA je požurila i objavila (a i ja s njima) da je to najveća brzima koju je ikad dostigao neki ljudski artefakt. Da li je to baš tako? U stvarnosti, stvari su komplikovanije nego što izgledaju na prvi pogled.

Kanali na Marsu

Lowell Mars channels

Lovel je bio sasvim siguran u postojanje kanala. Bio je ubeđen da kanale gradi visokorazvijena i mudra civilizacija kako bi sa ledenih polova dovela vodu u suve ekvatorske predele. Kanali su dugi i 3000 km i Marsovcima su bile potrebne snažne crpke da poteraju toliku vodu preko planete.

Šta se desilo sa zastavama na Mesecu

Apolo12Naš čitalac Bogoljub je postavio nekoliko zanimljivih pitanja u vezi misija spuštanja čoveka na Mesec. Na prva, "Kolika je bila temperatura za vreme boravka ljudi na Mesecu u Apolo misijama? Zar ne bi visoke temperature spalile zastavu, točkove rovera, odelo itd?" naš saradnik, Grujica Ivanović, odgovara sledeće (na ostala, o problemu toaleta tokom kosmičkih letova, odgovor očekujemo narednih dana): 

Storija o prvim sovjetskim kosmoplovima.

rp1Raketoplani “M-46” i “M-48”.

Tokom II svetskog rata veliki broj sovjetskih inženjera i naučnika je radio u “šaraškama”[1], “originalnim” izumu Staljinovog režima, koji je imao za cilj da (is)koristi talente i veštine kadra optuženog za političke zločine. Među radnicima u jednoj od tih “šariški”, zvanično nazvanoj ЦКБ-29, bio je i Sergej Koroljev, budući „šef inženjera“ i otac sovjetskog kosmičkog programa. Biroom ЦКБ-29 rukovodio je slavni konstruktor aviona Andrej Tupoljev, iako je i on bio samo još jedan zatvorenik Gulaga. Pored Koroljeva, u „šaraški“ je radio i Vladimir Mjasiščev[2]. Prijateljstvo koje se razvilo između dva čoveka rezultiralo je par godina kasnije prvim projektom sovjetskog kosmoplova.

Imamo li mi kompas?

kompasNema pouzdanih podataka o tome kada je i kako pronađen magnetni kompas, ali se svi slažu da su stari Kinezi bili ti koji su mnogo pre Nove ere, po nekima čak 500 godina pre Hrista, prvi koristili neku vrstu takvog kompasa. Najraniji zapis da je korišćen u navigaciji potiče iz knjiga iz 1117. godine takozvane Nove ere.

Prva kontrolisana nuklearna reakcija

E Fermi

Jedan od najslavnijih teoretskih i eksperimentalnih fizičara prve polovine XX veka svakako je bio Italijan Enriko Fermi (Enrico Fermi, 1901-1954). Kada mu je 1938. godine dodeljena Nobelova nagrada za fiziku, Enriko, čija supruga je bila poreklom Jevrejka, iskoristio je odlazak u Štokholm kao priliku da zajedno pobegnu iz fašističke i antisemitske Italije u Ameriku.

O jednoj fotografiji Gagarina

fotografijaPre nekoliko nedelja moj prijatelj Slavko Stojanov, inače astrofotograf, sakupljač minerala, vlasnik lepe zbirke fosila itd. poslao mi je zanimljivu, staru, crno-belu fotografiju na kojoj se vidi nekoliko oficira u uniformama, jedan civil i tri žene. Iako upadljivo najniži i najsitniji od prisutnih fotografijom dominira centralna ličnost, Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poleteo u kosmos i koji je svojim letom otvorio novo poglavlje u istoriji čovečanstva: eru svemirskih letova.Evo te fotografije:

Kako su Rusi “ulovili” izgubljenu maketu kapsule “Apolo”

kapsula maketaPočetkom 1969, tokom treninga evakuacije kosmičkog broda u istočnom Atlantiku izgubljena je maketa kapsule “Apolo”. Nekoliko meseci kasnije, kapsulu je pronašla posada jednog sovjetskog broda. Do septembra 1970. ona je bila u SSSR-u, posle čega je vraćena iznenadjenim Amerikancima, koji su mislili da je “Apolo” završio na dno Atlantika.

Facebook