Astronautika: istorija

Istorija

Da li je u apolu 13 bila vrućina tokom povratka na Zemlju?

apollo13Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i treća koja je trebalo da se spusti na Mesec, „Apolo 13“, predstavlja jednu od onih koja se pamti. Misija je nenadano prekinuta samo dva dana po lansiranju, kada je tank sa kiseonikom eksplodirao i prosto ubogaljio servisni modul, za koji je bio zakačen komandni modul sa putnicima.

Težak put do Plutona

Put do Plutona 80

pdf

istorija svemirskih sondi koje
su istraživale krajnje granice solarnog sistema

Sa početkom kosmičke ere, od svih planeta solarnog sistema najmanje se znalo o Plutonu. Lociran na samim granicama Sunčevog sistema, izgledalo je da će čovečanstvu trebati vekovi da uopšte stigne do tog majušnog sveta. Međutim, prva prilika da se poseti Pluton pojavila se pre nego što je većina vizionara mogla i da sanja.

 

Sećanja na susrete sovjetskih kosmonauta i američkih astronauta u svetlu 40 godina misije "Sajuz"-"Apolo"

JFKWHP AR7205 HPetneastog jula 2015. puni se 40 godina od početka prve medjunarodne kosmičke misije - projekta "Sajuz"-"Apolo". Tokom nje, obavljena su dva spajanja američkog i sovjetskog kosmičkog broda "Apolo-18" i "Sajuza-19". Kosmonauti Aleksej Leonov (1934.) i Valerij Kubasov (1935-2014.) - posada "Sajuza" - i astronauti Tomas Steford (1930.), Vens Brand (1931.) i Donald Slejton (1924-1993.) koji su leteli na "Apolu" - su nekoliko puta izmenjali mesta u svojim kosmičkim brodovima i time otvorili novu eru u istoriji kosmonautike - eru medjunarodnih kosmičkih letova. Ona je kasnije nastavljena misijama ruskih kosmonauta na spejs šatlu i američkih astronauta na orbitalnom kompleksu "Mir". To su bile uvertire za još ambicioznije ekspedicije na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici, gde već godinama skupa rade ekipe sastavljene od američkih astronauta i ruskih kosmonauta.

Ruska kosmička industrija s početka ovog veka

R1Do pre samo neku godinu, ruska raketna i kosmička industrija obuhvatala je preko sto kompanija koje su zapošljavale 230-250 hiljada ljudi. Celokupan pogled na kosmički sektor prikazuje kompleksnu sliku. Nakon dubokog pada devedesetih godina i velikih financijskih ulaganja u kosmos početkom veka, Rusija je ponovo zauzela svoje mesto u ovom sektoru. Ovo je priča o stanju u ruskoj kosmičkoj industriji u prvoj deceniji XXI veka – mnogi koreni današnjeg stanja sežu odatle.

Najveći kosmički centar na svetu

rampaIako je Bajkonur oduvek bio poznat u svetu kao mesto lansiranja sovjetskih kosmičkih misija, od nastanka 1955. pa do kolapsa SSSR-a 1991, primarna svrha centra je bilo testiranje balističkih projektila na tečno gorivo. Službeno (i tajno) ime centra bilo je Naučno-istraživački probni poligon №5 ili NIIP-5; odn. Državno probni poligon №5 ili GIK-5. Ostao je pod kontrolon sovjetskog i ruskog Ministarstva odbrane sve do druge polovine devedesetih, kada su ruska civilna kosmička agencija, “Роскосмос”, i njeni industrijski kooperanti započeli lansiranja sa sopstvenih rampi.

HAYABUSA - lovac za uzoke asteroida

hayabusa-80

pdfpdfJapanski kosmički program je oduvek bio neverovatan, kao uostalom i mnoga njegova dostignuća. Ipak, jedna njihova misija spada u sam vrh ljudskog istraživanja kosmosa, sa rezultatom kojim u to vreme nisu mogli da se podiče ni Rusi ni Amerikanci. Zato je čak i u Guinnessovoj Knjizi Rekorda našla svoje mesto. Iako je mnogi smatraju za misiju koja je pretrpela najviše kvarova u istoriji, bila je ipak toliko uspešna da se danas, 10 godina kasnije, sprema njen nastavak.

O OVOJ LETELICI U SEDAM PRIČA

Facebook