Živim u bogatom i dobro organizovanom društvu, u vreme kada svako naučno otkriće može da bude predmet preispitivanja i ponovnih istraživanja. Ali, desi se ponekad da to zaboravim i zato mi dozvolite da se za trenutak, bar što se moje profesije tiče, vratim u Evropu godine 1054.
Opširnije: Rešena misterije stara 1000 godina?
Write comment (3 Comments) 
Zemlja obilazi Sunce po eliptičnoj orbiti, a to znači da stalno menja svoje rastojanje od Sunca te ima svoju najdalju i svoju najbližu tačku od Sunca.
Write comment (0 Comments)
Ma koliko lutali svemirom nećete naći planetu u obliku kocke, kupe, piramide i tome slično, bar ne u ovom, nama poznatom svemiru. Priroda jednostavno ne pravi takve planete. A ako biste i našli nešto veliko i pravilnog oblika onda bi to sigurno bilo veštačko. Izuzetak je jedino kugla. Priroda voli kugle.
Opširnije: Zašto planete nisu kockaste nego loptaste?
Write comment (0 Comments) 
Od vajkad se na nebu dešavaju čuda o kojih su neka tako upadljiva i strašna da su ih se čitavi narodi plašili, a učeni ljudi razbijali glavu da ih objasne. Vidite planetu koja se lagano i monotono kreće kroz sazvežđa, a onda jedne noći primetite da je ona stala i krenula unazad. Sve ostalo na nebu izgleda normalno, sem što jedna „zvezdica“, bez vidljivog razloga počne da se kreće na suprotnu stranu. Kasnije se opet vrati svom redovnom putovanju kroz zvezde.
Opširnije: Misterija kretanja planeta unazad
Write comment (0 Comments) 
Kataloga zvezda ima skoro bezbroj:). Evo podataka o nekim interesantnijim.
Opširnije: Katalozi zvezda - izbor
Write comment (0 Comments) 
...Zato je potrebna neka druga, prigodnija merna jedinica za merenje rastojanja među telima Sunčevog sistema i ona je nađena u rastojanju Zemlje od Sunca. Koliko je to rastojanje?
Opširnije: Šta je to astronomska jedinica
Write comment (0 Comments) 
Poslednji veliki roman Poa (1809 – 1849), napisan 1848. godine, godinu dana pre njegove, prerane i nedovoljno razjašnjene smrti. Kod nas je ovaj roman nekako zapostavljen i objavljen je prvi put tek 2013. godine, u izdanju Službenog GLASNIKA.
Pre desetak godina, u Njujork Tajmsu se pojavio naslov: “Šta je Po znao o kosmologiji?” Odgovor je glasio: “Ništa. A ipak, bio je u pravu.”
Opširnije: Edgar Alan Po o kosmosu – sto godina pre naučnika
Write comment (0 Comments) 
Svi znaju da gravitacija ima osobinu da savija putanju svetlosti. To je još i Njutn pretpostavio. Naime, on se zapitao: „Da li svetlosni zraci odstupaju od prave linije u gravitacionom polju nekog masivnog objekta?“, ali nije mogao da dođe do nekog načina da to dokaže i da nađe pravilo (formulu) po kojoj će tačno da izračuna koliko svetlost skreće u prisustvu gravitacije.
Opširnije: Gravitaciona sočiva
Write comment (0 Comments)
Henri Poincaré je osnova, za...
2 dana ranije
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
