Biografije

Skjapareli, astronom iz Brere

teleskop-98U Astronomiji druge polovine 19. veka mozda  nije bilo genija, ali ce i sama pojava  Enkea, Struvea i Skjaparelija  biti dovoljna da se nastavi velika tradicija blistavih umova Galileja, Kopernika i Njutna. Njihovim  radovima se otvaraju novi vidici u astronomiji nagovestavajuci tako burna zbivanja koja ce obeleziti 20. vek. Tehnoloska revolucija koja je u punom zamahu, odlucujuce doprinosi daljem razvoju optickih instrumenata dajuci mogucnost astronomima  tog doba da prekorace granice Suncevog sistema i vinu put zvezda.Temelji moderne Astronomije  su time bili postavljeni.

Karolina Lukrecija Heršel

Od male sestre velikog brata do najslavnije astronomke svog vremena

Karolina80Sve do prethodnog stoleća istorijom astronomije su dominirala velika otkrića načinjena od strane sjajnih  naučnika, kao što su bili Tiho Brahe, Galileo, Kepler, Vilijam Heršel i drugi. Broj žena-naučnica koje su priznate kao inovatorke je bio veoma mali. Više faktora je doprinelo tome, od društvenog pritiska do nedostatka

mogućnosti  u institucijama i nedostatka sistematskog naučnog obrazovanja. Pa ipak, istorija beleži povremeno pojavu briljantnih naučnica-astronomki; jedna od njih je Karolina Heršel.

Jurij Gagarin

gagarin jurijRodio se 9. marta 1934. blizu Smolenska. Otac mu je bio stolar u jednoj zadruzi. U Luberecku je završio zanatsku školu 1951. a u Saratovu 1955. industrijski tehnikum i pilotski kurs u aero klubu. Školovanje je nastavio u Orensburgu i 1957. postao pilot-lovac Sovjetskih vazduhoplovnih snaga.