KOMUNIKACIONI SATELITI
Nekoliko ćinjenica o satelitima
Evropska kosmička agencija (ESA) objavila je za nas koji to volimo novi vodič o tome kako funkcioniše brod „Sojuz“. Ovog puta video sadrži detalje o procedurama vezanim za manevar pristajanja i spajanja sa ISS. Sledeći filmovi su veoma zanimljivi svakome ko želi da nauči kako izgleda jedna kompletna misija ruskog broda na ISS. Da ne gubimo vreme...
Primetio sam da svake godine makar jednom pišem o sovjetsko/ruskim špijunskim satelitima, čije se verzije i nove generacije iz godine u godinu prepliću i namerno unose zabunu u svaki pokušaj normalne klasifikacije. Danas bih ovaj text posvetio jednom ’mrtvom’ satelitu koji su Rusi softverski osposobili da ponovo proradi i njegovoj ulozi u medijskom ratu oko obaranja malezijskog ’Boeinga 777’.
Pre više od pola veka rođena je najmoćnija ruska raketa koja i danas leti. Njena ogromna snaga i pouzdanost obezbedili su joj rešavanje takvih naučnih i primenjenih zadataka, kao što je izvođenje na orbitu brojnih automatskih međuplanetnih stanica, izgradnja orbitnih stanica „Алmаз“, „Салют“ i „Mир“, izvođenje automatskih satelita, osmatranja iz kosmosa u visokoj rezoluciji, kao i postavljanje kosmičkih sistema veze i navigacije.
Prvo lansiranje nove kineske rakete-nosača (RN) srednje klase CZ-7 sa novog kosmodroma Ven Čan na ostrvu Haj Nan biće obavljeno u prvoj polovini 2015. Istovremeno, tokom ove godine obavljaju se testiranja sistema još dve nove kineske RN – CZ-5 (teške klase) i lake rakete CZ-6.
Svi se sećamo misija sovjetskih rovera „Луноход“, robotskih vozila iz sedamdesetih koja su u dva navrata jezdila površinom. Ipak, ono što većini nije poznato to je da su ove bespilotne sonde prvobitno bile konstruisane za prevoz kosmonauta po površini Meseca, slično LRV roverima u misijama „Apollo“.
Na snimku je nova ruska laka raketa "Angara" na lansirnoj rampi kosmodroma u...
Njegov naziv je GSAP (Geosynchronous Space Situational Awareness Program) i predstavlja novi tip špijunskih satelita čije postojanje je tek nedavno obelodanjeno. Sistem GSAP će sadržavati dva satelita koja će biti lansirana ove godine, a služiće za monitoring veštačkih objekata u orbiti oko naše planete. Biće postavljeni u blizinu geostacionarne orbite (GEO), 36.000 km od Zemlje, a njihov proizvođač će biti kompanija ’Orbital Sciences’, o kojoj sam baš nedavno pisao.
Jedna američka kompanija leži u pozadini mnogih kosmičkih misija o kojima redovno čitamo. Njihovi sateliti su već zaokružili 1000 godina neprestanog rada u orbiti oko Zemlje, a jedna međuplanetna sonda je trenutno na preko 320 miliona km od Zemlje. Angažovani su i na vojnom planu, te njihove rakete i projektili donose kompaniji svake godine zaradu od preko $100 miliona.
Stručnjaci kompanije "CSKB-Progres" iz Samare rade na razvoju nove rakete-nosača (RN) "Sajuz-5" nosivosti raspona od 8 do 22 tone. Ona treba da zameni kompletnu porodicu starih RN "Sajuz". Prvo lansiranje može biti obavljeno u periodu 2020-2022.
