Svi se sećamo misija sovjetskih rovera „Луноход“, robotskih vozila iz sedamdesetih koja su u dva navrata jezdila površinom. Ipak, ono što većini nije poznato to je da su ove bespilotne sonde prvobitno bile konstruisane za prevoz kosmonauta po površini Meseca, slično LRV roverima u misijama „Apollo“.
Na snimku je nova ruska laka raketa "Angara" na lansirnoj rampi kosmodroma u...
Njegov naziv je GSAP (Geosynchronous Space Situational Awareness Program) i predstavlja novi tip špijunskih satelita čije postojanje je tek nedavno obelodanjeno. Sistem GSAP će sadržavati dva satelita koja će biti lansirana ove godine, a služiće za monitoring veštačkih objekata u orbiti oko naše planete. Biće postavljeni u blizinu geostacionarne orbite (GEO), 36.000 km od Zemlje, a njihov proizvođač će biti kompanija ’Orbital Sciences’, o kojoj sam baš nedavno pisao.
Jedna američka kompanija leži u pozadini mnogih kosmičkih misija o kojima redovno čitamo. Njihovi sateliti su već zaokružili 1000 godina neprestanog rada u orbiti oko Zemlje, a jedna međuplanetna sonda je trenutno na preko 320 miliona km od Zemlje. Angažovani su i na vojnom planu, te njihove rakete i projektili donose kompaniji svake godine zaradu od preko $100 miliona.
Stručnjaci kompanije "CSKB-Progres" iz Samare rade na razvoju nove rakete-nosača (RN) "Sajuz-5" nosivosti raspona od 8 do 22 tone. Ona treba da zameni kompletnu porodicu starih RN "Sajuz". Prvo lansiranje može biti obavljeno u periodu 2020-2022.
...i tako postavio novi rekord
Ako u pretraživač ukucaš reči „next" i „cosmos" Google će te uputiti u dva pravca: jedan je ka sondi „NExT" koja je 2007. posetila kometu Tempel 1, i potrošivši svo gorivo, poslata u nepoznato. Danas ći pisati o drugom pravcu: raketnom motoru koji nosi isti akronim (skraćenicu).
Posetioci Moskovskog aviokosmičkog salona MAMKS2013 imali su priliku da u paviljonu RKK “Energija” vide u prirodnoj veličini komandni odsek novog ruskog kosmičkog broda.
Ruska kompanika НПО „Энергомаш" trenutno proizvodi najsnažnije raketne motoreРД-171M, koji na nivou mora stvaraju potisak od 740 tona a u vakuumu 804 tone. Danas se РД-171М koriste u prvim stepenima raketa „Зенит", a zasnivaju se na РД-170, prvobitno proizvođenim motorima za džinovsku raketu „Энергия" iz 80–ih godina. РД-171М nisu samo najjači raketni motori u upotrebi – oni su takođe najjači u istoriji, prevazilazeći motore F–1 američkog „Saturna V" i u potisku (691 t naspram 740 t РД-171) i u specifičnom impulsu (263 sec. na nivou mora za F–1 naspram 310 sec. РД-171М).
Jedna od najvećih opasnosti vezanih za istraživanje Marsa predstavlja njegova kontaminacija zemaljskim mikroorganizmima. Crvena planeta ima velike rezerve podzemnog leda i ne previše niske temperature te teorijski može da garantuje opstanak mnogim oblicilma života koji egzistiraju na Zemlji. Iz tog razloga, svaka letilica koja poleti na Mars mora da se steriliše. Kako? Hajde da vidimo ...
U poslednjih 5 godina Rusija je radila narazvoju dve nove porodice raketnih nосačа, nazvanih „Русь-М" i „Ангара". Као da im to nije bilo dovoljno, pa su za lansiranje novog ruskog transportera sa posadom ПТК-НП u nekim krugovima počeli da zagovaraju i novu raketu tipa „Энергия-К". Iako je „Русь-М" otkazan pre 2 godine, Rusi su ovom galimatijasu dodali planove za gradnju nove raketne porodice, još veće i ambicioznije. Novi nosač bi mogao da postane operativan do 2025. a predviđaju ga za višekratnu upotrebu. Njegovo ime je МРКН, tj. „kosmička raketa za višekratnu upotrebu".
