Oprema

Konfiguracije kosmičkih letilica

kkl11Tokom poslednjih 50 godina, stotine kosmičkih letilica učestvovalo je u naučnim, vojnim i komercijalnim misijama. Većinu je moguće svrstati
u tri kategorije: u 3-osno stabilizovane letilice, u spinovano stabilizujuće letilice, ili u palete; svi ovi tipovi razlikuju se po konfiguraciji, unutrašnjoj opremi i dizajnu termičke kontrole. U želji da bacim malo svetla na konstrukciju samih kosmičkih satelita, objasniću malo detaljnije karakteristike svakog od navedenih tipova letilica i misije u kojima učestvuju. Napominjem da ova znanja spadaju u same temelje konstruisanja svih kosmičkih letilica.

Buduće Nasine sonde klase „Discovery“

Dsonde1Do juna, NASA treba da odabere svog 13. kandidata za misiju “Discovery” tipa. Sa gornjom granicom koštanja od $450 miliona, to su najjeftinije sonde američke agencije, za razliku od klasa “Flagship” i “New Frontiers”, a njihove ciljeve ne odabira Nasin štab već različite grupe nezavisnih istraživača. Prošlog februara je istekao rok za prijem predloga za misiju, što je za nas odlična prilika da pogledamo najinteresantnije ideje, svrstane ovde prema njihovoj udaljenosti od Sunca.

Napredak novog ruskog kosmodroma Vastočni

v3Novi kosmodrom je prioritet za Kremlj. Mada je projekat odobren još 2007. a radovi zvanično započeti pre pet godina, napredak u početku nije bio jako vidljiv. Ali pošto Rusija želi da sebi obezbedi nezavisnost u lansiranju u kosmos, radovi na Vastočnom su poslednjih godinu dana znatno ubrzani. Iako zemlja već ima kosmodrom Pleseck, ipak lansiranja brodova sa posadom i brojnih satelita sazavise od dobrih odnosa sa Kazahstanom. Na očitom primeru Ukraine, jasno je da se odnos sa Kazahstanom može promeniti preko noći.

Ruska raketa „Протон“ prestaće da leti od 2025.

ProtonRaketi „Протон-М“, najjačoj ruskoj teškoj raketi trenutno u upotrebi, dani su odbrojani. Njenu sposobnost da u nisku orbitu ponese oko 22 tone, prošle godine je prestigla jedino „Ангара A5“, još jedna raketa iz pogona Hruničevljevih fabrika. Ona je takođe glavni ruski uređaj za slanje satelita u orbitu (praktično svi su iz nekog komercijalnog programa), ali za razliku od „Союза“,„Протони“ mogu da budu lansirani jedino sa kosmodroma Bajkonur, u Kazahstanu.

Reportaža o spajanju jednog „Sojuza“

sl6

Evropska kosmička agencija (ESA) objavila je za nas koji to volimo novi vodič o tome kako funkcioniše brod „Sojuz“. Ovog puta video sadrži detalje o procedurama vezanim za manevar pristajanja i spajanja sa ISS. Sledeći filmovi su veoma zanimljivi svakome ko želi da nauči kako izgleda jedna kompletna misija ruskog broda na ISS. Da ne gubimo vreme...

„Persona“ koja će da reši problem obaranja malezijskog aviona u Ukrajini

p9Primetio sam da svake godine makar jednom pišem o sovjetsko/ruskim špijunskim satelitima, čije se verzije i nove generacije iz godine u godinu prepliću i namerno unose zabunu u svaki pokušaj normalne klasifikacije. Danas bih ovaj text posvetio jednom ’mrtvom’ satelitu koji su Rusi softverski osposobili da ponovo proradi i njegovoj ulozi u medijskom ratu oko obaranja malezijskog ’Boeinga 777’.

 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18