Već decenijama čitam o raketama i pojam koji se najčešće pominje u vezi sa njima jeste potisak. Da vidimo u najkraćem o čemu se tu zapravo radi.
„Ako ti se pokvari raketa, jedino ko ti može pomoći – to je druga raketa!" Izgleda kao Zenonova aporija? Ne ako si pravi kosmonaut i ako letiš sovjetskom raketom „Союз". Ništa nije bilo drugačije ni astronautima koji su leteli „Saturnom" ili šatlovima. Naučimo nešto o sistemu za spašavanje raketnih putnika.
Kada kosmički inženjeri govore o kontroli položaja oni misle na položaj broda u 3D prostoru. Kao referentni sistem može da posluži nebeska sfera, obližnji objekti i sl.
Američke kompanije Dynetics i Pratt & Whitney Rocketdyne (P&WR) nameravaju da obnove proizvodnju najjačeg raketnog motora F-1, koji je krajem 60-ih i početkom 70-ih korišćen na prvom stepenu mesečeve RN “Satrun V”.
Pikosatelit ZACUBE-1 projektiran i izrađen od strane profesora i studenata Cape Peninsula University of Technology (CPUT) iz Cape Towna krenuo je na svoj “put bez povratka” prema Rusiji odakle će raketon Dnepr biti lansiran u svemir zajedno s još dvadesetak sličnih projekta iz cijelog svijeta.
Doba malih satelita poodavno je realnost. Problem s njima je što su zaista mali a to veoma utječe na izbor sklopovlja koje nose u sebi, odnosno posao koji se s njima može napraviti.
Stručnjaci američke kompanije Ad Astra Rocket su uspešno testirali najjači plazmeni raketni motor na svetu. Motor rakete VASIMIR VX-200 (Variable Specific Impulse Magnetoplasma Rocket - Magnetoplazmeni raketni motor sa promenljviim specifičnim impulsom) je za vreme testiranja u vakuumskoj komori razvio snagu od 201 kilovata (kW) i time prešao famoznu granicu od 200kW.
Kao nekom ko voli da istražuje, odmah mi je nešto upalo u oči: A gde su tu Rusi? Kakav je bio njihov udeo u kosmičkoj astrofizici? Začudo, na netu ima vrlo malo, i to prilično šturih informacija. Evo šta sam uspeo da iskopam. Za sada.
