Oprema

Nova nada za mikrofon na Marsu

mm2 copyE ako ima neki projekat za misiju na Mars koji bi ja podržao to je svakako mikrofon! Sigurno će biti jako interesantno čuti kako huči vetar, cepaju munje ili se kotrlja šljunak po Marsu. Na moju žalost, i ova ideja je davno zauzeta – već 2020. stići će na Crvenu planetu. Posle sam pročitao da je prvi na ovu ideju došao Karl Sagan …

„Falcon 9“ već jedna od najmoćnijih američkih raketa

f1 copyKoja raketa koju danas ima Amerika može da ponese najveći teret u orbitu? Odgovor je prost: unapređena “Delta IV Heavy”[1] kompanije “ULA” (“United Launch Aliance”) može da sa Cape Canaverala odnese na nisku orbitu (LEO) 28,8 tona ili 14,2 tone na geostacionarnu transfernu orbitu (GTO). Na priličnoj udaljenosti prati je “Atlas V 551”, koja u LEO može da ponese 18,5 tona odn. 8,7 tona na GTO. “Falcon 9 FT” kompanije “SpaceX”, sa nosivošću od 13 tona na LEO, zauzima vredno ali ipak skromno treće mesto. Sve do juče, jer je kompanija Elona Muska objavila prve detalje o maksimalnoj nosivosti njihovog čeda i sada znamo da može da ponese 22,8 tona na LEO ili 8,3 tone na GTO (odn. 5,5 tona ako se spašava prvi stepen[2]). Ovaj nagli porast nosivosti čini “Falcon 9” ne samo drugom najmoćnijom raketom u Americi, već i jednom od najmoćnijih u svetu.

Dragon i Falkon

Dragon 80

pdf

Kompanija “SpaceX” je 8. aprila 2016. u 20:43 UTC lansirala sa rampe SLC-40 baze Cape Canaveral na Floridi raketu “Falcon 9 FT” (F9-023). Raketa je odnela u orbitu teretni brod “Dragon SpX-8” (CSR-8) sa potrepštinama i opremom za putnike na Međunarodnoj stanici, a uz to je ponela i mali eksperimentalni modul na naduvavanje BEAM (Bigelow Expandable Activity Module). Pored toga, “SpaceX” je uspeo da prvi put spusti prvi stepen rakete “Falcon 9” na splav ASDS “Of cours I still love you” lociranu na oko 300 km od Cape Canaverala (koordinate 30,5° severno i 78,5° zapadno). Sletanje je izvršeno 8 minuta i 35 sekundi posle lansiranja. Ovo je bilo drugo uspešno spašavanje prvog stepena “Falcona 9” nakon misije “Orbcomm 2” od 22. decembra 2015. Poslednji neuspešni pokušaj je bio 6. marta prilikom lansiranja geostacionarnog komunikacionog satelita “SES 9”.

Kako bi mogao da izgleda prvi lender na Evropu?

le2NASA planira da početkom sledeće decenije lansira brod EMFM (“Europe Multy-Flyby Mission”, ranije poznat kao “Europa Clipper”) za proučavanje Evrope, Jupiterov satelit sa najvećim potencijalom za život u solarnom sistemu. Nedavno je američki kongres (!) počeo da pritiska Nasu da počne da razmišlja i o jednom lenderu koji bi istražio taj fascinantni svet. Kako bi takva misija mogla da igleda?

Povratak "Falkona"

f3Prvi stepen rakete-nosača "Falkon 9" (Falcon) kompanije SpaceX uspešno je spušten na ploveću platformu na Atlantskom okeanu. Prvi put u istoriji raketno-kosmičke tehnike prvi stepen jedne rakete-nosača vraćen je na Zemlju. Ilon Mask, vlasnik SpaceX, očekuje da će ponovno korišćenje prvog stepena značajno smanjiti cene lansiranja kosmičkih aparata.

„Феникс“, nova ruska raketa

f2

Poslednjih meseci činilo se da će neke buduće ruske kosmičke rakete morati malo da pričekaju bolja vremena, naročito posle rekonstrukcije saveznog budžeta izazvanog ekonomskom krizom i konfliktom u Ukrajini. Ali privid nije dugo trajao, jer se pojavio novi projekat rakete. Novi nosač nosiće ime “Феникс“ i ne predstavlja ništa drugo do 100% ruski „Зенит“, koji je do sada pravljen delimično i u Ukrajini.

„Mars Webcam“ opet na vezi

kamera5Nedavno sam pisao o kameri koja je proradila posle više od 15 godina. Taj aparatić veličine sapuna uopšte nije imao naučnu namenu već je trebao da snimi odvajanje dva satelita. Potpuno ista takva kamera se nalazi i na “Mars Expressu” a prvobitna namena joj je bila da napravi jednostavne, low-tech slike prilikom odvajanja lendera “Beagle”. I pored svojih relativno skromnih performansi, ovakamera, nazvana “Mars Webcam”, teška samo 430 grama, šalje fantastične slike Marsa!

Kosmički toalet (II deo)

toalet MirU drugom delu osvrnućemo se na to kako je ovaj problem, ako se tako može reći, rešen za astronaute programa Apollo. Zatim ćemo dati prikaz modernijih rešenja, kosmičkih toaleta korišćenih na stanici Skylab i spejs šatlu, uz osvrt na sistem koji se trenutno nalazi na MKS.