Događaji

Teška “Angara” će za vreme prvog starta izbaciti u geostacionarnu orbitu maketu korisnog tereta

Raketa-nosača teške klase “Angara–A5”, čije je prvo lansiranje planirano u decembru 2014. sa kosmodroma Pleseck, izbaciće na geostacionarnu orbitu maketu korisnog tereta. Uz minimalne dorade, moguće je njeno korišćenje za lansiranje kosmičkih brodova sa ljudskim posadama.

Vesti iz Objedinjene raketno-kosmičke korporacije

komarov igorKao što smo nagovestili, u nedavno formiranoj Objedinjenoj raketno-kosmičkoj korporaciji (ORKK) u toku su korenite promene u vrhu ruske kosmičke industrije. Prvi čovek Igor Komarov nagoveštava nastavak promena koje trebaju posrnuloj ruskoj raketno-kosmičkoj industriji da povrati vodeće pozicije u sferi budućih istraživanja kosmosa. Po njemu, kvalitet, rokovi projekata i novac su dominatni kriterijumi uspešnosti. Takodje, Igro Komaorv, iskusni biznismen i menadžer, se osvrnuo na sankcije Rusije, projektu Angara", prkomentarisao budućnost "Morskog starta" i saradnje sa ESA-om oko istraživanja Marsa.

Susret sa projektantom mesečevog modula

LMTrinaestog maja 2014. imao sam čast i zadovoljstvo da prisustvujem prezentaciji Vilijema Barbera (William Barber), inženjera koji je učestvovao u projektovanju mesečevog modula (LM) kosmičkog broda “Apolo”. Pomoću LM-a su se u periodu 1969-1972. prvih dvanaest ljudi spustili na Mesec.

Počinje montaža novog Marsovog lendera

lenderProšle nedelje Nasin projekat za naredni marsovski lender prošao je ključne provere i konačno dobio odobrenje za početak sastavljanja letilice. Lansiranje se očekuje 2016, a zadatak je da se prouči Mersova unutrašnjost u cilju boljeg shvatanja nastanka i evolucije ove planete. Izvođač radova je „Lockheed-Martin“, a instrumente će raditi nemačka i francuska kosmička agencija.

Ruska kosmička stanica

1Imaju li Rusi sopstvenu kosmičku stanicu? Pitanje je posebno dospelo u žižu interesovanja nakon zaoštrene retorike rusije sa SAD zbog sukoba u Ukrajini. Ruski segment Međunarodne orbitne stanice (ISS) trenutno se sastoji od 5 modula: „Zarja“ (FGB), „Zvezda“ (SM), „Pirs“ (SO-1), „Rassvjet“ (MIM-1) i „Poisk“ (MIM-2). U budućnosti Rusija namerava da proširi svoj doprinos sa još četiri modula: „Nauka“ (MLM), „Pričal“ (čvor) i dva NEM modula.

Ruske sankcije Americi – druga strana priče

Uz svo poštovanje koje imam prema našim komentarorima koji se, bez ikakve sumnje, duboko razumeju u astronautiku i budžete velikih kosmičkih sila, imam izvesne rezerve prema njihovom stavu da su SAD svojim nedavnim sankcijama Rusiji u oblasti astronautike povukle nepromišljen i gotovo šarlatanski potez. Ti komentatori previđaju neke važne činjenice, pa i tu da je razvoj astronautike samo jedan segment ukupne politike Bele kuće. Postoje i brojni drugi od kojih su mnogi važniji od astronautike.

Facebook