Sa razvojem tehnologije astronomi su u novije vreme konačno dobili mogućnost da vide najdalje objekte koje je uopšte moguće videti. To su pradavne galaksije koje šalju ka nama svoje svetlo još od početka vremena. Ali morate znati da svetlo ima određenu brzinu. Drugim rečima, gledajući u daljinu, gledamo u prošlost. Sunce vidimo kakvo je bilo pre 8,5 minuta, jer toliko treba svetlosnom zraku da od njega stigne do nas. Veliku galaksiju u Andromedi danas vidimo kako je izgledala pre 2,5 miliona godina, jer toliko je svetlo te galaksije putovalo do nas. Mereno brzinom svetla Sunce je od nas udaljeno 8,5 svetlosnih minuta, a galaksija u Andromedi 2,5 miliona svetlosnih godina. 

univerzum

A koliko je do nas putovalo svetlo sa najdaljeg objekta koji možemo da vidimo? Naučnici su izračunali da je to svetlo putovalo 13,8 milijardi godina – jer toliko je star univerzum.

Ali!!! Ali pazite: taj objekat koji posmatramo NIJE dalek 13,8 milijardi svetlosnih godina već mnogo više. Kako je to moguće? 

Pa, svemir se širi pa se i taj, najdalji objekat (čije svetlo je ka nama krenulo pre 13,8 mlrd godina) u međuvremenu još više udaljio od nas. Za tih 13,8 mlrd godina on je prevalio neki put i sad se nalazi, računaju naučnici, daleko 46 milijardi svetlosnih godina. Dakle, u kom god pravcu da pogledamo možemo videti objekte koji su od nas udaljeni 46 milijardi svetlosnih godina. Tih 46 mlrd godina su poluprečnik univerzuma koji možemo da vidimo, a prečnik je prema tome 92 milijarde svetlosnih godina. Ovo pod pretpostavkom da se svemir sve vreme širio konstantnom brzinom.

Dakle, svuda oko sebe vidimo objekte koji su najviše 46 mlrd svetlosnih godina daleko. Iz ovog se lako može izvući pogrešan zaključak da smo mi u centru univerzuma. Nismo. Mi ne znamo gde su granice univerzuma jer vidimo samo deo ukupnog svemira, tj. onoliko koliko je najstarija svetlost do nas putovala - a mogla je da putuje najviše onoliko koliko je svemir star, tj. 13,8 milijardi godina. Međutim svemir je znatno veći. 

Po nekim računima svemir bi mogao da bude i 250 puta veći od onog što vidimo, tj. sedam triliona (7x1012) svetlosnih godina. I to je tako po vrlo umerenim procenama, jer sasvim je moguće da je on i mnogo, mnogo veći. Čak i nezamislivo veći (iako je već i ovih sedam triliona teško sebi predstaviti). 

E sad, na ovom mestu ulazimo u teške spekulacije, koje nije lako razumeti i koje je još teže objasniti. Koliko je zapravo velik svemir u velikoj meri zavisi od njegovog oblika. Naučnici raspravljaju o raznim mogućnostima: da je univerzum zatvoren kao sfera, neograničen i negativno zakrivljen poput sedla ili da je ravan i neograničen. A kakav je zavisi od odnosa brzine širenja, količine materije i tamne energije. U svakom slučaju postoji mogućnost da je svemir zapravo beskonačan. Večno će se širiti u beskonačno velikom prostoru.

Ako vas sve ovo zanima možete o nekim detaljima saznati više ovde (a reč je o knjizi Mičio Kakua), zatim ovde.

A o „vidljivom“ svemiru članak se nalazi ovde: Gde je centar univerzuma?

svemir

Izvori za ovaj članak: Space.com; Science


Komentari   
Milan Mijić
+3 #4 Milan Mijić 26-06-2018 22:23
"Brzina udaljavanja" zavisi od toga koliko su dve galaksije daleko jedna od druge. Pošto se to rastojanje menja sa vremenom, menja se i međusobna brzina. Zato nije zgodno prosto podeliti veličinu vidljivog svemira sa njegovim trajanjem da bi se dobila "brzina."

Bolje je to zamisliti kao koliko rastojanje može svetlost da preleti u toku procenjenog trajanja svemira od oko 13.8 milijardi godina?

Do pre dvadeset godina interpretacija posmatranja je bila da rastojanja rastu ali da se to širenje usporava, pa je veličina vidljivog svemira procenjena na oko 27 milijardi svetlosnih godina. (Bilo je i drugih procena.)

Kada su posmatranja pokazala da je pre oko 8 milijardi godina širenje svemira od usporenog postalo ubrzano, kao posledica sva rastojanja moraju da budu veća pa je veličina vidljivog svemira procenjena na oko 45 millijardi svetlosnih godina, kako je objašnjeno u tekstu.

Inače jeste, brzina širenja može da bude veća od brzine svetlosti. "Zakon" da "ništa ne može brže od svetlosti" više ne mora da važi kada se uzme u obzir gravitacija, tj. krivljenje prostora i ratezanje vremena oko svake mase.

U tome je jedna od razlika takozvane Specijalne i Opšte teorije relativnosti. Ajnštajn je dopunio sam sebe od 1905-te do 1915-te!
Aleksandar Zorkić
+4 #3 Aleksandar Zorkić 26-06-2018 22:04
Citat Okavango:
Hm... za 13.8 milijardi godina razdaljina se povećala za 32.2 milijarde svetlosnih godina? ... to daje brzinu kojom smo se udaljavali oko tri puta većom od svetlosne?

To je interesantno pitanje za poseban članak. Ukratko: ne kreću se objekti kroz prostor. Oni stoje, ali se prostor između njih razvlači. A prostor nema ograničenja u tom razvlačenju. Dakle, on se širi brže od brzine svetla. (postoje tu neki izuzeci, ali o njima kasnie)
Okavango
+5 #2 Okavango 26-06-2018 10:09
Hm... za 13.8 milijardi godina razdaljina se povećala za 32.2 milijarde svetlosnih godina? Aleksandre, jesam li ja nešto pomešao ili to daje brzinu kojom smo se udaljavali oko tri puta većom od svetlosne?
mr
+1 #1 mr 26-06-2018 02:46
Prvi put od kad pratim ove teme, da neko jednostavno objasni tjs objavi, da Univerzum nije veličine 13, nešto milijardi sv.godina nego mnogo veći.
Dokaz tuposti i površnosti ljudskog roda, naročito na našem prostoru.
Dodaj komentar


OSNOVE (5)