Istorija akademije može se podeliti na četiri veće etape, prema oblicima u kojima je akademija funkcionisala: Društvo srpske slovesnosti (1841– 1864), Srpsko učeno društvo (1864–1886), Srpska kraljevska akademija (1886–1947) i Srpska akademija nauka i umetnosti (od 1947. do danas)
Opširnije: Razvoj učenog društva u Srbiji
Write comment (0 Comments) Čitaoci mojih poznatih knjiga o matematici znaju šta osećam prema brojevima. Brojevi su portali za ostale univerzume. Brojevi nam pomažu da sagledamo veći univerzum koji je standardno zaštićen od naših malih mozgova, koji još uvek nisu dovoljno evoluirali da bi shvatili matematičko poimanje svemira. Matematičke rasprave na višem nivou pomalo podsećaju na poeziju. Danski fizičar Nils Bor isto je osećao prema fizici kada je rekao: „Mora nam biti jasno da, kada dođe do atoma, jezik može biti korišćen samo kao u poeziji”.
Opširnije: Strast za matematikom
Write comment (0 Comments)
U ovom tekstu želimo da objasnimo zbog čega je kvalitet istraživačkog rada u društvenim naukama u Srbiji, i pored jednog broja izuzetnih pojedinaca, u proseku na relativno niskom nivou, kao i šta bi trebalo preduzeti da bi se to promenilo. Smatramo da je glavni razlog za to niska međunarodna konkurentnost domaćih istraživanja i istraživača u ovim oblastima.
Opširnije: Kakvo je stanje u društvenim naukama?
Write comment (0 Comments)
Da bi se u mozgu formirala 3D slika, koja ima dubinu, potrebno je da on od svakog oka dobije nešto drugačiju sliku. Ovo lako možete proveriti tako što pri gledanju u bliski objekat naizmenično zatvorite jedno pa drugo oko – videćete da se položaj predmeta razlikuje. A ako neki objekat posmatrate samo sa jednim otvorenim okom, biće vam teško da ispravno ocenite njegovu udaljenost. Sve trenutno poznate tehnologije koriste ovu činjenicu. I mada se razlikuju, svima je cilj isti – da prevare ljudsko oko.
Opširnije: Da li nas oči varaju?
Write comment (0 Comments)
Postoje u mnogim vrstama tkiva odraslih ljudi, a njihova najveća koncentracija u telu odrasle osobe je u koštanoj srži i krvi. Međutim i ono što se do juče smatralo biološkim otpadom, danas nas može spasiti smrti, dijalize, drhtavih ruku, ćelavosti, bora, starosti i –gubitka voljenih
Futuristi su najavili da nas čeka veoma obećavajuća budućnost, sa letećim automobilima, gradovima koji se napajaju sunčevom svetlošću, biogorivom i mnogim drugim stvarima, a sve to do 2020. godine.
Opširnije: Šta nas čeka 2020. godine
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
