maesec-detaljHelijum 3 sa Meseca može da obezbedi dovoljne energije na Zemlji za sledećih minimum 5000 godina, izjavio je Prof Vladislav Ševčenko, rukovodioc odseka za istraživanje Meseca i planeta na Astronomskog institutu Univerziteta Lomonosov.

Analize govore da će cena jedne tone Helijuma-3 sa Meseca iznositi oko milijardu dolara. Kako trenutno SAD na primer troši oko 40 milijardi dolara za snabdevanje električnom energijom, jasno je da i pored astronomskih troškova gradnje infrastrukture na Mesecu za vadjenje Helijuma-3 i njegovog transport na Zemlju, u kombinaciji sa energetskom krizom koja kuca na naša vrata, postoje snažni motivi za realizaciju ovakvog na prvi pogled vrlo neobičnog projekta.

Profesor Ševčenko smatra da partneri projekta Međunarodne kosmičke stanice (MKS) treba postepeno da se prorijentišu sa eksploatacije MKS na stvaranje Međunarodne mesečeve stanice (MMS). Prelazak sa MKS na MMS je, po njemu prvi korak ka početku dugoročnog korišćenja energetskih resursa Meseca za potrebe na našoj planeti.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Mарјан Флоршиц said More
    Zar nismo već u novoj godini?
    Pozdrav 16 sati ranije
  • Miroslav said More
    "Milion godina opstanka čoveka na... 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    Ja sam svoju malenkost jesenas za... 1 dan ranije
  • Baki said More
    Verovatno bi bilo zanimljivo pročitati... 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    Verujem da ste svi neko poodavno neko... 5 dana ranije

Foto...