U zavisnosti od toga koju skalu razmera posmatramo, kosmos nam izgleda veoma različito. Neke su nam razmere nepojmljive kada ih posmatramo u okviru nama prihvatljivih dimenzija. Ljudska bića se osećaju prijatno i lako shvataju svoju okolinu u okvirima koji se kreću od nekoliko milimetara pa do nekoliko stotina metara, jer su to razmere sa kojima se svakodnevno kreću. Van njih, naš mozak često ne ume pravilno da rezonuje.

svemir1

1. Superstrune – 10–35 metara
U ovoj najmanjoj razmeri do koje je čovek u svojoj teoriji stigao, operiše se sa superstrunama nezamislivo malih dimenzija. Po ovoj teoriji, elementarne fizičke čestice se tretiraju kao sićušne jednodimenzionalne strune bez mase, a ne kao čestice bez dimenzija u prostor–vremenskom kontinuumu. Strune vibriraju na različite načine i to odgovara različitim tipovima čestica. Teorija je izazvala burna reagovanja kada su je formulisali Michael Green sa Queen Mary College u Londonu i John Shwarz sa Caltecha konstatujući da određeni tipovi ove teorije mogu, u potpunoj doslednosti sa kvantnom teorijom, da opišu i gravitaciju, jednako dobro kao i slabu, jaku i elektromagnetnu silu.

2. Kvarkovi – manje od 10–18 metara
U toj najmanjoj razmeri do koje je čovek sa svojom praktičnom naukom danas došao, materija se javlja u obliku svojih osnovnih čestica, kvarkova. Kombinujući po tri različita tipa, kvarkovi čine dobro poznate elementarne čestice: protone i neutrone. Ispitivanja pomoću Raderfordovog rasipanja visokoenergetskih elektrona u akceleratorima govore da je kvark manji od protona za više od 10.000 puta.

3. Atomsko jezgro – 10–14 metara
Najveći deo mase jednog atoma je koncentrisan u jezgru – više od 99,9%. Ono se sastoji od neutrona i protona, sa prečnicima od oko 1 fermija (10–15m). Proton nosi pozitivno jedinično naelektrisanje, dok je neutron električki neutralan, bez naelektrisanja. Broj protona u jezgru atoma (indirektno) određuje hemijske karakteristike elementa, a time i kakva svojstva elemenat poseduje.

4. Atom – 10–10 metara.
Iako je najveći deo mase atoma koncentrisan u jezgru, samo 10–14deo zapremine otpada na njega. Elektroni su oni koji određuju dimenzije atoma. Oni postoje oko jezgra u različitim kvantnim stanjima ali zbog njihove prirode, nemoguće je tačno odrediti njihovu poziciju. Zato nam se pozicija jednog atoma čini kao elektronski oblak. Ako ih posmatramo "klasično", kažemo da se elektroni kreću oko jezgra po orbitama sa tačno određenim rastojanjima od jezgra. U poređenju sa Sunčevim sistemom, gde planete kruže oko Sunca, mnogo više je praznog prostora u samom atomu.

5. Ljudske razmere – 100 metara
To je razmera koja nam je najbliža. U njoj smo potpuno nezainteresovani za kvantne fenomene izražene u subatomskim razmerama i neuznemravani posledicama relativnost toliko izraženim u velikim razmerama. Možemo da gledamo kroz teleskop i ostati potpuno nesvesni međusobnih uticaja koje izazivaju fotoni odbijeni od ogledala i koji pogađaju našu zenicu omogućavajući da vidimo carstvo u kome relativnost čuva svoju dominaciju.

6. Planeta Zemlja – 10metara
Iza veštačkih granica država i etničkih i ostalih podela, zajednički dom čovečanstva jeste planeta Zemlja. Njena je masa uzrok gravitaciji koja drži gasove od životne važnosti u atmosferskom omotaču. Zahvaljujući brojnim i sretnim prednostima, razvila je bogat ekosistem flore i faune. Zemlja se gravitacionom silom održava na orbiti oko Sunca.

7. Sunčev sistem – 1013 metara
Zemlja je samo jedna od osam planeta Solarnog sistema. Grupisane su u dve grupe: stenovite, zemljolike planete unutrašnjosti Sunčevog sistema i gasovite džinove spoljnjeg dela sistema. Granicu ova dva dela čini pojas asteroida, dok se na kraju sveta džinova nalazi mali zaleđeni Plutonov sistem. Iza njega se nalazi još mnogo zamrznutih objekata poznatih kao komete, koje povremeno posećuju i unutrašnje planete Sunčevog sistema.

okolina Ovde su prikazane neke poznate zvezde u poluprečniku od 5 parseka. U poluprečniku od 10 parseka (32,6 sv. godina) do 2000. godine je bilo poznato 315 objekata (zvezda i planeta) u 227 sistema. Čine ih: 163 pojedinačne zvezde, 46 dvostruke, 13 trostruke, 4 četvorostruke i 1 petostruka. Do 2003. je otkriveno još 3 metanska braon patuljka, 2 planete oko GJ876B i 1 oko ε Eridanija. Mnoge od navedenih zvezdi su od 100 do 10.000 puta manje svetle (imaju veću vrednost apsolutne magnitude) od Sunca. Korišćeni su neki podaci iz Hipparchusovog kataloga i Trećeg Glieseovog kataloga obližnjih zvezda.

 

8. Sunčev komšiluk – 1017metara
Ortov oblak, u kome se nalaze komete našeg sistema, proteže se skoro do trećine razdaljine do najbliže zvezde. Zvezde iz susedstva našeg Sunca se javljaju u mnogo varijeteta – od patuljaka do crvenih džinova, i u krugu od oko 6 parseka (20 svetlosnih godina) ima ih oko 20. Neke od njih, kao što je Tau Ceti, veoma su nalik Suncu, dok su neke druge, kao Surijus, totalno drugačije.

galaksija

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18