22. avgust. 2011.

DARPA – svetski tehnološki bog i batina

Malo ko od nas je znao (a kamoli da se seća) da su 1964. Ameri lansirali seriju satelita smešnog imena „Vela Hotel“ od 225 kg, koji su trebali da otkrivaju ruske nuklearne ekspolzije. Ili eksperimentalnog stelt-broda „Sea Shadow“ (IX-529) iz 1984, futurističkog izgleda, koji je kasnije inspirisao i brod Džemsa Bonda u filmu „Sutra nikada ne umire“. Čak ni naši najbolji vojni analitičari ništa (verovatno) ne znaju o tzv. „pasivnom radaru“, koji otkriva i prati objedte ne na osnovu svog zračenja već onog koje već postoji u okruđenju objekta, poput zračenja TV ili radio-stanica, mobilne telefonije i sl. Ali zato svi znaju za bespilotni špijunsku letilicu MQ-1 „Predator“, koju je naručila CIA, i čije spaljene ostatke imamo čak i mi u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Da ne zaboravim i neke druge pikanterije, kao što su „Boeing X-45“, bespilotni vojni avion sa početka ovog veka, MOSIS, najstarije integrisano kolo, ARPANNET, preteču Interneta, pa čak i sâm Internet, ili DAML, prezentacije na Webu koje čitaju mašine, i mnoge druge.

Itd, itd, itd, ... Mogao bih ovako da nabrajam makar još pola dana. Od toga bi polovina tih projekata bila tajna, tajanstvena, polurealizovana, nerealizovana, pod prismotrom CIA, Ministarstva odbrane, avijacije, mornarice i bogtepita koga sve ne iz (pre)bogate američke demokratije. A šta im je svima zajedničko? Ko sve to smišlja? Ko projektuje? Ko naručuje? Ko plaća, u vreme kada čitava planeta grca, nestaju beli medvedi sa Arktika i mrki medvedi sa Tare, a 4.000 dece sa juga Afrike dnevno umire od gladi?

Radi se o DARPA! Projektnoj agenciji za napredna odbrambena istraživanja. Njen zadatak je da za Amerikance neprestano smišlja nove tehnologije u vojne svrhe. Da ne grešim dušu, neki od projekata su im kao zastarli dojadili pa su ih pustili i među nas civile, tako da danas posedujemo kompjuterski netvorking, teflonske šerpe, hladno zavarivanje, GPS, i mnoge druge slične mudrolije.

Ko su oni?

Neverovatno je ali istinito da je to organizacija (oni kažu „agencija sa sedištem u Virdžiniji“, ali zaboravljaju da kažu da su samo na par milja od Pentagona) od samo 240 zaposlenih, koji imaju godišnji budžet od skoro 3,5 milijarde dolara!

Osnovani su još 1958. godine sa ciljem da Amerika izbegne tehnološka iznenađenja tipa lansiranja „Sputnjika“, koji je signalizirao da Sovjeti ozbiljno prete da pobede Amerikance u kosmosu. Iako je namena kompanije polako evoluirala tokom godina, i danas je njihov zadatak da spasu svoju zemlju od neprijatnih iznenađenja, ali i da kreiraju tehnologije koje će njihove neprijatelje zateći nespremnim.

DARPA je nezavisna od drugih konvencionalnih vojnih istraživačkih i razvojnih kompanija, i odgovorna je i podnosi račune direktno Ministru odbrane lično. Otprilike polovina zaposlenih su tehnička lica, podeljena u male namenske timove, i oni se bave 2- do 4-godišnjim programima koji nikada nisu vezani za neku određenu misiju, već jednostavno pružaju tehnološke opcije čitavom Ministarstvu odbrane (DoD). Sebe vole da predstavljaju kao „100-tinjak genija povezanih sa poslovnim agentima“, među kojima nema hijerarhije.

Nijedna bitnija vojnička inovacija u poslednje vreme nije prošla bez njihovog uticaja. Avioni, helikopteri, radari, mlazni motori, kompjuteri, municija itd. pa čak i globalni pozicioni sistem (GPS) ili atomske bombe, nalaze se na DARPA-inoj listi interesovanja.

Zanimljivo je da se njihov uticaj ogleda i na komandni kadar američke vojske, jer uvek pokušavaju da otkriju kakve će sposobnosti vojni komandanti imati u budućnosti i onda kroz tehnološku prizmu unapređuju te sposobnosti.

Nakon osnivanja u februaru 1958. godine pa sve tamo negde do 1965, ARPA, kako su se tada nazivali (ono „D“ od Defance, „odbrana“, dodali su kasnija), počela je da povezuje sve značajnije nacionalne interese, uključujući kosmos, balističke odbrambene projektile, i detekciju nuklearnih proba drugih sila. Tokom 1960, čitav civilni kosmički program prenet je u nadležnost Nationalne svemirske aministracije (NASA), dok je vojni raspoređen narazličite servise. To je omogućilo ARPA-i da se baci na „Projekat DEFENDER“ (odbrana od balističkih nuklearnih raketa), „Projekat Vela” (otkrivanje nuklearnih proba), „Projekat AGILE” (metodi specijalnog rata protiv Vijetnama i Tajlanda), i započne radove na kompjuterskoj obradi podataka, biheviorističkoj nauci[1] i različitim materijalima. Programi DEFENDER i AGILE predstavljali su početak rada agencije na senzorima, nadgledanju i praćenju, što je dovelo do pravog buma u proučavanju i razvoju radara, infracrvenih senzora i detekcije rendgenskih/gama zračenja.

Ubrzo nakon toga, ARPA redefiniše svoju ulogu i okreće se različitim relativno malim programima i istraživačkim programima. Menjaju ime u DARPA 1972, i usredsređuju se na energetske programe, obradu podataka i informacija, i taktičke tehnologije.

Uvidevši da će informatika i procesuiranje podataka predstavljati budućnost sveta, počinju da (milionskim financijama) stimulišu tehnološke fakultete i institute (MIT, Bell Labs i General Electric), što će uskoro dovesti do pojave Interneta, veštačke inteligencije i hipermedijskih sistema, preteče virtualne stvarnosti. 

A onda je 1973. u Americi izglasan tzv. Mansfieldov amendman, koji je ograničio odbrambene istraživačke (preko DARPA-e) projekte za direktnu vojnu primenu. Tada su se mnogi političari i jastrebovi zabrinuli za budućnost američke nauke, jer je u to vreme ARPA/DARPA bila najveći finansijer bazičnih naučnih projekata u zemlji.

U periodu 1976-1981, DARPA je dominirala u vazduhoplovnoj, kopnenoj, morskoj i svemirskoj tehnologiji, taktičkim oklopnim i protivoklopnim programima, infracrvenim senzorima za špijuniranje iz kosmosa, tehnologiji visokoenergetskih lasera za odbranu iz svemira od projektila, protivpodmorničkom naoružanju, naprednim krstarećim projektilima, savremenim avionima, i primeni obrade podataka u odbrani (i napadu, što niujednim američkim novinama NIKADA ne piše). Svi ti veliki tehnološki projekti bili su skopčani sa istraživanjima na polju integralnih kola, što je rezultiralo submikrometarskom elektronikom i elektronskim uređajima objedinjenim u programima „Very-Large-Scale Integration”[2] (VLSI) i onom koji se bavio zracima čestica visoke energije, što je i Kongres podržavao. Tokom godina, mnogi uspešni programi pretvoreni su u nezavisne servise, kao što su fundamentalne tehnologije iz automatskog prepoznavanja mete, osmatranja iz svemira, propulzije, i materijala, koji su pretvoreni u ono što se danas naziva Agencijom za raketnu odbranu (Missile Defense Agency, MDA).

Pred kraj prošlog veka, pažnja Agencije je usmerena uglavnom na obradu informacija i programe vezane za avijaciju, uključujući „Hipersonični istraživački program“ (misli se na prototip Rockwellovog jednoseda “X-30” iz 1982-1985, za koji se Regan nadao da će da bude 25 puta brži od zvuka).

Čime se danas bave, velika je tajna. Znam da se već neko vreme bave malim i lakim satelitima (LIGHTSAT), a od kako im Kinezi vojno prete na moru, i podmorničkim tehnologijama.

Ono što procuri u javnost javlja da imaju projekat ACTUV (protivpodmornički brod bez posade); da rade na brodskoj raketi ArcLight, koja može da gađa bilo gde i bilo koga na globusu; EATR, autonomnom taktičkom robotskom sistemu; Hulc, spoljnjem ljudskom skeletu koji se pokreće uz pomoć snažnih akumulatora; proteinskim procesorima; Proto 2, veštačkoj ruci koja se pokreteće mislima; daljinski kontrolisanim insektima; DARPA Silent Talk, programu koji bi prepoznavao EEG (elektroencefalogramske) tragove reči i slao ih radi komunikacije; Transformer, letećem oklopnom vozilu; Boomerang, akustičnom sistemu za otkrivanje snajperista; brojnim letilicama, kao što su Boeing X-37 ili FALCON “Blackswift”, i Bog zna na čemu još drugom.

Prošle godine se pojavila video-igrica Vanquish, u kojoj je glavni igrač jedan službenik DARPA koji koristi specijalno odelo napravljeno u Agenciji da bi se uspešno borio protiv Rusa. Cvrc!

J. Naumann, slep od rođenja, progledao je kada su mu u mozak ugradili Brain-Computer-Interfaces (BCI), uređaj koji omogućava direktno komuniciranje senzora i mozga. Ko li je to smislio? DARPA!

SARCOS je jeoš jedan projekat DARPA-e, ovog puta egzoskeleta za vojsku. Težak je oko 70 kg, ima goriva za 24 sata, a očekuju da će ‘ladno moći da nosi 180 kg naoružanja i opreme! Koji baja!

DARPA Falcon Project (Force Application and Launch from Continental United States). Sastoji se od 2 dela: hipersonične višekratne letilice (HCV) i lansirnog sistema koji ubrzava letilicu do potrebne brzine i nosi male satelite u orbitu. Prvi let „Falcona“ HTV-3X bio je 2010. a drugi pre 10 dana – oba su završena pre vremena.