eso1545sr-latn — Naučno saopštenje
VISTA pronalazi najmlađe džinovske galaksije

18. novembar 2015.

eso1545a

ESO-ov VISTA teleskop pronašao je hordu, do danas skrivenih, masivnih galaksija, koje su postojale kada je univerzum bio u fazi ranog detinjstva. Otkrivanjem i ispitivanjem više ovakvih galaksija nego ikada pre, astronomi su po prvi put saznali kada tačno su se ove džinovske galaksije prvi put formirale.

Samim brojanjem galaksija na jednom delu neba moguće je proveriti astronomske teorije o formiranju i evoluciji galaksija. Međutim, ovakav jednostavan zadatak postaje sve teži kako astronomi pokušavaju da izbroje sve udaljenije galaksije, sve slabijeg sjaja. Stvari se dalje komplikuju ćinjenicom da su najsjajnije i najlakše za posmatranje galaksije - najmasivnije u univerzumu - sve ređe što gledamo dalje u prošlost svemira, dok su one brojnije i slabijeg sjaja sve teže za pronalaženje.

Tim astronoma pod vođstvom Karine Kaputi, sa Keptejn Astronomiskog Instituta, Univerzitet u Groningenu, otkrio je mnoštvo udaljenih galaksije koje su do sada bile skrivene. Koristili su se slikama UltraVISTA kataloga, jednog od šest projekata koji koriste VISTA teleskop da bi napravili katalog neba na bliskim ingracrvenim talasnim dužinama, te napravili prvi popis galaksija slabog sjaja, iz vremena kada je univerzum bio između 0.75 i 2.1 milijardi godina star.

UltraVISTA posmatra isti deo neba, skoro četiri puta veći od punog Meseca, od decembra 2009. godine. Ovo je najveći deo neba ikada do sada sniman, do ovih dubina, na infracrvenim talasnim dužinama. Tim je kombinovao posmatranja UltraVISTA i NASA Spicer svemirskog teleskopa, koji ispituje kosmos na još dužim, srednjim infracrvenim talasnim dužinama [1].

"Pronašli smo 574 nove masivne galaksije - najveći skup ovakvih skrivenih galaksija u ranom univerzumu ikada sakupljen", objašnjava Karina Kaputi. "njihovim proučavanjem doćićemo do odgovora na jednostavno, ali veoma bitno pitanje: kada su se prve masivne galaksije formirale?".

Posmatranjem svemira na bliskim infracrvenim talasnim dužinama, astronomi su uspeli da vide objekte koji su istovremeno zaklonjeni prašinom i veoma udaljeni [2], formiran u vreme kada je svemir bio u fazi ranog detinjstva.

Tim je pronašao pregršt ovakvih galaksija za veoma kratko vreme. Veliki deo masivnih galaksija [3] koje danas vidimo oko nas u obližnjem univerzumu, već su bile formirane tri milijarde godina nakon Velikog Praska.

"Nismo pronašli dokaze o postojanju ovih galaksija do pre oko milijardu godina nakon Velikog Praska, s' toga smo uvereni da je ovo vreme kada su prve masivne galaksije formirane", zaključuje Henri Džoj MekKraken, ko-autor rada[4].

Pored gorenavedenog, astronomi su došli do zaključka da su masivne galaksije brojnije nego što se to mislilo ranije. Galaksije koje su prethodno bile sakrivene čine polovinu ukupnog broja masivnih galaksije koje su postojale u vreme kada je svemir bio star između 1.1 i 1.5 milijardi godina [5]. Ovi novi rezultati protivreče trenutnim modelima evolucije galaksija u ranom univerzumu, prema kojima se ne očekuje prisustvo ovakvih čudovišnih galaksija u ovim ranim vremenima.

Stvari se dalje komplikuju u slučaju da su masivne galaksije neočekivano "prašnjavije" u ranom univerzumu, više nego što astronomi predviđaju, kada čak ni UltraVISTA ne bi mogla da ih detektuje. Ukoliko je ovo zaista i slučaj, trenutna slika formiranja galaksija u ranom univerzumu moraće da bude potpuno revidirana.

Atakama veliki milimetarski/submillimetarski teleskop (ALMA) će takođe tragati za ovim prašnjavim galaksijama koje bi mogle da nam promene pogled na njihovu evoluciju. Ukoliko bi bile pronađene, one će služiti i kao posmatračke "mete" novog 39-metarskog Ekstremno velikog teleskopa (E-ELT), koji će nam omogućitu detaljno posmatranje nekih od prvih ikada formiranih galaksija.

eso1545a

Masivne galaksije otkrivene u ranom univerzumu

ESO-ov VISTA teleskop pronašao je hordu, do danas skrivenih, masivnih galaksija, koje su postojale kada je univerzum bio u fazi ranog detinjstva. Otkrivanjem i ispitivanjem više ovakvih galaksija nego ikada pre, astronomi su po prvi put saznali kada tačno su se ove džinovske galaksije prvi put formirale.

Novootkrivene masivne galaksije su označene na UltraVISTA vidnom polju.

Autorska prava: ESO/UltraVISTA team. Acknowledgement: TERAPIX/CNRS/INSU/CASU

eso1545b

Pronađene masivne galaksije u ranom univerzumu

ESO-ov VISTA teleskop je pronašao hordu, do sada skrivenih masivnih galaksija, koje su postojale u vreme kada je univerzum bio u svom ranom detinjstvu. Otkrivanjem i proučavanjem više ovakvih galaksija nego ikada pre, astronomi su po prvi put saznali kada su se tačno ove monstrumi-galaksije prvi put formirale.

Nekoliko novootkrivenih masivnih galaksija se mogu videti u groplanu, na malim podskupovima UltraVISTA vidnog polja.

Autorska prava: ESO/UltraVISTA team. Acknowledgement: TERAPIX/CNRS/INSU/CASU

 

[6]

Beleške

[1] ESO’s VISTA teleskop je posmatrao u bliskom infracrvenom opsegu od 0.88–2.15 μm, dok Spicer posmatra u opsegu talasnih dužina između 3.6 i 4.5 μm.

[2] Širenje svemira znači da, što je dalja galaksija, deluje da se ona sve brže kreće od posmatrača na Zemlji. Ovo širenje dovodi do premeštanja svetlosti ovih udaljenih objekata u crvenije delove spektra, što znači da su posmatranja u bliskim do srednjih infracrvenih talasnih dužina neophodna da bi se snimila svetlost ovih galaksija.

[3] U ovom kontekstu, masivno znači 50 milijardi puta masivnije od Sunca. Ukupna masa zvezda u Mlečnom putu je bliska ovoj cifri.

[4] Tim nije pronašao masivne galaksije dalje od crvenog pomaka 7, što je ekvivalentno sa 0.9 milijardi godina nakon Velikog Preska.

[5]Ovo je ekvivalentno crvenom pomaku između z=5 i z=4.

[6] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju;

Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku.

Više informacija

Ovo istraživanje je predstavljeno u radu: “Spitzer Bright, UltraVISTA Faint Sources in COSMOS: The Contribution to the Overall Population of Massive Galaxies at z = 3-7”, autora K. Caputi et al., te objavljeno u časopisuAstrophysical Journal.

Tim čine: Karina I. Caputi (Kapteyn Astronomical Institute, University of Groningen, Netherlands), Olivier Ilbert (Laboratoire d'Astrophysique de Marseille, Aix-Marseille University, France), Clotilde Laigle (Institut d'Astrophysique de Paris, France), Henry J. McCracken (Institut d'Astrophysique de Paris, France), Olivier Le Fèvre (Laboratoire d'Astrophysique de Marseille, Aix-Marseille University, France), Johan Fynbo (Dark Cosmology Centre, Niels Bohr Institute, Copenhagen, Denmark), Bo Milvang-Jensen (Dark Cosmology Centre), Peter Capak (NASA/JPL Spitzer Science Centre, California Institute of Technology, Pasadena, California, USA), Mara Salvato (Max-Planck Institute for Extragalactic Physics, Garching, Germany) and Yoshiaki Taniguchi (Research Center for Space and Cosmic Evolution, Ehime University, Japan).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Karina I. Caputi
Kapteyn Astronomical Institute – University of Groningen
The Netherlands
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Henry J. McCracken
Institut d'Astrophysique de Paris
France
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Bo Milvang-Jensen
Dark Cosmology Center – University of Copenhagen
Denmark
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1545


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži