Vansolarne planete

Proksima Kentauri b - još jedna planeta navodno slična Zemlji

Planeten um Proxima

Već neko vreme se sumnja da oko zvezde Proksima Kentauri postoji planetarni sistem sličan našem. Pre dve nedelje je u orbiti te zvezde otkrivena je planeta za koju se smatra da je veoma slična Zemlji. Naučnici ovakva otkrića ne objavljuju dok nije sasvim potvrđeno da se zaista radi novoj planeti.

Ima li života na planeti Proxima Centauri b?

pcb

Vest da je otkrivena zmljolika planeta je izuzetno zanimljiva, ali da li je i izuzetno vredna to tek ostaje da se vidi. Zanimljiva je jer se radi o planeti koja je po više karakteristika slična Zemlji, što sugeriše mogućnost da na njoj postoji život, a uz to, nalazi se u najbližem susedstvu. Takoreći, prvi komšija. Vest će biti i značajna ako se utvrdi da na njoj zaista postoje ozbiljni uslovi za život. Ukoliko bi se utvrdilo i više od toga, da tamo ima života makar na nivou bakterija, to bi onda bila najznačajnija vest još od otkrića točka.

Pronađena planeta u nastanjivoj zoni oko najbliže zvezde

ann16002aZahvaljujući ESO teleskopima i saradnji sa drugim institucijama, pronađen je jasan dokaz o postojanju planete koja orbitira oko nama najbliže zvezde, Proxima Centauri. Dugo traženi svet, pod imenom Proxima b, orbitira oko hladne, crvene zvezde sa periodom od 11 dana i ima temperaturu potrebnu za održanje tečne vode na površini. Ova stenovita planeta je nešto masivnija od Zemlje i najbliža je vansolarna planeta - potencijalno i najbliže prebivalište za život van Sunčevog sistema. Rad koji opisuje ovu prekretnicu u istraživanju, biće objavljen u časopisu Nature, 25. avgusta 2016.

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 14. DEO

 

19

HABITABILNOST SATELITA U SUNČEVOM SISTEMU

U Sunčevom sistemu četiri prirodna satelita vaze kao potencijalno habitabilna: Evropa i Ganimed u Jupiterovom sistemu i Enceladus i Titan u Saturnovom sistemu. Kod Evrope, Ganimeda i Enceladusa se njihova potencijalna habitabilnost zasniva na verovatnoj egzistenci jednog ili više slojevitih okeana u njihovoj unutrašnjosti, koji su tečni zbog zagrevanja gravitacionim silama, na osnovu njihovih eliptičnih putanja.

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 13. DEO / 3

35

HABITABILITET UNUTRAŠNJIH PLANETA SUNČEVOG SISTEMA

MARS je posebno zanimljiv za istraživanje porekla života, jer je ova planeta veoma slična Zemlji u njenom ranom stadijumu nastanka. Hladna klima i nedostatak tektonike ploča su doprinele tome da je Mars velikim delom ostao nepromenjen. Najmanje dve trećine Marsove površine je staro vise od 3,5 milijardi godina. Zbog toga bi Mars mogao da poseduje pre-biotičke uslove koji vode do abiogeneze (ili nastanka organskih iz neorganskih molekula), čak i ako tamo život nikada nije postojao. Mars danas izgleda kao suva pustinjska planeta. Habitabilna zona u Sunčevom sistemu se završava malo ispred putanje Marsa. Međutim, brojne misije na Mars su dovele do zaključka da je atmosfera Marsa pre nekoliko milijardi godina bila daleko deblja i da je na površini Marsa postojalo veoma mnogo tečne vode.