galaksije-crop

Sve do tridesetih godina prošlog veka učeni ljudi su na pitanje: koliko u svemiru ima galaksija, odgovarili: „Pa to svako zna, ima jedna“. Zadepravo takvo pitanje niko nije postavljao jer je ono bilo besmisleno kao i pitanje: koliko u Evropi ima Italija, ili koliko u svemiru postoji Venera? Pa naravno jedna. Tako je u ono vreme bilo i sa galaksijama. Postojala je jedna jedina galaksija, ova u kojoj mi živimo, a koju inače zovemo Mlečni put. I sve što postoji nalazi se u Mlečnom putu. Sve zvezde, planete, magline itd. Recimo daleka bleda, magličasta tufna u sazvežđu Andromede koja se može videti i golim okom, takođe se nalazila u toj galaksiji i zvala se Andromedina maglina. U to vreme, dakle, Mlečni put je po sadržini i veličini bio isto što i kosmos.

m31-185
Andromedina galaksija

Stvari su se malo promenile kada je tridesetih godina prošlog veka američki astronom Edvin Habl otkrio da se Andromedina maglina nalazi suviše daleko da bi bila u Mlečnom putu. Jednostavo njena razdaljina je daleko nadmašivala veličinu Mlečnog puta. Sem toga, Habl je otkrio da se u toj maglini nalaze zvezde! Hm, bila su to baš velika otkrića. I tako je Andromedina maglina promenila ime u Andromedina galaksija.

Nakon toga, otkrića su se ređala u dugom nizu i konačno, naš pojam svemira se sasvim promenio. Ispalo je da je svemir, ne mnogo, nego nezamislivo mnogo veći od našeg Mlečnog puta i da je naša galaksija samo jedna beskrajno sitna tačkica u tom svemiru i da je broj galaksija...

Posle Hablovog otkrića pitanje koliko ima galaksija je postalo sasvim logično pitanje. Međutim, niko nije znao odgovor na njega. I to je bio problem, jer mi volimo da znamo, a ne da ne znamo. To naročito važi za astronome!

A kako izbrojati nešto što se ne vidi? U ono vreme od pre pola veka to je zaista bio problem, jer se najvećim i najmoćnijim teleskopima video samo komšiluk. Sem toga galaksije su dinamične i stalno se menjaju, sudaraju, stapaju. Neke su skrivene iza gustih oblaka prašine pa ih i ne vidimo najbolje čak i kad su blizu. I tako dalje, problema je bio velik broj.

Ali da vas ne držimo u neizvesnosti, astronomi danas ipak znaju koliko ima galaksija. Evo, pripremite se da pročitate ovo otkriće u svečanoj atmosferi: 200 milijardi! I još jednom, 200 milijardi.

Samo, morate znati sledeće: kada astronomi kažu 200 milijardi, to u stvarnosti može biti i 100 milijardi. Ili 300 milijardi. Pre 15-naestak godina u enciklopedijama ste mogli da pročitate da u Mlečnom putu ima 100 milijardi zvezda. Nešto kasnije se pojavio podatak od 400 milijardi, pa zatim 300 milijardi. Najmanje ćete pogrešiti ako kažete da u našoj galaksiji ima između 100 i 400 milijardi zvezda.

Dakle, galaksija u svemiru ima 200 milijardi. Ili 150, ako ne i preko 200 milijardi. Uglavnom, tu negde između.

UDF-HST
Ultra Deep Field

E sad, kako astronomi znaju koliko ima galaksija kada se mnoge od njih jednostavno ne vide nikakvim instrumentima. Pa, trik je jednostavan i tu je mnogo pomogao Habl, ali ne astronom Edvin, nego Svemirski teleskop koji se zove po njemu. Dakle, od septembra 2003. pa do sredine januara naredne godine ovaj teleskop je snimao usko područje u sazvežđu Fornax. Kad kažem usko, onda je to zaista usko: tek 13-milioniti deo ukupne površine neba! Koliko je to? Pa stavite na prst ispružene ruke zrno pasulja – e pa manje od toga. Dakle, usko! I namerno je slikano pusto područje, bez bliskih zvezda i drugih objekata koji bi samo smetali vidiku. Na kraju je dobijena jedna od najdragocenijih fotografija ikada snimljenih. Zove se Ultra Deep Field i njenu minijaturnu verziju vidite gore. To je do danas najdublji čovekov prodor u svemir. Skoro do samog njegovog početka, do Velikog praska. E na toj fotografiji one najsitnije tačkice su galaksije nastale svega nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska. Vredni astronomi su proračunali da na toj fotografiji ima 10 hiljada galaksija! Dakle, 10 hiljada u jednom 13-milionitom delu neba. Shvatate?

E sad, na ovom mestu astrono mi rutinski dodaju: „pošto je svemir izotropan i homogen, onda ekstrapolacijom iz Hablovog Ultra Deep Field...“.

Za svaki slučaj da prevedemo. Izotropija je „svojstvo nekih tela da u svim pravcima pokazuju ista fizička svojstva (u njima se svetlost, toplota, elektricitet rasprostiru u svim pravcima podjednako). A homogen znači: istorodan, istovrstan, jednak, jedinstven. Drugim rečima, gde god po nebu da pogledate videćete iste stvari: galaksije. Pa ako u jednom pravcu ima milion galaksija, onda ih otprilike toliko ima i u bilo kom drugom pravcu da gledate. Onda jednostavnom ekstrapolacijom... Ekstrapolacija je proširivanje zakonitosti ili zaključaka ustanovljenih za jedno područje na šire, još neispitano područje (sve tri definicije su iz Klajnovog Rečnika stranih reči i izraza).

Kao što vidite, stvar je jednostavna. 200 milijardi (manje ili više).


Hablovoa  fotografija Ultraduboko polje jedna je od najznačajnijih fotografija dubokog svemira ikada načinjena. Pogledajte je i pročitajte članak o njoj:

Hablovo Ultra duboko polje



Komentari   
Aleksandar Zorkić
0 #6 Aleksandar Zorkić 04-01-2018 10:12
Dejane, 1. što reče Accu, govorimo o opservabilnom univerzumu. Šta je iza, to niko ne zna. Evo članak o tome: http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/11275-gde-je-centar-univerzuma
2. I u tom, vidljivom, svemiru, moguće je da ima mnogo više galaksija. O tome govori ovaj članak:
http://www.astronomija.org.rs/galaksije/10729-galaksija-ima-monogo-monogo-vise-nego-sto-smo-racunali
Sve je to jako zanimljivo :-)
Accu
0 #5 Accu 03-01-2018 21:00
Dejane, procena o broju galaksija se odnosi na tzv. "opservabilni" nama uslovno rečeno dostupan svemir.
Međutim kako su razmere odnosno zapremina svemira realno mnogo veće stoji i vaša pretpostavka kako je broj galaksija veći, mnogo veći.
No razvoj astronomije neće niti može pomoći da ih jednog dana "ugledamo", naprosto su van domašaja fizičkih zakona a ne tehnologije.
Dejan
0 #4 Dejan 03-01-2018 13:37
Po mom mišljunju ima čak i više od 200 milijardi galaksija.Jer sam siguran da iza najdaljij galaksija postoji još galaksija.Svemi rsko porostransto je malo reći ogromno.Sa boljim instrumentima će se sigurno još mnogo toga videti.
Amater
0 #3 Amater 25-04-2012 21:48
Da nije "Habl" teleskopa i njegovog snimka, broj "postojecih" galaksija bio bi manji? A sta ako buduce vreme donese tehnologiju koja vidi iza ovoga sto je snimljeno, pa ispadne da ih ima vise?
Budimo precizni. Pocetkom prosloga veka postojala je samo jedna (nasa) galaksija. Onda je Habl otkrio da je maglina u Andromedi takodje galaksija, pa ih je bilo dve.
Brojka u ovom tekstu odgovara broju galaksija na sveri ciji poluprecnik odgovara rastojanju do galaksija koje se vide, pomnozen sa udelom u prostornom uglu i pod pretpostavkom da je raspored homogen.
Ako su sadasnje pretpostavke o starosti kosmosa i brzini njegovog sirenja tacne, ove galasksije su blizu ivice. Ako je Zemlja u sredistu kosmosa, ovakva racunica ima smisla. Ali ako bilo sta od navedenog ne vazi, onda je ovo samo jos jedna u nizu pogresnih pretpostavki koje samo cekaju novu tehnologiju da bi bile opovrgnute!
Aleksandar Zorkić
+2 #2 Aleksandar Zorkić 19-02-2012 02:12
Tačno, mnoga pitanja se nameću, odgovora je malo. Na mnoga i nema odgovora.

Možda će uskoro biti neki tekst na sličnu temu.
mmcc
+3 #1 mmcc 18-02-2012 19:37
Tekst A.Zorkića je dobar i, opravdano, sa odredjenim akcentom. Medjutim, kada se čitaju ovakvi tekstovi, za one koji cene ovu materiju, teško je zadržati um. Tekst vas "vuče" i u filosofske vode ("pa mi svo vreme, u kosmičkim merilima, živimo u prošlosti i pitanje je da li ćemo ikad spoznati sadašnjost"). Sećam se mog školskog druga (nije baš vičan pitanjima astonomije) koji je videvši tada snimak Ultra Deep Field, "filosofski" prokomentarisao "ja sam ranije mislio da su ljudi mravi na planeti, a sada i u to sumnjam".
Dodaj komentar