Otkriće galaktičkog superjata Sarasvati od strane indijskih astronoma kosi se sa teorijom po kojoj imamo predstavu o načinu na koji je formirana celokupna nama poznata vasiona.

superjato

Slika 1. Galaktičko superjato udaljeno 4 milijardi svetlosnih godina od nas i prostire se 600 miliona svetlosnih godina preko Velikog zida. credit: http://www.thehindu.com/profile/photographers/PTI/

Grupa indijskih astronoma je nedavno otkrila ogromno galaktičko superjato i nazvala ga Sarasvati. Superjato je udaljeno 4 milijardi svetlosnih godina od nas i deo je [i] Velikog zida na kome se prostire u prečniku od 600 miliona svetlosnih godina. To čini otkriveno superjato među najvećim do sada a ujedno i najudaljenije.

Grupa astronoma je okupljena od strane Među univerzitetskog centra za astronomiju i astrofiziku IUCAA, Inter-University Centre for Astronomy and Astrophysics i Indijskog instituta za naučnu edukaciju i istraživanje IISER, Indian Institutes of Science Education and Research (Puna, država Maharaštar, Indija).

Prvo galaktičko superjato, poznato kao Šeplijevo superjato, Shapley Supercluster je otkriveno 1989-te godine dok je drugo Slounov veliki zid, Sloan Great Wall otkriven 2003-će. Naša Galaksija (Mlečni put) pripada Lanijaki galaktičkom superjatu, Laniakea Supercluster što je otkriveno tek nedavno, odnosno 2014-te godine.

Ovo je prvi put da vidimo neko galaktičko superjato na tako velikom rastojanju. Čak je i Šeplijevo jato osam do deset puta bliže, navodi Somak Rajčauduri, direktor IUCAA i jedan od autora članka objavljenog u Astrofizičkom žurnalu, The Astrophysical Journal.

Profesor Rajčauduri je bio deo grupe istraživača koji je otkrio superjato Šepli, nazvano po astronomu [ii] Herlou Šepliju. U Indiji postoji običaj da galaksijama daju imena po rekama pa je tako Mlečni put nazvan [iii] Akaš Ganga (sanskript: आकाशगंगा ) pa smo došli na ideju da superjato nazovemo po mitskoj reci [iv] Sarasvati (sanskript: सरस्वती नदी), reči su profesora Rajčauduraja. Profesor je zajedno sa doktorom Džojom Badžijem, vodećim autorom studije, započeo proučavanje nebeskog regiona u kome je i otkriven Sarasvati na osnovu podataka dobijenih iz baze astronskih podataka [v] SDSS, Sloan Digital Sky Survey još pre petnaest godina našavši dva međusobno bliska galaktička jata. Profesor Rajčauduraj je došao na ideju da ta dva jata zapravo predstavljaju deo neke mnogo veće grupe, odnosno da je to deo nekog do tada nepoznatog galaktičkog superjata.

Vasionu čine nagomilane povezane strukture i ogromna gotovo prazna među prostranstva – formiranje vasione jedno od najvećih pitanja nauke

Celokupna nama poznata materija posmatranjima dostupne vasione nije ravnomerno raspoređena već su uočljivi gušći delovi načinjeni od galaksija međusobno gravitaciono povezanih u galaktička jata. Ta galaktička jata se takođe međusobno grupišu ali u mnogo veću strukturu a koje na okupu takođe drži gravitacija i naziva se [vi] superjato galaksija. Astronomi su uočili mrežu džinovskih vlakana koja povezuje galaksije i obuhvata praktično ogromna prazna među prostranstva što sve zajedno čini do sada posmatranu vasionu.

Po trenutnom tumačenju nauke, galaksije su rođene unutar vlakana a zatim su se odvojile završivši svoje kretanje u nekom od čvorova mreže. Usput su narasle tako što su privukle ka sebi okolnu materiju na veličinu i raspored u mreži koji danas možemo uočiti posmatranjem. Otkriće superjata Sarasvati može dovesti u pitanje gore navedeno tumačenje jer ogromna struktura kakva je posmatranjem otkrivena najverovatnije nije mogla biti formirana u ranoj vasioni. Kada se posmatra galaktičko superjato četiri milijarde svetlosnih godina udaljeno od nas, tada posmatrač pručava vasionu kakva je bila pre [vii] četiri milijardi godina. Neka je po sadašnjem tvrđenju vasiona stara 13,8 milijardi godina tada navedeno otkriće ukazuje na to da su takve džinovske strukture mogle postojati kada je vasiona bila stara približno svega deset milijardi godina i izazov je za nauku da odgovori na pitanje formiranja ogromnih struktura i uopšte dovodi u pitanje prirodu celokupne vasione, na šta ukazuju i naglašavaju astronomi.

Tamna materija i tamna energija su uvedeni kako bi se objasnilo celokupno ustrojstvo vasione. Tamna energija, sobzirom na njenu masivnost dovodi do toga da se celokupna materija vasione drži na okupu za razliku od tamne energije, čije je poreklo sam prostor i utiče na materiju da se razdvaja. Odnos dva navedena uticaja stvara vasionu kakvu poznajemo.

Teorija je do sada uvek bila poduprta posmatranjima prirode. Tačno je da ravnoteža tamne materije i tamne energije može stvoriti velike strukture u vasioni ali stvaranje ogromnih struktura poput galaktičkih superjata je i dalje otvoreno pitanje, zaključuje profesor Rajčauduraj.

Izvor teksta:

http://www.thehindu.com/sci-tech/science/indian-astronomers-discover-supercluster-of-galaxies-name-it-saraswati/article19276497.ece 

 

[i] CfA2 je džinovska struktura načinjena od galaksija povezanih galaktičkim vlaknima i predstavlja ravan u kojoj se prostiru superjata galaksija. Veliki zid, Great Wall je nazvan "veliki" da bi se ukazala razlika u odnosu na uobičajene galaktičke ravni zbog njegove veličine. Veliki zidovi su relativno retki i svega ih je pet poznatih.

[ii] američki astronom (živeo u periodu 1885 – 1972), prvi koji je tačno odredio veličinu naše Galaksije koristeći se promenljivim zvezdama tipa RR Lira i položaj Sunca u Mlečnom putu. Jedan od njegovih citata kakav priliči jednom naučniku:  "In the beginning God", but I say "In the beginning hydrogen" ("u početku Bog " ali ja kažem "u početku vodonik").

[iii] Nebeska reka je mitska reka po nekom starom indijskom verovanju. Verovalo se da je Nebeska reka prečišćena voda iz reke koja izvire sa nebeskog svoda a stari Indijci su zapravo Mlečni put viđen sa Zemlje nazivali tim imenom.

[iv] Sarasvati je mitska reka i božanstvo koje se pominje u Vedskim tekstovima negde u periodu od 1500 do 2000 godina pre nove ere.

[v] najpoznatiji i najuticajniji astronomski projekat pretraživanja i kartografisanja neba http://www.sdss.org/

[vi] galaktičko superjato u tekstu

[vii] svetlosna godina je rastojanje koju svetlost pređe za godinu dana


Komentari   

Milan Mijić
+1 #3 Milan Mijić 28-11-2017 04:31
Izgleda zaista neintuitivno, ali gravitacija između "gromuljica", plus njihova specifična, slučajna početna raspodela, plus sve to u svemiru koji se širi, izgleda dovoljno da opiše posmatranu raspodelu galaksija u velikim razmerama.

Nezgoda je što taj dinamički proces ne može da se opiše sa jednom ili dve formule (zbog velikog broja "gromuljica") nego moraju da se rade numeričke simulacije. One reprodukuju galaksije raspoređene na zakrivljenim listovima sa velikim prazninama između. Tamo gde se listovi presecaju imamo veći broj galaksija pa te preseke vidimo kao filamente ili lance galaksija, tačnije filamente načičkanih grupa i jata galaksija. A tamo gde se filamenti presecaju imamo još veću koncentraciju pa vidimo velika, bogata jata ili superjata galaksija.

Cela slika je naravno kompleksna. Oblici praznina, jata i filamenata nisu pravilni, i opis je nužno statistički.

Posmatračko otkriće takvih struktura i sve bolje i bolje podudaranje numeričkih simulacija u toku poslednjih skoro 40 godina sa sve većim i boljim posmatračkim materijalom, to su zaista dva velika, neočekivana otkrića.
Prijavi administratoru
Vladimir Kerleta 2
+1 #2 Vladimir Kerleta 2 27-11-2017 12:25
Hocu da kazem da gravitaciona sila ne pravi vlakna nego gomile.Materija bi trebalo da se gomila i gromulja a ne da se vlakna. Nije logicno ni da su mega vlakna krivudava i iskrivljena. Ako je bilo necega da im da prvobitni uzgon onda bi na dalje gravitacija od njih trebalo da pravi parabole. Nikako ne ovakav koreni sistem koji vidimo (i koji vise podseca na neki organizam, a ne posteksployivno i postinflatorno kretanje u gravitacionom sistemu).
Prijavi administratoru
Vladimir Kerleta 2
+2 #1 Vladimir Kerleta 2 26-11-2017 18:17
Jako zanimljivo. Mada se meni uvek cinilo i da je sama "vlaknasta" struktura rasporeda materije (jata, galaksija, zvezda) u kosmosu potpuno oprecna i teorijama o velikom prasku i o inflaciji. Cak i model obicne ekspolozije posle svrsenog procesa ne ostavlja nikakvu vlaknastu strukturu materije , nego fragmentirane parcice. Vlaknastu strukturu bi eventualno mogla da ostavi nekakva kondenzacija na kraju, ali samo kondenzacija preko nekog premeta ili polja sila, a nikako gravitaciona kondenzacija u vakumu (sto je nas slucaj). Pored toga, prema dimenzijama objekata, ne bi bilo ni vremena za neku kondenzaciju vlakana (prema sadasnjem shvatanju starosti vasione).
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži