Astronautika: misije

Većina naših čitalaca smatra da se na Mars već odavno moralo stupiti i da se neopravdano s tim podvigom kasni. Na početku svemirske ere, od kako je Gagarin poleteo u orbitu, futuristi su predviđali da će do kraja XX veka čovek već imati naselja na Mesecu, a da će se i na Marsu pripremati gradilišta. Ali, desilo se da je budućnost imala drukčije planove: posle osvajanje Meseca tamo se više nije išlo, a osvajanje Marsa je zamagljeno beskrajnim odlaganjima. Ispostavilo se da je let čoveka dalje od Meseca teži nego što nam se pre nekoliko decenija činilo i da smo pre tih nekoliko decenija imali samo bujnu maštu.

problemi

Postoje brojni problemi koji sprečavaju ozbiljno planiranje dalekog putovanja, te su planovi za osvajanje Marsa i dalje magloviti i svode se na grube procene kada bi eventualno, možda, nekada, jednog dana mogli da se realizuju. Pri tom, pare su, kako se čini, čak manji problem. Bez sumnje trebalo bi ih strahovito puno, ali one bi se, ukoliko Amerikanci, ili možda Kinezi zaista žele da osvoje Mars, nekako i namakle. Sem toga, takav put bi mogao da se ostvari i u saradnji više svemirski agencija pa bi se troškovi podelili. Međutim ostali problemi… izgleda da još nisu sasvim ni poznati u svim detaljima. Verovatno će se oni rešiti onda kada jednom bude donesena čvrsta odluka o letu pa neko po tom osnovu bude morao da zasuče rukave. Za sad se, kako se čini, radi relaksirano.

Na prvom mestu je problem zračenja kojem će astronauti biti izloženi tokom putovanja, ali i na Marsu. Ono je baš ozbiljno, kaže profesor Mrđa sa novosadskog PMF. Čovek bi ga mogao preživeti - samo kakav bi posle to život bio!? Na Zemlji nas od kosmičkog zračenja štite atmosfera i Zemljino magnetno polje, a ni jednog od ta dva na putu za Mars nema.

Problem je i dugotrajan boravak u skučenom prostoru, u uskom krugu istih ljudi. Ne zna se ni kako će astronaut doživeti svoj boravak na planeti stotinu miliona kilometara od Zemlje, od poznanika, prijatelja, hitne pomoći, plavog neba i zelene trave.

druga strana priče

A ima i onih koji smatraju da čovek i nema šta da traži na Marsu. Nepotrebno je, rizično i preskupo. Sve što treba mogu da urade i roboti, smatra Danijel Reponj, a s njim se slaže i Draško Dragović koji je na neki način i započeo ovu temu.

I u pravu su… mada….. zemlja koja ode na Mars postaće najmoćnija na planeti. Kina se na putu ka jednoj od vodećih sila nalazi dvadeset godina, ali je sila koja se uvažava postala tek kada je organizovala Olimpijadu i poslala čoveka u svemir. Na to je utrošila neverovatne kličine para ali danas je Kina moćnija nego ikad, a kineski narod ponosan do neba. SAD su postale neprikosnovena sila kada su osvojile Mesec. Ko osvoji Mars postaće prva sila u celom  galaktičkom kraku!

Oni koji ne vide razlog za putovanje na Mars, ne vide ni razlog zašto su se Rusi i Amerikanci uopšte utrkivali oko osvajanja Meseca. I zaista zašto bi ko išao na Mesec? Ili na Mars? Ili zašto sve ili gotovo sve zemlje ulažu novac i resurse u razvoj sporta? Zašto neke države troše velika sredstva na filharmoniju, balet, arheološka istraživanja? Zašto Rusi decenijama finansiraju naučnu bazu Vostok na Antarktiku? I čemu trošenje grdnih para na izučavanje kvazara, galaksija ili Ortovog oblaka?

zašto

Zašto se razmišlja o osvajanju Marsa? Ne može se na to pitanje dati jedan odgovor jer se radi o velikom broju interesa, od kojih nam neki uopšte nisu poznati. Nabrojaću samo nekoliko koji mi padaju na pamet. To su naučni, ekonomski, politički interesi, zatim interesi pojedinih grupa unutar svake zemlje (recimo interesi krupnog kapitala u SAD, pojedinih frakcija u Kini, Rusiji), onda nacionalni, sociološki, odbrambeni i tako dalje. I svi oni su podložni velikim kolebanjima i velikim uticajima brojnih faktora koji se nekada i ne mogu predvideti. Recimo, rat ili snažan zemljotres mogu dramatično da osujete planove za let ne samo na Mars, nego i do susednog aerodroma.

Zašto svaka zemlja šalje svoje sportiste na međunarodna takmičenja? Da li je to bacanje para? Mogu igrači šutati loptu i kod kuće, što je znatno jeftinije. Ali ipak svaka zemlja daje veliki novac samo da pošalje svoju ekipu na neko međunarodno prvenstvo, čak i onda kada je sasvim sigurna da ta ekipa ni u finale neće ući.

Zašto? Pojednostavljeno, ima dva razloga. Nama, ljudima je u krvi da istražujemo druge obale, da osvajamo najviše vrhove, da ronimo u najdublje dubine. Zatim, toliko volimo da se takmičimo da nam je to postao osnov života. Bez tog takmičenja ostali bi smo još na grani, verali bismo se po drveću i jeli bobice. I svakako ne bismo nigde leteli. Takmičenje i istraživanje su od nas i stvorili današnje ljude. Takmičenje i istraživanje nam donosi moć, bogatstvo i blagostanje.

Eto zato.

Ako Mars ne osvoji jedna zemlja, onda će to učiniti neka druga, pa će ta druga postati najmoćnija, najbogatija i sve ostalo naj.Mars2020 rover

 


Komentari   

Rajko Rapaic
0 #4 Rajko Rapaic 16-11-2017 13:47
Potpuno se slazem s komentarom #2; ceka se (vec decenijama) ozbiljan naucni PROBOJ na planu proizvodnje energije.
Malo je reci da frustrira stagnacija fizike sto se tice pogona: prakticno nismo odmakli od barutnih raketa starih Kineza. Uporedimo to sa napretkom, recimo, danasnje medicine u odnosu na srednjovekovno 'pustanje krvi'...nema sta, deprimirajuce.
Prijavi administratoru
Aleksandar
+1 #3 Aleksandar 16-11-2017 08:43
Apsolutno je neophodno otići na Mars, i na Enceladus, i na Evropu, i dalje.... Budućnost čoveka je među zvezdama.
Kada je Kolumbo krenuo u nepoznato, čovečanstvo nije moglo ni da sanja da će, samo par stotina godina kasnije za taj isti put trebati samo nekoliko sati - svakom građaninu planete!
Prijavi administratoru
Miki
+3 #2 Miki 15-11-2017 08:22
Ja bih i dalje, za iste pare, za svog života, više voleo da vidim automatizovane podmornice kako ronjaju okeanima Evrope i Enceladusa, nego da dvoje troje odabranih par nedelja kucka čekićem po Marsu, i ostavlja tragove u pesku.
Budimo realni, uz neviđene napore i trošak, može se nekolicina njih prebaciti na Mars, i vratiti odatle. Ali naseliti Mars je SciFi koliko i Odiseja 3001. A pitanje je koliko ima svrhe svratiti tamo, ako nećemo dalje imati stalnu, korisnu i upotrebljivu, bar bazu, ako već ne ozbiljnu životnu naseobinu.
I budimo realni II, dok letimo gore ovako kako letimo, ono, potrošimo stotine tona goriva, da par kg pošaljemo negde, upotrebljivo je za naseljavanje svemira koliko i brodovi na vesla za osvajanje okeana. Može, ali... Ploveće objekte imamo od pećinskog doba. No tek ozbiljni i veliki brodovi su omogućili da ozbiljno i prelazimo okeane. Potrebne su bile hiljade godina da od prvih čamaca na vesla stignemo na velike brodove. Bojim se da će i nama još mnogo vremena trebati da dođemo do nekih prevoznih sredstava kojima će putovanje ljudi sunčevim sistemom imati smisla. Sada su nam takva prevozna sredstva daleko koliko i parobrod starim Rimljanima.
:(
Prijavi administratoru
Ljubomir
+4 #1 Ljubomir 15-11-2017 00:49
-
- Ja sam od onih koji smatraju da treba otici na Mars. Mozda ne treba da se zurimo, ali treba da posetimo (sa ljudskim posadama) SVE planete naseg suncevog sistema.
-
- Da nismo isli na Mesec, danas ne bi pricali o Saturnu 5, vec bi i dalje znali samo za novogodisnje prskalice...
-
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži