Astronautika: misije

Ilon Mask planira da za vreme prvog starta džinovske rakete-nosača "Falkon hejvi" (Falcon Heavy) prema Marsu lansira elektromobil "Tesla Rodster".

Ilon Mask se igra sa kosmosom! On je dugo držao ljude u neizvesnosti šta će biti korisni teret prilikom prvog lansiranja rakete-nosača (RN) "Falkon hejvi" (u slobodnom prevodu "Teški soko"). Mogao je Mask da nađe neki prikladniji naziv za ovog džina, tako da ćemo radi pojednostavljenja da koristimo skraćenicu FH. Pored korisnog tereta, nije bilo ni fotografija rakete FH, tako da donedavno nismo imali prilike da vidimo ni kako ide njegovo sklapanje. Konačno, pre nekoliko dana na svom Instagramu Mask je objavio fotografije i rakete-nosača FH i crvenog elektromobila "Tesla rodster" smeštenom na postolju, u prostoru namenjenom za smeštaj korisnog tereta.

Iako još uvek dan prvog lansiranja trenutno najjače rakete-nosača nije poznat, očekuje se da 27 raketnih motora "Merlin 10" nosača FH zagrme negde sredinom januara 2018. Lansiranje će biti obavljeno sa rampe 39A Kenedijevog kosmičkog centra (Kennedy) na Kejp Kanaveralu, koju je NASA-e dala u zakup kompaniji SpaceX. Ukoliko sve ide po planu, raketa FH treba da pošalje "Teslu" na izduženu trajektoriju koja će obuhvatiti orbite Zemlje i Marsa.    

IM1

Elektromobil "Tesla" uskoro kreće na međuplanetarno putovanje

"Crveni automobil za "Crvenu planetu", napisao je Mask na Instagramu, uz fotografiju auta kome predstoji putovanje kakvo je malo ko mogao da zamisli. Mask je dugo najavljivao da želi da raketom FH u kosmos pošalje nešto najšašavije što se može zamisliti. Kada je njegov prvi "Dragon" decembra 2010. lansiran u kosmos, u kabini broda je bio takođe "tajni" korisni teret - kolut kačkavalja, asocijacija na popularnu englesku seriju "Monti Pajton" u kome je nabavka sira bila jedna od humorističkih tema.        

im2

"Tajni korisni teret" prvog "Dragona" - kolut kačkavalja 

Iako lansiranje elektromobila prema Marsu predstavlja lepu i šaljivu stranu prvog starta džinovske rakete, treba naglasiti da ni sam Mask nije potpuno siguran u uspeh. Pre nekoliko meseci on je to i otvoreno izrazio rekavši da u istovremenom radu svežnja od 27 raketnih motora i tri spojena bustera mnogo toga može da krene naopako. Podsećamo, osim sovjetske mesečeve rakete-nosača N-1 iz perioda 1969-1974, koja je za vreme četiri neuspela lansiranja istovremeno koristila 33 motora, nikada toliko raketnih motora nije bilo u pogonu u istoriji raketno-kosmičke tehnike.

IM3

im4

Džinovska raketa FH. Gore je pogled na centralni i dva bočna bloka (tri povezana nosača "Falkon-9"), a dole svežanj od 27 raketnih motora "Merlin" na dnu ova tri bloka. Na centralnom bloku biće postavljen drugi stepen sa jednim motorom "Merlin"

https://www.geekwire.com/2017/elon-musk-lifts-veil-spacexs-falcon-heavy-rocket-readied-debut/

Prvi stepen nosača FH predstavlja paket od tri raketna bloka, odnosno tri povezane rakete "Falkon-9", svaka sa po devet motora "Merlin". Na centralnom bloku se nalazi drugi stepen koji koristi jedan raketni motor. Ukupna visina FH je 70 metara, maksimlani prečnik 12m, masa 1421t, a nosivost 63,8t za nisku orbitu. Prema Marsu, FH može da lansira aparat mase 16,8t. Mask namerava da na Zemlju vrati sva tri raketna bloka prvog stepena, čak će pokušati da vrati i drugi stepen! Podsećamo, u periodu 1967-1973. SAD je koristio za letove na Mesec najjaču raketu-nosač "Saturn V". Međutim, sa kapacitetom od 145t za nisku orbitu, "Saturn V" je daleko ispred svih kosmičkih nosača, uključujući naravno i FH.     

Razmišljajući o korisnom teretu nosača FH, Mask je želeo da upotrebi nešto što će, sa jedne strane ostati vo-vjeko-vjekova u sećanju ljudi, a sa druge strane da koliko-toliko, sa tehničke strane, ima neki značaj. Ako ni u čemu drugom, onda barem u simulaciji mase objekta koji će, jednoga dana u budućnosti leteti na vrhu nosača FH u dubine kosmosa.

Putanja elektromobila koji nosi ime srpskog i svetskog velikana tehnike Nikole Tesle je takozvana Hohmanova (Hohmann) transferna orbita, kojom se kreću objekti prema Marsu i natrag ka Zemlji bez ikakvih korekcija leta. Znači, bez dodatne potrošnje goriva. Naime, kada putujete između planeta, veoma je važno da smanjite potrošnju goriva na minimum. Time će, naravno povećati količinu drugih potrepština prekopotrebnih za dugotrajan život višečlane posade u totalno zatvorenom i izolovanom prostoru. A koliko goriva trošite zavisi najvećim delom od putanje kretanja međuplanetarnog broda, tako da one trajektorije sa malim energetskim zahtevima su od posebnog značaja za stratege planiranja budućih osvajanja (i kolonizacije) Marsa. 

Jedna od takvih putanja nosi naziv Hohmanova transferna orbita (po Valteru Hohmanu, nemačkom fizičaru koji je 1925. objavio svoje radove o kretanju objekata između planeta). Njen perihelion (najbliža tačka Suncu) je na rastojanju zemljine orbite (budući da se pre lansiranja, kosmički aparat nalazi na Zemlji, odnosno na sunčevoj orbiti), dok je apohelion (najdalja tačka od Sunca) jednaka rastojanju orbite Marsa od Sunca. Krećući se po ovoj putanji, kosmički brod će u apohelionu dospeti bez ikakvih dodatnih korekcija leta do Crvene planete, proći pored nje i krenuti natrag, prema svom perihelionu, znači prema Zemlji.

im5

Kroz prostor i vreme - trilogija Isaka Asimova

"Uživam razmišljajući o automobilu koji beskonačno pluta bespućima Vasione. I koga će možda kroz nekoliko milionima godina otkriti neki vanzemaljci" - napisao je Mask na tviteru. Pored toga, u elektromobilu "Tesla", Mask je smestio poznatu trilogiju naučno-fantastičnih dela Isaka Asimova, a za vreme lansiranja biće puštena muzika Dejvida Bouvija "Kosmičko čudo". Takođe, govori se i još o nekoliko "zanimljivih stvari" koje će polteti u kosmos - možda se tamo ponovo nađe i kolut čuveni kolut kačkavalja!

Ma kakav ishod prvog lansiranja trenutno najjače operativne rakete (istina, tek treba da postane operativna) bude bio, pozitivan ili negativan, prvi start Maskovog raketnog kolosa će biti podjednako spektakularan. I, iznad svega, od ogromnog značaja za budućnost astronautike - kako za dalji proboj privatnog biznisa u kosmos, tako i za Maskov pohod na Crvenu planetu.         


O tri lansiranja u istom danu, \"Tesli\" na vrhu Maskovog raketnog kolosa i otopljavanju rusko-ukrajinskih kosmičkih odnosa

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook