Astronautika: istorija

 FELJTON Pola veka Apoll 11 

Zašto sam napisao serijal o 'Apolu'? 

 

Posle toga, morali su da navuku i ekstravehikularne čizme. Za razliku od ekstravehikularnih rukavica, koje su činile deo segmenta pod pritiskom, ekstravehikularne čizme su navlačene preko obuće skafandera. Ove kaljače su imale debele gumene đonove sa šarama na njima kako bi se osiguralo prianjanje po finom lunarnom regolitu.

Takođe je trebalo dodati zaštitni vizir koji je bio postavljen na kacigu kako bi se sprečilo da astronauti budu zaslepljeni Sunčevom svetlošću. Ovaj vizir, nazvan LEVA (Lunar Extravehicular Visor Assembly), štitio je providnu polikarbonatnu kacigu pod pritiskom ('Bubble Helmet'), a takođe je sadržavao i prozirni pokretni vizir koji služio kao dodatna zaštita, a činio ga je pozlaćeni vizir koji je reflektovao svetlosti i bio smešten iznad prvog, kao i dva sklopiva bočna suncobrana kako bi se putnik zaštitio od bočnog blještavila. Pre nego što su ponovno stavili svoje mehuraste prozirne kacige, astronauti su njihovu unutrašnjost očistili posebnom tečnošću kako se ne bi maglile. Zanimljivo je da su Armstrong i Oldrin odlučili da ponesu LEVA vizir s Meseca a ne recimo ekstravehikularne čizme, koje su na kraju šetnje bile ostavljene na Mesečevoj površini, zajedno sa ruksacima PLSS-a i drugim predmetima kako bi uštedeli na težini.

1

Rukavice za unutrašnje (levo) i spoljnje delatnosti kakve su korišćene u prvim 'Apolo' misijala.

2

Lunarne čizme koje su se kao neke kaljače navlačile preko skafanderske obuće. Nigde nisam našao kako su to izvodili...

3

Komplet lunarnih ekstravehikularnih vizira. Ovaj dodatak na čelu je dodat u kasnijim misijama jer su se putnici žalili da im je Sunce smetalo. Ostalo je identično...

4

Armstrong prilikom treninga sa podignutim svim vizirima. Jasno se vide 'tabovi' pomoću kojih su viziri mogli da budu spuštani i dizani. Na desnoj slici se vidi model LEVA kod koga je zaštitni vizir potpuno spušten, 'zlatni' zaštitni vizir protiv Sunca spušten skoro do kraja, a bočni samo do pola.

Kombinacija skafandera A7-L sa ruksakom za održavanje života PLSS i OPS-om službeno se nazivalaEMU (Extravehicular Mobility Unit), skraćenica koji je preživela sve do danas i koristi se za odela u američkom segmentu ISS.

Unutrašnjost lunarnog modula je bila toliko skučena da je PLSS ruksak pilota lunarnog modula stigao na Mesec u podu između dva astronauta, dok se zapovednikov nalazio iza njegove pilotske stolice, zajedno sa dva OPS-a. Čim su obukli skafandere i pokačili sav pomoćni pribor na njih, astronauti su postali svesni klaustrofobičnog unutarnjeg prostora lunarnog modula. S rancima na leđima, dva putnika nisu više mogla da sede na oplati motora uzletnog stepena – stražnjoj strani otseka pod pritiskom LM-a – i mogli su samo da stoje bez mnogo mrdanja. Pošto je LM još uvek bio pod pritiskom, skafanderi još nisu bili naduvani. Nedostatak prostora je predstavljao smetnju jer su astronauti morali da pomažu jedan drugom da pravilno podese skafandere i opreme. Zauzvrat, niska Mesečeva gravitacija značajno je smanjivala težinu ranaca na šestinu, nešto što je spašavalo dvojici astronauta. Armstrong je nositi odelo A7-L-056, PLSS-00015 i OPS-013, dok je Oldrin nosio A7L-077, PLSS-00014 i OPS-008.

5

Smeštaj Oldrinovog PLSS-a u podu 'Igla' pre stavljanja poklopca pre lansiranja. Sa obe strane se nalaze LEVA viziri, takođe smešteni u podu.

6

Armstrongov ruksak PLSS na mestu zapovednika LM.

7

Armstrongov i Oldrinom OPS u 'Iglu'.

8

Smeštaj delova skafandera u lunarnom modulu, kao i ležaljke za odmor ('hammock').

Poslednji dodatak opremi bili su 'Omegini' hronometri, iako je u 'Apolu 11' svoj stavio samo Oldrin, dok je Armstrong svoj ostavio unutar 'Igla' kako bi lakše kontrolisao vremena tokom priprema za EVA. Fokusiranje na skafandere je trajalo duže nego što se očekivalo, uglavnom zato što Armstrong i Oldrin nisu previše vežbali ovu fazu misije; većina treninga je bila posvećena simulaciji spuštanja lunarnog modula i za taj zadatak su bili su u majcama ili u skafanderila A7-L ali bez dodataka.

U međuvremenu, u MOCR-u u Hjustonu, Klif Čarlsvort je zamenio Džina Kranca na mestu direktora leta u kontroli misije, dok je Brjus Mekendls zauzeo mesto KAPKOM-a umesto Čarlika Djuka.

9

Mornarički pilot i instruktor (preko 5200 sati leta), kasnije astronaut (leteo dvaput u šatlovima) i elektroinženjer Brjus Mekendls II je bio odabran za KAPKOM-a, 'komunikatora', čoveka koji će u ime kontrole leta razgovarati sa astronautima tokom prve šetnji po Mesecu. Pored toga, postao je poznat po tome što je bio u posadi šatla koji je lansirao slavni Hablov teleskop. Umro je pre dve godine.

Nakon što su otkačili vitalne funkcije od lunarnog modula i prikačili se na PLSS rance odgovarajućim crevima, Armstrong i Oldrin su prešli na fazu depresurizacije 'Orla'. Naravno, tek nakon što je dobijeno odgovarajuće odobrenje iz Hjustona. Proverili su i UKT dvosmernu komunikaciju (ultrakratkim talasima) u svojim odelima, i otkrili da se javljaju značajne smetnje jer su se nalazili u letilici. Pre toga, dvojica ljudi su morali ručno da podignu 'Iglovu' komunikacionu antenu za EVA koja se nalazila na vrhu uzletnog stepena. Da bi uštedeli na težini, antena – u obliku malog kišobrana – nije imala sistem za automatsko otvaranje, već su je astronauti morali da usprave ručnom dizalicom koja se nalazila na stražnjoj strani kabine, u blizini otvora za spajanje sa CSM, u vrlo teškom manevru za izvođenje u skafanderima.

10

Detalji EVA neusmerene antene. Služila je za komunikaciju između posade na površini i LM-a.

11

Komunikacija na Mesecu je obavljana na različitim UKT frekvencijama. Ovde je prikazana šema za sve kasnije misije, sa radio-antenom postavljenom na površinu Meseca.

Depresurizacija modula je trebala da se odvija prilično brzo zahvaljujući atmosferi čistog kiseonika. Međutim, protokol je diktirao da se u kabini prvo spusti pritisak na 0,24 atmosfere kako bi se proverila hermetičnost skafandera, te su astronauti pažljivo proveravali manometre smešten na desnom rukavu odela. Oni su takođe pratili da li PLSS ruksaci ispravno rade preko indikatora na kontrolnim pločama RCU-a. Da bi ispraznio vazduh iz kabine, Oldrin je morao da okrene ručicu koja se nalazila na desnoj strani prednjeg poklopca, te je bio prisiljen da se sagne kako bi ga dosegao.

'Igl' je posedovao antibakterijski filter postavljen preko ventila za smanjivanje pritiska sa namerom da spreči moguću kontamnicaciju okoline zemaljskim bakterijama (najverovatnije zemaljski mikroorganizmi nisu preživeli vakuum i ekstremne temperature, ali NASA nije želela da reskira). Filter je uzrokovao da vazduh izlazi sporije nego što se očekivalo i 'Orlu' je trebao dvadesetak minuta za depresurizaciju (za poređenje, kod 'Apola 12' isti postupak je trajao 8 minuta). Nakon postizanja vakuuma, sublimatori PLSS su mogli da počnu da rade na hlađenju astronauta.

12

Ventil za izjednačavanje pritiska u kabini. Iznad se vidi jedna od ručica za upravljanje koju je koristio Armstrong prilikom aluniranja, a desno su sajle sistema LEC i jedan od sklopljenih kreveta za odmor putnika.

13

Detalj prednjeg poklopca lunarnog modula 'Igl'.

Istorijski trenutak se približavao.

Oldrin se pažljivo sagnuo ispod tastature DSKY kako bi otvorio prednja vrata, radi čega je morao da okrene ručicu koja mu se našla sa leve strane. Poklopac je izgledao masivno u poređenju sa CSM-ovim, jer su 'Apolovi' astronauti imali prilike da u nekoliko misija vide kako su bili vidno deformisani usled pritiska. Zbog toga se otvarao prema unutrašnjosti modula, kako bi ga unutrašnji pritisak sprečavao da se otvori zbog pritiska u lunarnom modulu. Zapravo, zaostali pritisak unutar lunarnog modula značio je da je Oldrin morao da jako povuče vrata kako bi ih otvorio (zapamtite da je pritisak bio vrlo slab). Preostali vazduh je iznenada napustio 'Orla', a Armstrong i Oldrin su uočili nastanak malog oblaka ledenih kristala.

Poklopac se konačno otvorio 21. jula 1969. godine u 02:39:33 UTC, 109 sati i 7 minuta nakon poletanja sa lansirne rampe na dalekoj Floridi.

14

Ručica za otvaranje prednjeg poklopca LEM-a.

Armstrong je započeo težak manevar kako bi iz 'Igla' izašao sa nogama napred. Ali prvo je morao da se okrene, sagne i izbaci noge. Ako je to ikako moguće a da pritom nigde ne zapne... Oldrin ga je navodio malo po malo, iako je slobodnog prostora između naduvanog skafandera – ili 'hardsuita' kako su ga zvali astronauti – sa ruksakom iza njega i ivica otvora bilo minimalno.

Armstrongu je trebalo 12 minuta da izađe kroz otvor – izgledalo je kao da LM porađa astronauta. 'Na podestu sam', objavio je Hjustonu. 'Podest' je bila gotovo vodoravna platforma ispred otvora, gde je astronaut mogao da odmori pre nego što je krenuo niz merdevine na nogaru stajnog trapa. Armstrongov silazak je snimljen – iako samo delimično – 16-milimetarskom kamerom sa Oldrinovog prozora, ali, očito, trebalo je pričekati da se film razvije da bismo videli silazak.

15

Oldrin napušta lunarni modul. Vidi se da je imao vrlo malo manevarskog prostora...

Pre nego što je nastavio niz merdevine, Armstrong je dohvatio iz 'Igla' belu vreću punu smeća – ambalaže od hrane, filtere itd. – i izbacio je na površinu. Ironijom sudbine, prvo što je ljudsko biće učinilo prilikom dolaska na Mesec bilo je bacanje – đubreta. Čim je stupio na tlo, Armstrong je šutnuo torbu ispod lunarnog modula (upravo se torba vidi na prvoj fotografiji s površine koju je snimio Armstrong). I danas se nalazi tamo...

16

Baza lunarnog modula sa mlaznicom mootora DPS i torba sa đubretom koju je Armstrong izbacio pre nego što se uhvatio merdevina. Šta je bilo s njom kada je uključen motor za povratak kući?

NASA je bila potpuno svesna značaja Armstrongove akcije i znala je da je od ključne važnosti emitovati je na televiziji. Ali kako to postići? NASA je imala plan da postavi TV kameru na Mesečevu površinu, ali očito je to moglo biti učinjeno tek kad astronauti izađu na Mesečevu površinu. Kako bi ugušili znatiželju miliona ljudi, kosmička agencija je zamislila genijalno rešenje.

Ćošak lunarnog modula levo od nogara sa merdevinama (Quad IV) imao je sklopivi sto koji je, prigodno, nazvan MESA (Modular Equipment Stowage Assembly). MESA je sadržavao različitu opremu za astronaute, uključujući alate koje će koristiti tokom boravka na Mesecu. Tu se nalazila i 'Vestinghausova' crno-bela TV kamera koja je bila usmerena direktno prema merdevinama. Armstrong je povukao polugu u obliku slova 'D' na merdevinama kako bi se omogućilo otvaranje MESA-e. Zamagljenoj slici Armstrongove kamere je trebalo nekoliko sekundi da stigne do Hjustona i čitave planete – čovek će uskoro stupiti na Mesec.

17

TV kamera na MESA platformi 'Apola 11'. Kamera je pravila samo 10 kadrova u sekundi.

18

Šematski prikaz otvaranja MESA stola sa TV kamerom. Bila je teška 3,29 kg i trošila je 6,5 W.

19

Detalj MESA platforme tokom treninga.

Slika je prenošena u Hjuston preko mreže 'Apolovih' komunikacionih stanica, poznatih kao MSFN(Manned SpaceFlight Network, što su izgovarali kao 'misfin'), formiranih od objekata razdvojenih pod uglom od oko 120° kako bi se osigurala stalna veza s Mesecom. MSFN mreža je u to vreme često izazivala zabunu jer je uključivala antene razvijene posebno za 'Apolo' – poput 26-metarske Fresnediljas kraj Madrida – zajedno sa deep-space stanicama izvorno izgrađenim za Nasine međuplanetarne misije – poput Robleda de Čavela,takođe pokraj Madrida. Da stvar bude komplikovanija, mreža MSFN je bila dopunjavana drugim objektima – naprimer radioteleskopima – u kritičnim fazama misije. Istorijsku šetnju Nila Armstronga pratile su tri zemaljske stanice. Nasina stanica u Goldstonu u Kaliforniji bila je glavna, ali su računali na pomoć stanice Hanisakl Krikkoja se nalazila u blizini Kanbere u Australiji i radioteleskopa Parks, takođe u Australiji.

A, budući da govorimo o Parksu, zbog bioskopskog filma 'The Dish' (davao se i kod nas), proširilo se uverenje da je ovaj radioteleskop bio jedini koji se koristio tokom Armstrongove šetnje, ali to nije bilo tačno (tačno je da je zbog svoje veličine Parksov radioteleskop bio odabran kao glavna stanica koja će primati TV signal, iako nije mogao da 'Iglu' šalje glasovne poruke ili instrukcije).

20

Geometrika zemaljskih stanica tokom šetnje po Mesecu.

21

Zemaljske stanice odgovorne za TV emitovanje tokom svake faze misije 'Apola 11'.

Spuštajući se, Armstrong je prikačio najlonsku gurtnu koja mu je visila s prednje strane skafandera za specijalni nosač na plafonu kabine LM-a. Gledajući EVA slike snimljene 'Maurerovom' kamerom, mnogi ljudi su pogrešno zaključili da je gurtna pripadala nekoj vrsti sistema za spašavanje u slučaju opasnosti, kako bi Armstrong mogao da se vrati u 'Igl'. Iako je u ekstremnoj situaciji mogla da bude upotrebljena i u tu svrhu, gurtna je zapravo bila deo LEC-a (Lunar Equipment Conveyor), koji je u osnovi bila žičara koja se koristila za spuštanje i podizanje opreme iz kabine 'Igla' do površine i obrnuto. LEC sistem je bio posebno dizajniran za prenos teških kofera sa Mesečevim kamenjem. Nakon što je Armstrong stupio na tlo, ostavio je LEC okačen za merdevine za kasnije korišćenje.

22

Armstrong prilikom treninga. U desnoj ruci drži LEC gurtnu, zakačenu karabinjerom za njegov skafander. 

23

Armstrong na treningu pomoću LEC-a šalje kameru u lender. Tokom same misije, Oldrin je uvek bio u kabini tokom rada sa LEC-om.

 

  


 FELJTON Pola veka Apoll 11 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar