Astronautika: istorija

 FELJTON Pola veka Apoll 11 

Zašto sam napisao serijal o 'Apolu'? 

 

Sudbina je htela da ljudi koji su otišli na Mesec da istražuju u ime mira ostanu na Mesecu da bi počivali u miru. Ovi hrabri momci, Nil Armstrong i Edvin Oldrin, znaju da ne mogu da se nadaju da će biti izbavljeni. Ali oni takođe znaju da postoji nada za čovečanstvo zahvaljujući njihovoj žrtvi. Ta dva čoveka će dati svoje živote za najplemenitije ciljeve čovečanstva: traženje istine i razumevanje. Oplakivaće ih njihove porodice i prijatelji; oplakivaće ih njihova nacija; oplakivaće ih stanovnici ovoga sveta; tugovaće Majka Zemlja koja se usudila da pošalje dvoje svoje dece u nepoznato. […]Drugi će ih slediti i, zasigurno, pronaći svoj put kući. [...] Ali ovi ljudi su bili prvi i zauvek će ostati u našim srcima. Jer svako ljudsko biće koje pogleda gore i ugleda Mesec u narednim noćima znaće da postoji kutak drugog sveta koji će zauvek pripadati čovečanstvu.

p1

Sletni stepen lunarnog modula 'Apola 16' na Mesečevoj površini nakon odlaska uzletnog stepena. Isto tako je ostao i 'Igl'.

Navedene reči nisu pasus neke naučnofantastične priče koja opisuje alternativnu stvarnost, već su deo stvarnog govora koji je Bela kuća pripremila za slučaj da Armstrong i Oldrin ostanu nasukani na Mesečevoj površini, osuđeni na sigurnu smrt.

Spuštanje i kosmička šetnja su se smatrali za dva najvažnija elementa misije, ali je sada došlo vreme da se krene kući. Povratak je uvek antiklimaktičan, ali ne manje rizičan. Ustvari, dvojica putnika su sada morala da se suoče sa najrizičnijom fazom čitave misije: uzletanjem sa površine u pravcu lunarne orbite.

p2

Lunarni modul se sastojao od dva dela. Ko je čitao moje ranije textove seća se da su i Sovjeti imali istu ideju, mada je postojala i verzija sa brodom koji je 'ucelo' i sletao i uzletao sa Meseca.

p3

Delovi uzletnog stepena LEM-a.

Nakon svemirske šetnje, Armstrong i Oldrin su imali još desetak sati do poletanja, od čega je sedam bilo namenjeno spavanju. Oldrin je prekinuo prenos preko TV kamere rečima 'OK, isključujemo smo; vidimo se sutra'. U Hjustonu, KAPKOM Oven K. Geriot, koji je u tom trenutku zamenio kolegu Brjusa Mekendelsa, poželio im je lakunoć. Dok su se pripremali za odmor, njih dvojica nisu komunicirali s kontrolom na Zemlji, ali je telemetrija i dalje neumoljivo praćena u Hjustonu. Bilo je to prvi put da su dva ljudska bića pokušala da spavaju na Mesecu, iako to nije bilo lako. Zbog sigurnosti, Hjuston je preporučio astronautima da navuku kacige i rukavice i povežu se sa sistemom za održavanje životnih funkcija u lunarnom modulu 'Igl'.

p4

Unutrašnjost modula. Okruglo su veštački horizonti za zapovednika i pilota, a levo i desno se vide trouglasti prozori. Dole se vide izlazna vrata.

S navučenim skafanderima, u 'Orlu' je ostajalo vrlo malo prostora za sve što se nije događalo ispred dva prozora. Oldrin se sklupčao na podu ispred prednjih vrata, a Armstrong je to isto učinio na kućištu motora naslonivši se leđima. Noge je stavio iznad Oldrina koristeći improviziranu omču koju je napravio od LEC-ove gurtne.

U kasnijim misijama 'Apola' astronauti su koristili viseće ležaljke za odmor, ali ne i u 'Apolu 11' usled straha od mogućeg gubitka pritiska u kabini. Hjuston je ostavio astronautima mogućnost da odluče da li će se odmarati bez kaciga i rukavica, ali dvojica musketara radije nisu reskirala.

p5

Položaji za odmor Oldrina i Armstronga u LEM-u.

Period odmora je započeo 114 sati i 50 minuta od lansiranja (T+114:50). Armstrongovi medicinski podaci – Oldrinovi nisu mogli da budu primljeni – pokazivali su da zapovednik za sve vreme nije uspevao da duboko zaspi, iako je sigurno mogao da se odmori i opusti. Pošto su tokom odmora prozori bili prekriveni suncobranima, temperatura unutar 'Igla' je znatno opala (dostigla je svega oko 17°C). Otprilike 3 sata nakon početka odmora, obojica putnika su maksimalno smanjila cirkulaciju rashladne vode u skafanderima, ali im je i dalje bilo vrlo hladno (u 'Apolu 12' Konrad i Bin su spavali u visećim ležaljkama bez kaciga i rukavica).

Svetlost koja je prodirala kroz suncobrane i teleskop, signalne lampice koje trepću, i stalna buka svih brodskih sistema (vodena pumpa sa glikogenom je glasno pumpala čitavo vreme i smetala im čak i kroz kacige), sprečavala je adekvatan odmor[1]. U međuvremenu, spavao je i Kolins, ali u Mesečevoj orbiti u brodu 'Kolumbija'. Trojica ljudi su morala da se odmore za ono što je bio najvažniji dan u njihovim životima.

p6

Uzletni stepen modula je imao vrlo složene sisteme komunikacije i sa orbiterom i direktno sa Zemljom.

Hjuston je probudio Armstronga i Aldrina u T+120:38. Astronauti su odmah započeli s pripremama za poletanje, što je uključivalo aktiviranje 'Iglovih' podsistema, poravnavanje IMU platforme i unošenje potrebnih podataka u sekundarni brodski računar AGS. Na brodu 'Kolumbija', Kolins, koji se probudio pre svojih drugova, učinio je isto s CGC računarom komandnog modula i poravnao platformu putem programa P52 (primarni sistem navođenja PGN&CS isključen je nakon sletanja na Mesec).

'Kolumbija' je preletela iznad glava Armstronga i Oldrina u T+122:22:51, otprilike dva sata pre nego što su dvojica astronauta krenula iz Mora tišine. Dva sata pre uzletanja Oldrin je ubacio olovku u jedan od mnogih prekidača na desnom zidu LM-a kako bi ga osposobio. Prekidač se slomio jer ga je Oldrin slučajno zakačio rancem PLSS pri izlasku na Mesec, a to je bio jedan od prekidača koji je omogućavao aktiviranje uzletnog stepena (međutim, izgleda da je Hjustonu mogao da aktivira sekundarno kolo koje bi rešilo taj problem, ali Oldrin nije želeo da reskira.)

p7

I ovaj deo lunarnog modula je za kompaniju 'Gruman' konstruisao ing Tomas Keli, samo 10 godina nakon što je završio faks. Tokom rada na dvostepenom lenderu, u timu je preko 7000 ljudi. Umro je 2002. godine.

p8

Delovi uzletnog stepena. Putnička kabina je imala zapreminu od 6,7 m3. Čitav stepen je imao masu od 4,7 tona, od čega je na gorivo otpadalo 2,35 tona

Taman dok su se astronauti 'Apola 11' odmarali, sovjetska automatska bespilotna sonda 'Луна 15' se srušila na Mesec[2]. Sonda je pripadala modelu E-8-5 koji je dizajnirao Lavočkinov konstruktorski biro pod rukovodstvom Georgi Babakin[3] sa zadatkom da donese uzorke s Meseca[4]. Cilj misije je očito bio da minimizuje medijski uticaj 'Apola 11', ali nije mnogo uspeo. Iako misija nije predstavljala nikakav rizik za astronaute, tajnovitost sovjetskih vlasti, zajedno s klimom hladnoratovske psihoze, proizvela je malu histeričnu epizodu u nekoliko američkih medija koji su se uplašili nekakvog uplitanja ili sabotaže (nešto što bi, s druge strane, predstavljalo ratni čin). NASA je tražila garancije od SSSR-a na najvišem nivou preko Bele kuće i sovjetskih kontakata Frenka Bormana – koji je nedavno posetio Moskvu – da misija neće predstavljati opasnost za 'Apolo 11'. Danas još uvek postoje glasine o smetnjama ili viđenju sonde od strane posade 'Apola 11' koje se nikada nisu dogodile u stvarnosti (Mesec vrlo veliko mesto).

p9

Delovi propulzivnog sistema uzletnog stepena1 – tank A za oksidator za trastere; 2 – tank A za gorivo za trastere; 3 – tank A za helijum za trastere; 4 – tank B za gorivo za trastere; 5 – regulator helijumskog pritiska za trastere; 6 – tank B za oksidator za trastere; 7– tank B za helijum za trastere; 8 – tank za oksidator stepena; 9 – uzletni motor; 10 – tank za gorivo stepena; 11 – helijumski tankovi (2); 12 – regulator helijumskog pritiska (2); 13 – klaster trastera (4). Pošto je stepen bio prostili i manji od sletnog stepena, pa je nosio triput manje goriva.

p10

Uzletni stepen prilikom gradnje. Prikazan je bez izolacionih slojeva. Niko ko se ne razume ne bi mogao da kaže da se ovde radi o kosmičkom brodu koji će poneti ljude na Mesec. Ipak, u 'Grumanu' su ga tretirali kao najlakši elemenat za konstuisanje, pored LEM-a i sletnog stepena.

Ako je u misiji 'Apolo' bilo kritičnih manevara, to je svakako bio uspon s Mesečeve površine. Za razliku od drugih delova misije, u ovoj fazi nije postojao plan B ili neki sistem za hitnu pomoć. Sve je zavisilo od pravilnog rada jednog motora: hipergoličnog raketnog APS-a (Ascent Propulsion System). Tačno je da je odlazak iz lunarne orbite takođe predstavljao ključni trenutak u misiji koja je zahtevala rad jednog motora, ali SPSservisnog modula, osim što je bio mnogo napredniji motor, bio je već nekoliko puta ranije testiran. Naprotiv, APS je trebao da iz prve proradi savršeno i bez greške. Nije bilo mesta za drugu šansu.

Motor, koji su u saradnji izradili 'Bel Aerosistems' i 'Roketdajn',[5] imao je potisak od 16 kN. Sagorevao je hipergolične komponente (N2O4/'Aerozin 50') kao i DPS motor sletnog stepena i imao je krajnje jednostavan dizajn gotovo bez ikakvih pokretnih delova. No, za razliku od DPS motora sletnog stepena, APS nije mogao da reguliše svoj potisak i nije bio u mogućnosti da orijentiše mlaznicu da bi se poravnao sa težištem letilice. To je značilo da su Armstrong i Oldrin morali pažljivo da rasporede sve predmete unutar kabine – uključujući dva kofera sa 21,55 kg lunarnog kamenja kako ne bi značajno promenili težište stepena.

p13

Lunarni motor APS. Desno je presek. S leva na desno se vidi metalno kućište na prednjem kraju motora, koje predstavlja granicu između komore za sagorevanje i kućišta; sledi fiberglasno zvono motora, i na kraju ablativni spoljni sloj. Presek je kroz grlo, gde su pritisak i temperature diktirali deblji ablativni sloj. Ovaj motor je uključivan nekoliko puta pa su boje promenjene.

hp12

Delovi DPS-a. Motor je ostvarivao brzinu uzletanja od 7200 km/h sa Meseca. Bio je težak 81,6 kg, imao dužinu od 119,4 cm i prečnik 86,4 cm. Izgleda da su ovi motori pre 'Apola' korišćeni za neke špijunske satelite i sisteme.

Armstrong i Oldrin su morali da se jako koncentrišu na bezbroj koraka iz ček-liste za uzletanje tokom unošenja podataka u primarni i sekundarni AGS sistem za navigaciju i navođenje PGN&CS. U ovoj fazi nije postojala mogućnost ručnog upravljanja, tako da su bekap računar AGS i pripadajući navigacioni sistem bili od vitalne važnosti.

Vreme uzletanja se približavalo, a rezervoari komponenti goriva APS motora pravilno su reagovali pod pritiskom nakon aktiviranja pirotehničkih ventila dva tanka helijuma. Testirani su RCS[6] trasteri čiji su ispusni gasovi vidljivo pomicali zastavu. Manje od šest sekundi pre poletanja, Oldrin je aktivirao 16-mm 'Maurerovu'kameru koja je takođe snimala i spuštanje na Mesec. Kad je ostalo pet sekundi, događaji su se ubrzali. Armstrong pritiska dugme 'Abort Stage' koje se nalazilo na upravljačkoj tabli. U tom trenutku je aktivirano nekoliko pirotehničkih mehanizama za presecanje četiri šrafa-nosača kojim je uzletni stepen bio spojen sa sletnim, kao i veze električne energije, vode i kiseonika (tada je uzletni stepen već zavisio isključivo od vlastitih akumulatora i svojih rezervi vode i kiseonika). Za kidanje debljih spojeva koristile su se posebne pirotehničke giljotine. Armstrong i Oldrin su osetili kako je uzletni stepen počeo da se trese i kako je malo 'kleknuo' kada se odvojio od donjeg stepena.

p15

Pirotehnički mehanizmi lunarnog modula. U svih 6 'Apolo' misija nije zabeležen nijedan provlem sa ovim sistemom.

p14

Primer pirotehničke giljotine kojom su kidane veze sa sletnim stepenom LEM-a.

 

[1] Čitav tajming odmora se upravljao prema vremenu sletanja na Zemlju. Zato je vreme spavanja astronautima padao u 3 popodne na Floridi, u vreme kada su astronauti navikli da budu najaktivniji.

  Po povratku, Nil je pričao su imali 'minimalni nivo uslova za spavanje', i da je ta bitka bila izgubljena. 'Period odmora je bio praktično izgubljen.'

[2] Jedno 7 sati nakon što su završili šetnju po Mesecu i zatvorili vrata.

  Sonda je uredno ušla u orbitu oko Meseca i posle 86 komunikacionih sesija i 52 orbite započela spuštanje. Četiri minuta kasnije, na visiini od samo 2,53 km, veza je prekinuta, a sonda je tresnula. To je bilo realno finale 'Trke za osvajanje Meseca': Ameri su prošetali a Rusi su tresnuli i – kraj.

[3] Veliki konstruktor, koji je u početku radio na protivavinskim projektilima i interkontinentalnom krstarećem projektili 'Буря''Burji' sam već pisao – fantastičan projekat i fenomenalan dizajn! Pošto je Koroljev bio pretrpan projektima i sve manje imao uspeha sa misijama na Mesec, Veneru i Mars, Babakinu je dat međuplanetni program i on je tu procvetao. Umro je u 57. tokom svoje misije 'Лунохода-1'. Danas ima kratere i na Mesecu i na Marsu.

[4] U očajanju, Sovjeti su se nadali da će doneti uzorke Meseca na Zemlju pre Amera. Njihova sonda bi donela oko 100 grama prašine, a 'Apolovci' su doneli 22 kg kamenja. Bio je to još jedan težak udarac za sovjetski kosmički program.

[5]Ovi su uleteli u igru kada je NASA shvatila da 'Bel' nije u stanju da napravi odgovarajući sistem brizgaljki za gorivo i tako reši problem stabilnog sagorevanja.

[6] Sistem RCS (Reaction Control System) služio je za kontrolu položaja i translaciju, sa sastojao se od 16 hipergolična trastera od po 440 N slična onima koje je imao i servisni modul, grupisana u 4 klastera, od kojih je svaki imao sopstveno napajanje gorivom. Sistem je ukupno raspolagao sa 287 kg 'aerozina' kao goriva i azotnog tetroksida kao oksidatora.

 

 

  


 FELJTON Pola veka Apoll 11 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar