Astronautika: istorija

 FELJTON Pola veka Apoll 11 

Zašto sam napisao serijal o 'Apolu'? 

 

Nakon presurizacije spojnog tunela, Kolins osigurava da pritisak u 'Kolumbiji' bude neznatno viši nego u 'Iglu' da bi vazduh potekao ka lunarnom modulu, izbegavajući na taj način moguću kontaminaciju Mesečevom prašinom. Ali istina je da je regolit tako čvrsto prionuo za površine da se ta mera opreza pokazala nepotrebnom. Poklopac se otvorio i trojica muškaraca su se rukovala. 'Drago mi je što vas vidim', rekao je Kolins. 'A nama što smo se vratili', odgovorili su ovi.

Fraze koje su trojica astronauta razmenili nakon epske misije nisu možda bile za neki holivudski scenario, ali život je retko takav. Kasnije se Oldrin vratiti u 'Igl' da pokupi deo Mesečeve opreme i dva hermetička kofera sa kamenjem. Usput, Kolins je mogao da pregleda plastičnu kesicu sa uzorcima kamenja uzetim 'za svaki slučaj' koje je Armstrong pokupio na početku kosmičke šetnje. Bilo je to skoro jednako kao da je dodirnuo površinu Meseca tokom putovanja.

1ap

Prikaz spajanja dva broda.

Kada su konačno kritične i uzbudljive faze misije bile za njima, bilo je logično opustiti se, ali su ipak morali da se vrate na Zemlju živi. Uzletni stepen 'Igla' i 'Kolumbija' razdvojili su se poslednji put u T+109:31 i, dvadesetak minuta kasnije, 'Igl' je automatski pokrenuo svoje RCS trastere na 7 sekundi kako bi se odmakao i izbegao mogući sudar s 'Kolumbijom'. Za razliku od ostalih uzletnih stepena lunarnih modula narednih misija, 'Igl' je napušten u lunarnoj orbiti i nije mu naređeno da udara o površinu. Njegov telemetrijski sistem je prestao da radi u T+136:54, a LGC računar je to učinio četiri sata kasnije. Gornji stepen se srušilo mesecima kasnije negde u blizini lunarnog ekvatora[1]. Zbog malog ugla udara i njegove relativno male brzine, stepen nije stvorio krater već se razleteo raspršujući svoje komade u elipsi od nekoliko kilometara, koji se tu nalaze i danas[2].

2ap

Armstrongov jelovnik tokom misije. Ne bih ga odbio ni ja...

3ap

Levo: Oldrin u TV prenosu pokušava da sastavi sendvič ali 'otkriva' da sve beži... Desno: Kolins se brije ali je zadržao 'moon moustache'. Njih je obrijao tek kada je otišao kod predsednika na ručak u Los Anđeles.

U narednim misijama posade su provele sate pa čak i dane proučavajući Mesec iz orbite, ali sa 'Apolom 11' NASA je želela da se astronauti što pre vrate kući. Samo 5 sati nakon odvajanja od 'Igla', SPS motor servisnog modula uspešno je pokrenut sa druge strane Meseca u trajanju od 151,41 sekundi u vremenu T+135:23:42 (04:55:42 UTC 22. jula) da bi izveo 'transzemaljski ulazak', odn. TEI (Trans Earth Injection).

'Apolo 11' se već nalazio na putu prema Zemlji. Motor je ponovo uključen 15 sati kasnije i to na samo 10 sekundi kako bi postavio brod na trajektoriju koja će ga odvesti na samo 37,8 km od površine naše planete i tako osigurati adekvatan ulazak u atmosferu. Astronauti su sledeća dva dana proveli prateći rutine u održavanju kosmičkog broda i napravili tri televizijska prenosa uživo.

4ap

Mlaznica SPS motora je imala dužinu od 3,882 m i prečnik od 2,501 m. Imala je hidraulične kardane radi upravljanja. Sam motor je nosio oznaku AJ10-137. Bio je mnogo jači nego što je trebalo, jer je prvobitno bio projektovan da podigne čitav komandno-servisni modul sa Mesečeve površine, jer je takav bio tadašnji plan misije. Lunarni modul je dodat tek kasnije...

5ap

Zemlja viđena sa 'Apola 11'.

Konačno, CM se odvojio od SM u T+194:49:12 (16:21:12 po Griniču 24. jula) nakon što je izvedena poslednja korekcija trajektorije. Zemlja je postajala sve veća i veća u prozorima kako se brzina kapsule povećavala na gotovo 11 km/s. Reentry je zvanično započeo je oko 14 minuta posle razdvajanja modula. Zbog pogreške u sekvenci odvajanja, servisni modul se nije se previše izmaknuo i ušao je u atmosferu prateći gotovo istu putanju kao i komandni modul, što je bila potencijalno vrlo opasna situacija koja se dogodila nehotice i u misijama 'Apolo 8 i 10', a što je ispravljeno kod 'Apola 12'. Komandni modul je napravio tzv. dvostruki ulazak u atmosferu – skip reentry[3] – kako bi se ograničilo opterećenje kočenja kojem su bili izloženi astronauti, a koje je doseglo maksimalnu vrednost od 6,35 G.

6ap

'Apolova' faza ulaska u atmosferu.

7ap

Profil povratka u atmosferu. U dva pika, opterećenje na astronaute je iznosilo 6,3 ond. 5,9 G.

8ap

Povratak kući. Ovo je bilo sve što je ostalo od rakete kojom su poleteli 8 dana ranije.

9ap

Koridor povratka je bio širok svega ~2°. Ako bi ugao bio premali, kapsula bi se jednostavno odbila nazad u orbitu, a ako bi bio prevelik, putnici bi izgoreli. Računari u Hjustonu su se pušili proračunavajući sve parametre trajektorije.

'Kolumbijini' RCS trasteri su u svakom trenutku kontrolisali položaj težišta kapsule radi izmene putanje i usmeravanja ka području gde ih je čekala mornarica u Tihom okeanu. Posle najnovijeg meteo-izveštaja o dramatičnom pogoršanju vremena, odlučeno je da se u poslednjem trenutku promeni zona sletanja. Kao i u svim drugim misijama 'Apola', s izuzetkom 'Apola 7', astronauti nisu obukli skafandere, odluka koja je u to vreme smatrana kontroverznom, ali je objašnjena Nasinom željom da omogući hitru evakuaciju kapsule kada padne u vodu.

10ap

Profil ulaska u atmosferu.

11ap

Finalna trajektorija ulaska i pada u Pacifik. Sivo je označena zona u kojoj zbog jonizacije nije mogla da se održava veza sa brodom.

Brod je izdržavao trenje sa atmosferom, iako je temperatura ablacionog termičkog štita dosezala gotovo 2700°C. Kapsula je sada bukvalno parala nebo. Ubrzo je radar aviona koji je uzleteo sa nosača aviona USS'Hornet' locirao kapsulu. U T+195:12:6 (16:44:06 UTC 24. jula) otvorio se 'pilot' padobran, a sledila su dva kočiona padobrana i na kraju tri glavna padobrana (kapsula je mogla da sleti i sa samo dva padobrana).

Dva minuta nakon otvaranja padobrana, Armstrong je uspostavio radio-vezu 'Hornetom''Zdravo, Hornet. Govori Apolo 11 glasno i jasno. Naš je položaj 13, 30; 169, 15'. Kapsula je uronila u more bez problema u T+195:18:35 (16:50:35 UTC). Najpre se našla okrenuta naopako, sa astronautima koji su visili okačeni o pojaseve, ali nakon naduvavanja vazdušnih jastuka okrenula se u ispravni položaj ('Stable I'). Ugledavši plavetnilo vode kroz prozore, Kolins je ushićeno pomislio 'ovde na planeti Zemlji imate prekrasan okean'.Ronioci spasilačke ekipe su prišli helikopterom i postavili nekoliko spasilačkih čamaca na naduvavanje oko baze broda.

U Hjustonu je misija službeno okončana. MOCR je bio pun ljudi koji su pušili 'cigare pobede' i mahali američkim zastavama. Kenedijev amanet je bio ispunjen.

12ap

Sekvenca otvaranja padobrana CM-a.

13ap

14ap

'Kolumbija' u vodi.

15ap
Gestikulacija kojim su mornaričke 'foke' komunicirale sa posadom.

Međutim, povratak Armstronga, Oldrina i Kolinsa nije bio tako glamurozan sa pozicija televizije. Trojica muškaraca su morala da nose biološka odela koja su se nazivala BIG (Biological Isolation Garment) kako bi izbegli kontaminaciju naše planete eventualnim Mesečevim mikroorganizmima. BIG odela su putnicima ubacili ronioci spasilačke ekipe kroz otvor (razbijajući čitav postupak biološke zaštite). Astronauti su ponovno zatvorili otvor i obukli BIG-ove. Napokon su četvoronoške ispuzali jedan po jedan uz pomoć ronilaca, da se popeli u korpu helikoptera a odatle odleteli do 'Horneta', gde ih je čekao predsednik Nikson.

Za tu operaciju je bio zadužen 'helikopter №66', isti onaj koji je evakuisao i posade 'Apola 8 i 10'. Nije bilo trijumfalne parade. Helikopter je liftom spušten do brodskog hangara, gde su astronauti ušli u pokretnu prikolicu pod nazivom MQF (Mobile Qarantine Facility) u kojoj će započeti dosadni karantin (karantin je bio napušten sa 'Apolom 15', nakon što nije otkrivena nijedna Mesečeva živuljka).

16ap

Jedna od najsmešnijih slika iz čitave misije. Astronauti zaštićeni kao da se vraćaju iz Černobila a ovi momci okolo u malčicama aplaudiraju i štite se od opasnosti nosačem aviona (valjda). Vidi filmić.

17ap

Izolaciono odelo BIG. Desno je Oldrinov kombinezon koji se danas nalazi u Nacionalnom muzeju kosmosa i vazduhoplovstva.

Kada je 'Hornet' 27. juna pristao u luku Honolulu (Havaji), MQF je prevezen putem do aerodroma, gde je bio ukrcan na teretni avion 'C-141' koji je odleteo u vojnu bazu Elington kraj Hjustona. Odatle je prikolica prevežena u centar LRL (Lunar Receiving Laboratory), gde su astronauti mogli da provedu ostatak karantina u znatno ugodnijim uslovima. Konačno, 10. avgusta astronauti su mogli da napuste medicinske prostorije i započnu obilazak zemlje, a zatim i sveta[4].

Komandni modul je bio jedini element ogromne rakete 'Saturn V', lansirane 16. jula, koji se vratio na Zemlju netaknut. Danas možete da se vidi u Muzeju kosmosa u vazduhoplovstva u Vašingtonu.

18ap

Ne, nisu astronauti u telefonskoj govornici već u 'Hornetu' gde ih je čekao Nikson.

19ap

CM 'Kolumbija' na 'Hornetu'.

20ap

Carinska deklaracija koja je izdata astronautima nakon dolaska s Meseca na Havaje. Curkusu nikad kraja...

Paradoksalno je da je program 'Apolo' prestao da bude interesantan političarima (a i javnosti) čim su Armstrong, Oldrin i Kolins sleteli u vode Tihog okeana. Postignut je cilj – pobediti Sovjetski Savez u trci za Mesec. Od tog trenutka, svaka nova 'Apolova' misija je bila samo prilika da nešto pođe naopako. S političkog stanovišta, ništa se nije moglo dobiti, a moglo se puno izgubiti. Malo je značilo to što su sledeće misije s naučnog gledišta bile mnogo zanimljivije. Program 'Apola' je bio osuđen na propast.

21ap

Prikolica MQF prilikom ukrcavanja u 'Kornet'.

22ap

Astronauti u MQF-u.

Zapravo, kada se 'Apolo 11' vratio sa Meseca, plima koju je izazvao program 'Apolo' već je splasnula. Montažne hale za sklapanje 'Saturna V' bile su zatvorene već u avgustu 1968, gotovo godinu dana pre nego što je Armstrong stupio na Mesec. NASA je imala delova za još 9 'Saturna V'. I to je bilo sve (očito je da je izgradnja 'Saturna V' još uvek mogla da vaskrsne pravom investicijom, investicijom koja nikada nije stigla).

'Apolo 20' je otkazan u januaru 1970. da bi se taj 'Saturn V' upotrebio za lansiranje orbitne laboratorije 'Skajlab' (izvorno je 'Skajlab' trebalo da bude lansiran zajedno sa gorivom kao drugi stepen 'Saturn IB' i gore sastavljen iz nekoliko segmenata posebno lansiranih).

U septembru 1970, pet meseci nakon nesreće 'Apola 13', NASA je otkazala misije 'Apolla 18 19' iz budžetskih razloga[5].

23ap

Slavlje u MOCR-u nakon sletanja 'Apola 11'.

24ap

Tadašnji direktor Nase Tomas Pejn je ovako zamišljao razvoj svoje kuće. Nažalost, Nikson više nije želeo da se bavi kosmosom i drastično je srezao šta se dalo srezati. Ništa od ovoga nije realizovano.

Gledajući unatrag, otkazivanje ove poslednje dve 'Apolove' misije bilo je skandalozno. Dve rakete 'Saturn V' preostale iz ovih misija ostaće neiskorištene na zemlji (danas su muzejski ekspšonati), baš kao i lunarni modul LM-9, prvobitno bio namenjen poslednjoj misiji Tipa H... I sve to da bi se uštedelo oko 42 miliona dolara. Čak i uzimajući u obzir inflaciju, jasno je da je besmisleno otkazivati misije nakon što je do tada potrošeno više od $25 milijardi[6] na 'Apolo' i baš u vreme kada je NASA planirala sve uzbudljivije posete Mesecu. Ali, zapamti, bila je to odluka utemeljena na politici a ne na nauci ili ekonomiji.

Nije iznenađujuće da su tokom meseci nakon uspeha 'Apola 11', određeni osećaj poraza koegzistirao sa euforijom koju je donelo prvo spuštanja čoveka na Mesec u istoriji[7]. Napokon, znali su da najzanimljivije Mesečeve misije tek treba da dođu, ali i da će ih pre zatvaranja programa biti još sedam, a ne još jedna.

25ap

Lunarna posada tokom jedne od svojih poseta gradovima SAD.

26ap

Zvanično, u 'Apolo' programu je učestvovalo i 7 Amerikanaca iz SrbijeMilojko Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Duić, Milisav Šurbatović, Petar Galović, Slavoljub Vujić i David Vuić.

Na poziv američke ambasade (!) poslednji živi od navedenih, David Vuić posetio je Srbiju povodom 50-godišnjice misije 'Apola 11' i održao predavanje na Mašincu u Beogradu. Ovo je redak film o poseti astronauta samo 3 meseca pošto su se vratili sa MesecaOvaj je još bolji.

27ap

Mesečevo kamenje stiže u Hjuston.

28ap

Kada je Armstrong umro u avgustu 2012, u njegovom ormaru je pronađena platnena kesa sa nekim sitnicama koje je poneo sa sobom nakon misije na Mesec. Najzanimljivija je bila 10-mm DAC kamera iz lunarnog modula koja je kroz prozor snimala aktivnosti na površini. Danas je sve ovo u muzeju.

Drasko

 

[1] Ne piše koliko je LEM koštao po komadu, ali se zna da su ukupni troškovi razvoja i proizvodnje desetak lunarnih modula iznosili oko $21,3 milijarde po senama od 2016.

[2] Na internetu kaže da se tačna lokacija pada ipak ne zna.

[3] Vrsta ulazne trajektorije koja predviđa nekoliko ulazaka u našu atmosferu (kao kad se baci 'žabica' po površini vode) kako bi se usporio ulazak (slučaj 'Apola') ili produžio domet (slučaj balističkih projektila). Modul 'Apola 11' je zapravo izveo samo jedan poskok ('partial skip'), što su pre toga izvodili sovjetski brodovi tipa 'Зонд'. Ove godine su Ruske raketne snage testirale su svoje super-oružje 'Aвангард' koje je koristilo ovaj fenomen. [Kosmo-manijacima predlažem da makar prelistaju ovo i vide ko ovde voli da krade.]

[4] Tokom 37-dnevne turneje, tokom koje su posetili od Meksika do Jugoslavije i Zaira, astronaute je pozdravilo preko 100 miliona ljudi. Međutim, kuriozitet je da ih nisu primili u Mađarskoj, jer su politički odnosi dve zemlje bili loši. Naime, krunu njihovog kralja i zlato Amerikanci su posle rata odneli u SAD i pravili se ludi. Krunu je vratio Karter tek 1978. pa su se diplomatski odnosi malo stabilizovali...

[5] Već su počela opasna lobiranja vojske i njenih kontraktora da se započne rad na budućim šatlovima i $ je bilo sve manje za već 'ispričanu priču', tj. 'Apolo'.

[6] To bi u današnjim parama bilo preko $160 mld. Nasu je svaka misija u proseku koštala današnjih $2,24 mld. a uz to je počela da razvija i šatlove. Poslednje pare za 'Apolo' NASA je dobila 1973.

   Tada je astronom sa Kornela Tomas Gold rekao da je to kao da kupiš Rols-Rojsa a onda ne daješ za benzin. Podsećao je da je to bilo samo ½% američkog nacionalnog proizvoda ali ... jok

[7] Ovo je jezivo i tužno: Kada su 2009. za proslavi 40-godišnjice uspeha ljudi iz Nase potražili originalne videotrake TV prenosa istorijske kosmičke šetnje otkrili su da ih više nema i da su sve prebrisane. Danas postoje samo neke digitalno remasterovane verzije snimljene amaterski na trakama Super 8 mm i – to je to! Nema pravih snimaka! Telemetrija takođe nije sačuvana. Čitaj ako ne veruješ.

 

  


 FELJTON Pola veka Apoll 11 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
ddragovic
-2 #2 ddragovic 31-10-2019 01:24
Ooo Polux pa hvala. A kao da sam znao - večeras sam završio e-knjigu o S-400, što će za tebe kao raketaša biti poslastica. Baš napiši komentar da čujem šta fali.
Što se tiče Apola, sašekaj poslednji, VIII deo, u kome je data sublimacija programa. To mi je omiljena tema :-)

Hvala na comment i javljaj se
polux11
-3 #1 polux11 30-10-2019 15:11
Veliki pozdrav velikom majstoru!!! Ova fotografija na kraju je vrh i želim da ti se ta želja ostvari u što skorijoj budućnosti. Ja sam još davne 1973. u upitniku za izbor zanimanja na kraju osnovne škole napisao pod jedan- astronaut, a pod dva-astronom, a postao sam oficir raketnih kedinica PVO, ali je ljubav prema svemiru ostala nesmanjena. Ova divna, slobodno mogu reći knjiga, o misiji Apolo 11 ima 338 strana A4 (na toliko sam je memorisao u folderu koji zovem Osvajanje svemira). Sa velikim zadovoljstvom čitam i iščitavam sve detalje koje znam a i one koje sam zahvaljujući tebi saznao. Veliki pozdrav i još jednom velika hvala na trudu i entuzijazmu koji je već postao zarazan.
Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18