Astronautika: misije

Prvo lansiranje novog američkog kosmičkog broda Orion planirano je 4. decembra 2014. Orion će leteti bez posade orbitom maksimalne visine 5800km, posle čega će se vratiti na talase Pacifika. Let treba da traje oko 4 časa.


Prva eksperimentalna misija označena kao EFT-1 je od ključnog značaja za buduće planove NASA-e jer je Orion namenjen za letove astronauta prema nebeskim telima u dubokom kosmosu, uključujući asteroide i Mars.

Lansiranje je planirano 4. decembra 2014. u 07:05 po lokalnom vremenu, sa rampe SLC-37B Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu pomoću teške rakete-nosača Delta IV Heavy. Ona je već postavljena na rampi (slika br. 1), dok se montaža komandnog modula (slika br. 2) na vrhu rakete Delta planira za nekoliko dana.

delta iv arrivalatpad 14-313b


Komandni modul će biti izbačen na razvučenu eliptičnu orbitu čiji je apogej na visini od 5800km, što je 15 puta više od orbite kojom oko Zemlje kruži Medjunarodna kosmička stanica. Ovom orbitom, Orion će dva i po puta da obleti oko Zemlje, posle čega će brzinom od 9,2km/s da udje u atmosferu Zemlje. Njegov toplotno-zaštitni ekran debljine 4cm će prilikom prolaska kroz najgušće slojeve atmosfere biti izložen zagrevanju do 2200oC. Padobranima, komandni modul treba da bude spušten na talase Tihog okeana, nedaleko od obala Kalifornije. Tamo će ga čekati brodovi američkih pomorskih snaga. Prva misija će trajati 4,5 časa i koštaće oko 370 miliona dolara, ne rečunajući cenu izrade kosmičkog broda.

Glavni zadatak eksperimentalne misije EFT-1 je da inženjeri NASA-e i komanije Lockheed Martin u kojoj je Orion izradjen, prikupe podatke o radu sistema novog kosmičkog broda koji su od velikog značaja za procenu glavnih faktora rizika kojima će buduće posade biti izložene. Takodje, biće proverene sposobnosti toplotne zaštitnog ekrana, operacije tokom odvajanja odseka broda, rad sistema komunikacije, orijentacije, kontrole leta i padobrana. Konačno, prihvatne ekipe će imati priliku da uvežbaju sve opreacije na pronalaženju komandnog modula na talasima okeana, njegovo obezbedjenje i podizanje iz vode, spuštanje na palubu broda i prevoz do Hjustona radi daljih analiza. Pomorska ispitivanja komandnog modula su inače obavljena avgusta 2014. u pomorskoj bazi San Dijego, u Kaliforniji.

Zamenik administrator NASA-e za razvoj i testiranje novih sistema Vilijam Hil (William Hill) kaže da će misija ETF-1 biti "apsolutno najznačajniji dogadjaj ove kosmičke agencije u 2014. Ovo je u stvari naš prvi korak na našem putu prema Marsu".

Eksperimentalni let će početi pod kontrolom stručnjaka Ujedinjene alijanse za lansiranje (ULA), uz pomoć teške rakete-nosače ULA Delta IV Heavy. Ovo će biti tek osmo lansiranje ovog nosača. Na njenom donjem delu nalaze se dva bočna bustera potiska od po 301t, što je više od potisne sile koju su razvijali busteri spejs šatla.

Prvo lansiranje novog kosmičkog broda dolazi u vreme nekoliko velikih neuspeha američke privatne raketno-kosmičke industrije. Prvo je avgusta 2014. bio neuspeh tokom testiranja modifikacije rakete Falcon kompanije Space X, zatim je krajem oktobra pred očima javnosti eksplodirala raketa Antares kompanije OSC, da bi samo nekoliko dana kasnije tokom probnog leta aparata SpaceShipTwo ("Kosmički brod dva") kompanije Virgin za kratkotrajne letove turista do rubova kosmosa došlo do tragedije u kojoj je jedan od dva pilota poginuo. Kako su posebno sećanja na nedavnu eksploziju rakete-nosača Antares kompanije OSC vrlo sveža, Hil navodi da je Delta IV Heavy potpuno drugi tip rakete i da na njoj nema sistema koji su korišćeni kod Antaresa.

Menadžer programa Orion Mark Gejer (Geyer) kaže da ovi neuspesi nisu ostavili traga na timove inženjera i tehničara koji rade na pripremi misije EFT-1. Medjutim, po njemu, oni podsećaju na dobro znane rizike koji su povezani sa kosmičkim letovima. Zbog toga su u fokusu misije EFT-1 praktično svi najrizičniji elementi kosmičkog leta u kome će za nekoliko godina učestvovati prvi astronauti. Na primer, samo lansiranje obuhvata 17 različitih operacija, od aktiviranje raketnih motora, do odvajanja spasilačkog sistema i, na kraju same kosmičke kapsule. Orion će dva puta obeleteti oko Zemlje, Za vreme prve niže orbite, stručnjaci u Kontroli leta u Hjustonu će proanalizati stanje Sistema posle lansiranaj i ulaska u nisku orbitu. Za vreme druge orbite, pomoću raketnog motora gornjeg stepena, visina apogeja orbite će biti povećana do 5800km. Nikada još iz vremena programa Apollo jedan kosmički brod namenjen letu ljudi u kosmos neće tako daleko dospeti od Zemlje. Kada komandni modul uleti u atmosferu, iako to neće biti drugom kosmičkom brzinom (11,2 km/s) kao kada su se brodovi Apollo vraćali sa Meseca, stručnjaci će pomno pratiti rad sistema toplotne zaštite i padobrana koji trebaju da smanje brzinu leta sa 483km/h na oko 50km/h. Konačno, oko 4 časa posle lansiranja, kapsula će sleteti oko 1000km jugozapadno od San Dijega gde će ga brodovi mornarice prihvatiti.

Prvi let Oriona sa ljudskom posadom planiran je 2021.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook