Astronautika: misije

Bilansi 2013.

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: petak, 03 januar 2014 12:50; Autor Grujica Ivanović

BILANS LANSIRANJA

Prošle 2013. godine obavljena su 82 lansiranja raketa-nosača – 78 uspešnih i četiri neuspešna (uključujući jedno lansiranje u Iranu koje medjutim oficijelno nije proglašeno neuspešnim). U odnosu na 2012. to je porast za 9,26% odnosno 6 lansiranje. U poslednjih 13 godina više lansiranja je zabeležno samo 2000. i 2011.

Sva lansiranja obavljena u SAD, Indiji, Japanu, Južnoj Koreji i konzorcijumu Arianespace su protekla uspešno. U Rusji je učešće neuspešnih lansiranja 3,12%, u Kini 6,67%, dok su iranski i neuspeh konzorcijuma Sea Launch (kada je RN “Zenit” pala u okean), bili jedinstveni pokušaji lansiranja u orbitu tokom 2013.

Evo broja ukupnih i (u zagradi) neuspešnih lansiranja raspodeljenih prema državama / konzorcijumima:

1.	Rusija	32	(1)
2.	SAD	19
3.	Kina	15	(1)
4.	Arianespace	7
5.	indija	3
6.	Japan	3
7.	Sea Launch	1	(1)
8.	Južna koreja	1
9.	Iran	1	(1)
UKUPNO		84	(4)

Kao i prethodnih godina, najviše lansiranja je obavljeno u Rusiji – 32 (ili 39,02%). U odnosu na 2012 to je porast za čitavih 33,33% (odn. 8 lansiranja). Kada se ovim ciframa dodaju RN proizvedene u Rusiji a koje su lansirane u okviru programa Arianesapce, onda se broj ruskih RN lansiranih prošle godine u kosmos penje na 34. Povećan je takodje i broj lansiranja u okviru nacionalnog kosmičkog programa “Roskosmosa”, sa samo 4 obavljenih 2012, na 12 u 2013. godini. Osam ruskih lansiranja, kao i 2012. je obavljeno u okviru programa MKS.

Na drugom mestu se posle dvogodišnje pauze vraćaju SAD, iznad svega zahvaljujući lansdiranjima RN privatnih kompanija SpaceX i OSC. Sa 19 lansiranja i 100%-im uspehom, SAD su zabeležile porast od čak 46,15% u poredjenju sa 2012. Kao i ranije, u SAD su dominirala lansiranja vojnih i istraživačkih satelita za testiranje novih tehnologija.

Iako je početkom 2013. bilo najava da će Kina obaviti 20 lansiranja u 2013, na kraju se broj lansiranja u najmnoljudnijoj državi zaustavio na 15. Osnovni razlozi za ovaj zastoj su povezani kako sa promenama politke nacionalnog kosmičkog programa, tako i sa tehničkim problemima tokom pojedinih predstartnih priprema. Tako je Kina 2013. zabeležila ogroman pad za 21,1% u odnosu na 2012. (ili četiri lansiranja manje), ukljužujući posle duže pauze i jedan neuspeh.

Ostale države / konzorcijumi nisu mnogo promenili bilans lansiranja u odnosu na prethodne godine. Na spisku nema Ukrajine uprkos činjenici da četiri lansiranja obavljena korišćenjem ukrajinskih RN tipa “Dnjepar” i “Zenit”, ali sa ruskih i kosmodroma konzorcijuma Sea Launch. Kada smo spomenuli

konzocijum Sea Launch, koji je predvodjen ruskim gigantom RKK “Energija”, treba reći da je posle mukotrpnog povratka na tržište 2012. doživeo težak udarac padom RN “Zeniti” sa telekomunikacionim satelitom “Intelsat” u Tihi okean. Govoriti o budućnosti ovog konzorcijuma nije nimalo jednostavno, koliko zbog finansijskih problema, toliko i zbog još uvek nejasne pozicije “Roskosmosa” o unikatnom lansirnom kompleksu koji pripada Sea Launch.

RAKETE-NOSAČI 2013.

Tokom lansiranja 2013. ukupno je korišćeno 27 različitih tipova RN, znatno više nego 2012.

Kao i ranije, vode ruske RN serije “Sajuz” i “Proton”. Svoja prva uspešna lansiranja su imale južnokorejska RN KSLV-1 (“Naro-1”), japanska RN “Epsilon”, kineska RN “Kuajčžou”, RN Antares i Minotaur-5 američke kompanije OSC i ruska RN “Sajuz-2.1v”.

Evo spiska RN koje su korišćene tokom 2013. uz informacije o broju ukupnih i (u zagradi) neuspešnih lansiranja.

1.	“Proton-M” (Rusija)	10	(1)
2.	“Sajuz-U, - FG” (Rusija)	8
3.	Atlas-5 (SAD)	8
4.	“Sajuz-2.1a, 2.1b, ST-B” (Rusija)	7
5.	CZ-4B, -4C (Kina)	6	1
6.	“Rokot” (Rusija)	4
7.	Ariane-5ECA, -5ES (Francuska)	4
8.	CZ-2C,-2D (Kina)	4
9.	PSLV (Indija)	3
10	Falcon-9 (1.0 i 1.1) (SAD)	3
11.	CZ-3B (Kina)	3
12.	Delta-4M+, H (SAD)	3
13.	H-2A, -2B (Japan)	2
14.	“Zenit-3SL,-SLB” (Ukrajina)	2	(1)
15.	Antares(SAD)	2
16.	“Dnjepr” (Ukrajina)	2
17.	KSLV-1 (Južna Koreja)	1
18.	Vega (ESA)	1
19.	CZ-2F (Kina)	1
20.	“Strela” (Rusija)	1
21.	Pegasus-XL (SAD)	1
22.	Minotaur-1 (SAD)	1
23.	Minotaur-5 (SAD)	1
24.	Epsilon (Japan)	1
25.	“Kuajčžou” (Kina)	1
26.	Safir-1B (Iran)	1
27.	“Sajuz-2.1v” (Rusija)	1

KOSMODROMI 2013.

Za lansiranja RN tokom 2013. korišćeno je 15 kosmodroma.

Spisku postojećih pridodata su dva nova raketno-kosmička centra – Naro u Južnoj Koreji i Srednje-atlantski regionalni kosmoport koji se nalazi na teritoriji raketnog poligona na ostrvu Valops u istočnoj državi Virdižnija (SAD). Takodje, pored postojećih, nastavljaju se radovi na gradnji novih kosmodroma u Rusiji, Kini i Iran, dok se nove lansirne rampe grade na kosmodromima Severne Koreje, Kine i SAD.

Evo podataka o korišćenju kosmodroma tokom 2013.

1.	Bajkonur (Kazahstan/Rusija)	23	(1)
2.	Kejp Kanaveral (SAD)	10
3.	Kuru (Francuska Gvajana)	7
4.	Czju Cjuan (Kina)	7
5.	Pleseck (Rusija)	7
6.	Vandenberg (SAD)	5
7.	Taj Juan (Kina)	5	(1)
8.	Valops (SAD)	4
9.	Tanegašima (Japan)	3
10	Šriharikota (Indija)	3
11.	Sičan (Kian)	3
12.	Jasnij (Rusija)	2
13.	Naro (Južna Koreja)	1
14.	Odisej (Tihi okeana, Sea Launch)	1	(1)
15.	Semnan (Iran)	1	(1)

Kao i prethodnih godina, Bajkonur vodi po broju lansiranja – ukupno 23 ili 28,04% od svih kosmičkih startova obavljenih 2013, što je porast od 0,41% (dva lansiranja) u odnosu na prošlu godinu. Bilo je planirano više lansiranja, ali je pad RN “Proton-M” jula 2013. nedaleko od lansirane rampe primorao promenu grafika lansiranja sa najvećeg kosmodroma. Sledi druga ”ikona” medju kosmodromima, čuveni Kejp Kanaveral na Floridi sa deset lansiranja, dok tri raketna centra u Kuruu, Czju Cjuanu i Plesecku dele treću poziciju sa po sedam lansiranja.

KOSMIČKI APARATI 2013.

Kao rezultat 78 uspešnih lansiranja godine 2013. u kosmos je lansirano 212 kosmičkih aparata (KA), što je čak 77 više u odnosu na 2012. U ovaj broj su takodje uračunata četiri mikrosatelita lansirana sa orbite, sa MKS.

Ovako veliki skok je povezan sa nekoliko lansiranja tokom kojih je jednom raketom-nosačem u orbitu izbačena grupa od po nekoliko malih satelita (tzv, klaster-lansiranja).

Šest satelita je izgubljeno tokom četiri neuspešna lansiranja.

U donjoj tabeli prikazan je broj satelita po državama / organizacijama koje su obavile lansiranje (u zagradi je broj izgubljenih satelita):

1.	Rusija	87	(3)
2.	SAD	68
3.	Kina	22	(1)
4.	Arianaspace	15
5.	Indija	9
6.	Japan	8*
7.	Sea Launch	1	(1)
8.	Južna Koreja	1
9.	Iran	1	(1)

* uključujući četiri mala satelita sa MKS

I u oblasti KA Rusija vodi sa prirastom od 53, zahvaljujući grupnim lansiranjima. Pored toga, ruskim RN je sa Kurua u kosmos lansirano još pet KA, koji su medjutim u našoj analizi priodadati francuskom konzorcijumu Arianespace.

Veliki porast takodje beleže SAD, sa 29 (2012.) na 68 – ponovo sa 100% uspehom. I Amerikanci treba da zahvale grupnom lansiranju (na primer tokom jednog lansiranja u orbitu je izbačeno gotovo malih 30 KA).

Kina je 2013. Lansirala manje satelita nego 2012. Pad sa 29 na 22 KA.

Istovremeno, uvodjenjem ruskih RN “Sajuz-ST-B” i novih lakih RN Vega u igru, evidentno je da Arianespace stabilizuje svoje pozicije na svetskom tržištu, koje će pre ili kasnije napasti Space X sa svojim Falcon-ima.

Broj satelita ostalih država je jednocifren,

Ova statistika je medjutim nepotpuna budući da ne obuhvata “nacionalnu” pripadnost lansiranih KA. Ako se ova analiz obavi, videće se da će prethodna tabela da doživi poprilične promene budući da su mnoge države / organizacije koristile RN velikih igrača - Rusija, SAD i Kina za lansiranje svojih satelita.

Evo “nacionalne karte” KA lansiranih tokom 2013.

1.	SAD	83
2.	Rusija	31
3.	Kina	17
4.	Velika Britanija	7
5.	ESA i Nemačka	po 6
6.	Japan i Holandija	po 5
7.	Južna Koreja, Kanada, Agrentina, Indija	po 4	KA
8.	Španija, Danska, Austrija, Ekvador, Vijetnam, Eutelsat,Inmarsat,Peru, SAD/J.Koreja/GB	po 2
9.	Pakistan, JAR, Norveška, Italija, Poljska, UAE, Izrael, Estonija, Singapur, Ukrajina, Turska, Meksiko, Indija/Francuska, Azerbejdžan i Bolivija	po 1	KA

Tokom neuspešnih lansiranja izgubljena su tri ruska i po jedan kinesko / brazilski, iranski i bermudski satelit.

Author: Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi: