Sada je svima jasno da se Amerika izgubila na svom putu u kosmos. Na to je uticala nešto politika, nešto organizacija, a nešto i idejna orijentacija. Sada su svi njihovi mediji prepuni jadikovki na tu temu, a naročito ih boli što će sledećih godina njihove ljudske posade isključivo zavisiti od ruskih „Sojuza“, za šta će im ovi drugarski naplaćivati po $50 miliona po sedištu. A šta će Evropa da radi za to vreme?
Sagledavajući svoje želje i mogućnosti u naučnim istraživanjima u sledećoj deceniji, Evropska svemirska agencija (ESA) je pre nepunih pola godine odabrala četiri kandidata za misije srednje kategorije koje bi trebalo da budu lansirane u periodu 2020-2022. Kandidati pokrivaju vrlo različita područja naučnih interesovanja, razvrstana od istraživanja crnih rupa i Opšteg relativiteta do prikupljanja uzoraka sa obližnjih asteroida i proučavanja planeta koje se okreću oko udaljenih zvezda.
„U čitavoj naučnoj zajednici vladao je ogroman interes za ovu šansu da se sa papira vine u kosmos,“ priča Fabio Favata, direktor Esinog koordinacionog odbora za naučno planiranje. „Takmičenje za ovu čansu bilo je najjače od kako u Esi postoji naučni program.“
ESA je uputila poziv evropskoj naučnoj zajednici u julu 2010. da pošalju svoje predloge za treću misiju srednje kategorije (M3) u okviru dugoročnog naučnog plana poznatog kao Cosmic Vision 2015-2025. Stiglo je 47 predloga i svi su pažljivo razmatrani i pregledani od strane stručne komisije naučnog programa.
Kada su svi projekti pregledani, odabrani kandidati su poslati Davidu Sautvudu, Esinom direktoru za nauku i robotska istraživanja.
Direktor je odabrao četiri kandidata, koja su bila u idejnoj projektnoj fazi. Kada ona bude dovršena, pristupiće se fazi razrade, nakon čega će konačno biti odabrano u koga će se dalje ulagati i ko će izgurati svoju ideju do lansirne rampe.
„Ova selekcija kandidata za misiju srednje klase predstavlja važan korak u Esinom budućem naučnom programu,“ kaže profesor Sautvud. „Svaka odabrana misija u ovoj fazi obećava izuzetna naučna dostignuća i odabrati jednu biće đavolski teško.“
Na doradu su pozvana četiri predloga: EChO, MarcoPolo-R, STE-QUEST i LOFT.
- · Exoplanet Characterisation Observatory (EChO) će biti prva misija posvećena istraživanju atmosfera egzoplaneta, utvrđivanju njihove sposobnosti za održavanje života na njima i smeštanju našeg solarnog sistema u taj kontekst.
Orbitirajući oko Lagranžove tačke L2, 1,5 miliona km od Zemlje u suprotnom pravcu od kretanja oko Sunca, EChO će praviti spektroskopska osmatranja visoke rezolucije u mnogim talasnim dužinama. Meriće sastav atmosfere, temperaturu i albedo mnogih poznatih egzoplaneta, stvarajući modele njihove unutrašnje strukture i unapređujući naša znanja o formiranju i evoluciji planeta.
- MarcoPolo-R je misija za donošenje uzoraka materijala sa primitivnih asteroida u blizini Zemlje (NEA) radi detaljnih analiza u zemaljskim laboratorijama. Naučni podaci će pomoći da odgovorimo na ključna pitanja u vezi procesa tokom formiranja planeta i evolucije kamenih objekata koji su učestvovali u formiranju zemljolikih planeta.
Misija će utvrditi da li NEA sadrže presolarni materijal koji još nije otkriven u uzorcima meteorita, odrediće prirodu i poreklo organskih materijala u njihovom sastavu, i možda baciti svetlo na porekl molekula neophodnih za život.
- Space-Time Explorer and Quantum Equivalence Principle Space Test (STE-QUEST) ima zadatak da precizno izmeri gravitacione efekte na vreme i materiju. Glavni cilj će biti provera Principa ekvivalencije, osnovne pretpostavke Ajnštajnove teorije Opšteg relativiteta. STE-QUEST će meriti zakrivljenost prostor-vremena upoređujući atomske časovnike na letilici sa onima na Zemlji.
Drugi osnovni cilj će biti kvantno testiranje univerzalnog slobodnog pada – teorije da je gravitaciono ubrzanje univerzalno, nezavisno od vrste tela.
Ovde ću iskoristiti priliku da malo bliže upoznamo predlog za Esinu misiju LOFT (Large Observatory For X-ray Timing). U ovom projektu učestvuju mnoge evropske zemlje: Italija, Nemačka, Španija, Grčka, Finska, Švajcarska, Holandija, Irska, Poljska, Češka i Britanija, uz učešće Turske, Rusije, Izraela, Kanade, Brazila i naravno, SAD.
Velika opservatorija će imati samo dva instrumenta:
- Veliki kolimacioni rendgenski detektor (LAD) korisne površine 12 m2, u rasponu 2-50 keV.
- Širokougaoni monitor (WFM), codirana maska rendgenskog monitora, velikog otvora (> 3 steradijana).
Sama letilica LOFT će imati 1.820 kg i ukupnu snagu 1.800 W. Biće lansirana raketom „Vega“ u periodu 2020-2022. u LEO orbitu visine 600 ± 15 km i nagiba 5° ± 0.15°.
Opservatorija će proučavati kretanje materije koja se okreće u blizini horizonta događaja crnih rupa, stanje materije neutronskih zvezda, i drugih kompaktnih objekata loveći i mereći fluks njihovih brzih rendgenskih zraka. Korisna površina antena će biti za 20 puta veća od sada najvećeg lansiranog rendgenskog uređaja, RXTE PCA.
Bilo koja misija da bude odabrana od ovih četiri, poleteće u okvirima Esinog plana Kosmičke vizije 2015-2025, koji generalno trreba da odgovori na sledeća pitanja:
- Kako solarni sistem funkcioniše?
- Pod kojim uslovima je nastao solarni sistem?
- koji su osnovni zakoni u kosmosu?
- Kako je univerzum nastao i na koji način radi?
Trenutno postoje tri misije – Euclid, PLATO (PLAnetary Transits and Oscillations of stars) i opservatorija Solar Orbiter – koje su u najužem izboru za prvo i drugo lansiranje misija srednje kategorije. Konačan izbor za M1 i M2 misije pašće do kraja ove godine, a lansiranja se očekuju 2017-18. godine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
