Astronautika: misije

Izgleda da se istraživanje asteroida polako penje na ranglisti prioriteta ne samo Nase već i ostalih agencija. Japanci su tu, normalno, neprikosnoveni, jer su do sada sakupili deliće prašine i kamenja sa već dva mala tela. Za mesec dana 'Hajabusa 2' kreće kući posle 6-godišnje ekspedicije a uzorke očekujemo u laboratorijama 2022. Šta za to vreme radi Evropa? Ima li ESA svoje planove? Velika je greška što zbog politike ne mogu da sarađuju s Rusima, a sa Nasom im stvarno teško ide (primera je bezbroj).

Pošto u poslednje vreme pokušavam da ispratim po meni trenutno najzanimljiviju kosmičku istraživačku misiju, japansku 'Hajabusu', susrećem se sa jako zanimljivim detaljima. Već sam pisao o tome da 'Hajabusa 2'ne samo da je uhvatila u kosmosu mali asteroid (nema ni 1 km) i iz njegove orbite ga istražuje godinu ipo dana, nego je ispalila na površinu čitavu silu majušnih lendera (ovi s više mašte su ih nazvali 'roverima', iako imaju samo po kilo težine, i to na Zemlji – tamo su po 1 gram!) i usput ispalila projektil iz čijeg kratera je uzela uzorke! Jedan od tih lendera je bio evropski MASCOT, o kome ću uskoro da napišem storiju. Ali ono što je interesantno je da ta sprava, koju već godinama razvijaju Nemci (uz pomoć Francuza), ima svoju istoriju, iz koje možemo da pratimo na koji načim funkcioniše istraživanje kosmosa uopšte. Principi funkcionisanja i pojedini delovi MASCOT-a već su odleteli u kosmos u različitim misijama[1], a zašto nije čitav robotić kompletno ranije odleteo nego je morao da čeka 2014. da ga ponesu Japanci ... pitanje je od preko milion dolara. Zašto?

Nije da nije bilo planova. Evo jednog od njih. Kao i mnoge evropske (kosmičke) inicijative, ni ova nije upalila. Ameri ne vole konkurenciju i kao da sapliću sve pokušaje[2]. Dakle, evo priča o jednoj misiji koja NIJE upalila! Imala je lepo i obećavajuće ime: 'AIM' ('Asteroid Impact Mission'), iako sama nije ni planirana za bio kakav udar ('impact') u asteroid.

Naime, ESA je planirala (i skrcala milione evra) da 2020. lansira sondu koja bi proučila NEA asteroid (65803) Didymos. 'AIM' je trebalo da stigne do cilja dve godine kasnije da bi natenane proučio asteroid pre i nakon udara koji bi izvela Nasina sonda 'DART' ('Double Asteroid Redirect Test'). Uz to, 'AIM' je trebalo da ponese i malu sondu MASCOT-2 ('Mobile Asteroid Surface Scout-2') koja je trebala da sleti na Didymos.

aim1
Sonda 'AIM' sa lenderom MASCOT-2 na površini Didymosa.

Esina sonda 'AIM' i Nasina 'DART' radiće zajedno na proučavanju Didymosa u okviru misije AIDA('Asteroid Impact and Deflection Assessment'). Didymos je, kao i mnogi drugi obližnji (NEO) asteroid, tzv. dvojni objekat, pa otud i njegovo ime (Δίδυμος na grčkom znači blizanci). Glavni objekat – ili Didymain – ima prečnik od 800 m, dok mesec ima prečnik od 180 m i nosi nezvanično ime Didymoon.

aim2
MASCOT-2
. Vide se antene niskofrekventnog radara LFR.

MASCOT-2 je tako nazvan jer se bazira na konstrukciji sonde MASCOT-1 koja se do skora nalazila na japanskoj sondi 'Hajabusi 2' koja je 2018. stigla do asteroida (162173) Rjugu. MASCOT-2 je razvila nemačka kosmička agencija DLR sa ciljem da sleti na Didymoon. Reč je o maloj sondi od 15 kg koja bi trebalo da radi oko 3 meseca. MASCOT-2 će da nosi nekoliko instrumenata, uključujući kameru, radiometar za određivanje površinske temperature i sastava tla i akcelerometre, kao i radar niske frekvencije (LFR) koji će zajedno sa sličnim instrumentom na sondi 'AIM' da radi na određivanje građe Didymosa u eksperimentu sličnom onome koje je instrument CONSERT (COmet Nucleus Sounding Experiment by Radiowave Transmission) vršio u misiji 'Rosetta'.

aim3
Sonda 'AIM'.

aim4
Mali lender MASCOT-1.

'AIM' će odbaciti MASCOT-2 iznad Didymoona sa visine od samo 50 metara, tako da će tačnost sletanja biti  između 1 i 3 metra. Misija MASCOT-2 će se odvijati pre udara Nasine 'DART' sonde planiranog između septembra i oktobra 2022. Jedan od ciljeva MASCOT-2 je upravo analiza karakteristika površine asteroida posle pada 'DART-a'. Da bi promatrao sudar, pri brzini 6,25 km/s, 'AIM' će se nalaziti na stotinjak kilometara od dvojnog sistema. Zajedno, dve sonde misije 'AIDA' koristiće se za određivanje svojstava NEO-a – u ovom slučaju asteroida porodice Apolo – i koristiće se za testiranje tehnologija povezanih sa preusmeravanjem opasnih asteroida putem kinetičkih presretača. 'AIM' posebno mora da povede računa kako ga potisak isled izbačenog materijala ne bi skrenuo sa orbite oko asteroida.

aim7
Jedan od prvih predloga Nasine sonde 'DART'. Njen glavni zadatak je da se testira tehnika skretanja asteroida udarom. Imaće 500 kg i dimenzije 12,5 m × 2,4 m.

aim6
Kasnije verzije 'AIM-a' i 'DART-a'.

aim8
Trajektorija 'AIM-a'.

aim9
Trajektorija 'DART-a'.

'AIM' neće biti prva misija na asteroid, naravno, ali biće prva koja će posetiti dvostruki asteroid (testiraće i optički laserski optički komunikacioni sistem). Sa svoje strane, MASCOT-2 će postati četvrta evropska sonda koja će se spustiti na jedno malo telo solarnog sistema nakon 'Philae''Rosette' i MASCOT-1. U unutrašnjem Sunčevom sustavu ima puno toga za istražiti.

aim10
MASCOT-2 sa starijom sestrom 'Philae'. On je težak 13 kg a sestra 100 kg.

aim11
Elementi misije 'AIM'.


Video u vezi sa Esinom misijom 'AIM'
.

E sad, da je normalna situlacija ovde bi bio kraj priče i mi bi čekali lansiranje. Ali situlacija nije normalna (ne boj se, mislim na ovu misiju), jer je NASA misiju – izmenila.

Sonda 'AIM' je otkazana još u decembru 2016, jer se Nemačka okrenula finansiranju projekta 'ExoMars'koji je planirala u saradnji sa Rusima. Naime, Nemci su (po)nudili da pokriju €35 miliona od potrebnih €60 miliona, što nije bilo dovoljno za nastavak razvoja. Oni su ljuti izašli iz projekta, pa je 'AIM' 2018. zamenjen manjom sondom nazvanom 'Hera', koja će biti lansirana 2027, pet godina posle 'DART-a', da bi proučila nastali krater na asteroidu. Ovih dana evropski ministri treba da donesu konačnu odluku o misiji 'Hera'

U međuvremenu, NASA je nastavila da radi na 'DART-u', sa planom da efekte udara u Didymoon prate teleskopi sa Zemlje i talijanski cubesati koji bi stigli na bojno polje zajedno sa 'DART-om'. Talijanska kosmička agencija (ASI) je odlučila prošle godine da pomogne Nasi šaljući kao sekundarni teret male satelite 'LICIA'(Light Italian CubeSat for Imaging of Asteroids), koji bi se otkačili neposredno pre udara u asteroid i koji će slikati čitav događaj.

aim12
Ovako je trebao da izgleda prvobitni plan.

aim13
Zadatak sonde 'AIM' je bio da prouči američki krater. Možda će to uraditi 'Hera'? Očekivalo se da će udar 'DART-a' teškog 300 kg brzinom od 6,26 km/s dovesti do promene brzine asteroida od 0,4 mm/s.

Trenutno, misija AIDA ipak napreduje u obliku saradnje Ese, Nase, Opservatorije Obale slonove kosti (OCA) i Laboratorije za primenjenu fiziku univerziteta Džons Hopkins (JHU/APL).

Minijaturni LIDAR instrument na 'Heri' obezbediće konzorcijum timova iz Poljske, Portugala i Irske. Takođe, dva cubesata koje će poneti 'Hera', prvi 'APEX' ('Asteroid Prospection EXplorer') napraviće Švedi, Česi, Finci i Nemcite, a drugi, nazvan 'Juventas', napraviće Danci i Rumunci. Čak se pominje da bi 'Hera' mogla da ponese i japanski impaktor koji će biti replika impaktora SCI kakav je nosila i sonda 'Hajabusa 2'. 

Meni je zanimljivo da je otkazanu sondu 'AIM' trebalo da lansira jefrini ruski 'Sojuz', a da će malu 'Heru'lansirati duplo skuplja 'Ariana 6'.

 

[1] Recimo infracrveni radiometar Marsovog lendera 'InSight' zapravo je njegov radiometar (većina instrumenata je evropska). Takođe, i lender 'Philae', koji je 2014. ispalila Esina 'Rosetta' na kometu Gerasimenko, ima mnogo sličnosti sa MASCOT-om.

[2] Gorepominjani 'InSight' je već bio poslat u Ameriku radi lansiranja ali je u minut do 12 uočen kvar na sondi i morala je na doradu. Za to vreme termin za lansiranje je istekao pa je sonda otišla u skladište u Koloradu i 2 godine čamila tamo čekajući novi red. Kada je konačno došlo vreme, NASA je tražila još $150 miliona. Dobra fora...

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18