Astronautika: misije

Već godinama, nekoliko kineskih privatnih kompanija razvijaju sopstvene male rakete za putovanje u kosmos. Mnogi zapadni kritičari smatraju da se većinom radi o 'powerpoint projektima', međutim krajem prošle godine videli smo dva suborbitna lansiranja za manje od dva dana. Jasno je da se nešto dešava u tom sektoru. Pored ovih, prošle godine kompanija 'iSpace'je u aprilu sa ostrva Hainan lansirala raketu 'Hyperbola-1S'(SQX-1S) u probnu suborbitnu misiju. Ostalo je nejasno da li je misija uspela, ali se zna da je raketa dosegla apogej od 108 km i stoga teorijski dospela do kosmosa. Samo mesec dana kasnije, sredinom maja, kompanija 'OneSpace', jedna od kompanija u ovom sektoru koja najviše obećava, lansirala je malu raketu 'OS-X1', poznatu kao 'Chogqing Liangjiang Star'(重庆两江之星; ime referiše na jednu kinesku regiju).

k1
Lansiranje 'Shian Quxian-1Z' ('Hyperbola-1Z') sa Jiuquana 5. septembra 2018.

5. septembra prošle godine u 05:00 UTC kompanija 'iSpace'[1]je lansirala svoju novu 'SQX-1'raketu. Ovog puta se radilo o maloj raketi 'Shian Quxian-1Z'('SQX-1Z' ili 双曲线1Z),van kine poznatoj kao 'Hyperbola-1Z'. 'Hyperbola-1' je jednostepena raketa na čvrsto gorivo vrlo slična 'OS-X1' dužine 8,4 metra i dužine 4,6 tona, koja je ovog puta uzletela iz mongolskog kosmičkog centra Jiuquan. U teoriji, 'SQX-1Z' je bila sposobna da dostigne pik od 175 km i brzinu od 1,6 km/s u poslednjih 450 sekundi leta. Uprkos suborbitnoj trajektoriji, raketa je ponela tri mala kineska 'satelita' ('TFJR-1', 'EREBUS-1' i 'CDGX-1'), mada bi možda bilo bolje koristiti termin 'subsatelit' ili 'balistički satelit'. Novi 'SQX-1Z' je posedovao supersonične stabilizacione rešetke u osnovi, dok je 'SQX-1S' koristio tradicionalna peraja. Čini se da je raketa bila bazirana na malom projektilu 'DF-11'(prema drugim izvorima to je bio 'DF-15'), što je dokaz da postoji transfer vojne tehnologije u privatni sektor. Treba znati da to nije neki kineski ekskluzivitet: Ne treba zaboraviti da su, naprimer, rakete 'Minotaur'ili 'Taurus'kompanije'Orbital ATK'(danas 'Northrop Grumman Innovation Systems') bazirane na interkontinentalnim balističkim projektilima.

k2
'Hyperbola-1Z' na rampi.

k3
'Hyperbola-1S'

7. septembra 2018. u 4:10 UTC, samo dva dana nakon lansiranja 'Hyperbole-1Z', privatna kompanija 'OneSpace'[2]je po drugi put lansirala malu raketu na čvrsto gorivo 'OS-X1' iz satelitskog lansirnog centra Juiquan(to je bio prvi lansirni centar otvoren u Kini[3]). Raketa se podigla na samo 35 km, tako da to i nije bio pravi kosmički let. Uprkos svemu, prevalila je za oko 200 sekundi leta 167 km maksimalnom brzinom od 5 mahova. Koji teret je nosila raketa nije objavljeno. Raketa 'OS-X1' je imala visinu 10,2 m, prečnik 0,85 m i težinu od 8,1 tonu. Zbog vanjske sličnosti sa 'Hyperbolom-1', sve ukazuje da se njihova konstrukcija zasnivala na vojnim projektilima kratkog dometa 'DF-11' ili 'DF-15'.

k4
'OS-X1' kompanije 'OneSpace', poznatija pod imenom 'Chogqing Liangjiang Star', što otprilike piše na samoj raketi.

Samo lansiranje je snimljeno iz kosmosa – malim satelitom serije 'Jilin-1' koji se nalazio na orbiti viisine 540 km. Sekvenca je stvarno spektakularna:

k5

https://twitter.com/dafengcao/status/1038033917020786689

k7
Lansiranje 'OS-X1' viđen sa orbite 'Jilin-1'.

'OneSpace'želi da koristi 'OS-X1' kao probnu bazu za svoju orbitnu raketu, 'OS-M1', komercijalnu četvorostepenu 19-metarsku raketu sposobnu da u nisku orbitu podigne oko 200 kg (ili 75 kg u heliosinhronu orbitu). S druge strane, 'OS-M1' bi trebalo da postane osnov nove porodice raketa. 'iSpace' takođe radi na orbitnom lanseru koji bi koristio 'Hyperbolu-1' kao drugi stepen. Ali 'OneSpace''iSpace'nisu jedine privatne kompanije koje žele da se dokopaju kosmosa. 'LinkSpace' je razvio 'New Line 1'[4](新干线一号ili 'Xin Gan Xian 1'), raketu sa višekratnim prvim stepenom kao kod 'Falcona 9'. Raketa je planirana da u orbitu podigne između 150 i 200 kg. Ne treba zaboraviti ni kompanije 'LandSpace'i 'ExPace' (očigledno da Kinezi nemaju ozbiljniji problen oko kreativnosti imana svojih firmi). 'ExPace'je zapravo podružnica državne kompanije 'CASIC' i odgovorna je za marketing rakete na čvrsto gorivo 'Kuaizhou 1A'(KZ-1A. ili 快舟一号甲), bazirane na balističkom projektilu srednjeg dometa 'DF-21', tako da to i nije potpuno nezavisna privatna kompanija.

k8
Rakete 'OneSpace', OS-M1, OS-M2 i OS-M4.

k9
Raketa 'New Line 1' kompanije 'LinkSpace' je slična 'Falconu 9' 'SpaceX-a'.

Sa svoje strane, 'LandSpace' je od početka imala sve šanse da postane prva kineska privatna kompanija koja će izaći na orbitu – setimo se da se 'ExPace' 'ne računa' – zahvaljujući svojoj raketi 'Zhuque 1'. 'Zhuque 1' ('ZQ-1', ili 朱雀一号) je raketa na čvrsto gorivo i sa 3 stepena duga 19 metara i sposobna da ponese 200-300 kg u orbitu. Ova raketa se bazira na vojnom projektilu 'DF-26'. Međutim, ova kompanija radi i na 'Zhuque 2', dvostepenoj civilnoj raketi na tečno gorivo bazirano na metanu i tečnom kiseoniku (methalox) koja bi trebalo da do 2020. godine odnese 4 tone u kosmos.

Kao i u svim oblastima u kojima Kinezi polako ali sigurno preuzimaju primat, i ovde neprestano ima novih vesti, ali u našim medijima o tome nikad, baš nikad nema ništa.

Počnimo prvo sa onom lošom. 'OneSpace' je 27. marta 2019. lansirala prvu raketu 'OS-M' sa rampe TLE-2 kosmičkog centra u centralnoj Mongoliji, Juiquan. Na nesreću, 45,7 sec nakon lansiranja, kvar na žiroskopu nakon odvajanja prvog stepena izazvao je gubitak kontrole rakete i propast misije.

kbb
Prvo lansiranje rakete 'OS-M'.

Na toj prvoj orbitnoj misiji, 'OS-M' je trebalo da postavi u orbitu mikrosatelit 'Lingque 1B' kineske kompanije 'ZeroG Lab', ali nije uspela. 'OS-M' – poznata i kao 'OS-M1' – je bila trostepena raketa na čvrsto gorivo dužine 19 metara. Ima snage da ponese 205 kg na orbitu visine 300 km, ili 112 kg na heliosinhronu polarnu orbitu visine 500 km. Prva dva stepena su skoro identična i bazirana su na starim vojnim projektilima. Kontrolisanje tih stepeni se postizalo krilcim smeštenim u mlaznicama, kao kod mnogih projektila iz 50-ih i 60-ih. Treći stepen, takođe baziran na vojnim misijama, identičan je onom na 'OS-X' ili 'OS-X1', mlađem bratu porodice raketa 'OneSpacea'.

k11
'OS-M' pre lansiranja.

k12
Raketa 'OS-M1'.

Kao što sam već rekao, kompanija je isplanirala da na osnovu iskustava rakete 'OS-M1' razviju 'OS-M2' i 'OS-M4'. 'OS-M2' uključuje dva bočna bustera, odatle ono '2', i moći će da u LEO ponese između 390 i 505 kg, u zavisnosti od verzije motora, dok će 'OS-M4' moći da ponese između 552 i 748 kg uz pomoć 4 bočna bustera. Menadžeri 'OneSpacea' kažu da planiraju da do 2020. izgrade i lansiraju trideset (!) raketa 'OS-M1'. 'OneSpace' je druga kineska kompanija koja pokušava da postavi satelit u orbitu. 27. oktobra prošle godine, kompanija 'LandSpace' je lansirala 'Zhuque 1', ali je nakon rada motora od samo 13 sekundi III stepen eksplodirao, a sa njim i satelit 'Weilai 1'. Za sada, svoje šanse čekaju i ostale kompanije, a na nama je da čekamo i vidimo koji će prvi privatnik u Kini ući u istoriju i milijarderski biznis lansiranja mikro i nano satelita.

k13
Neuspelo lansiranje 'Zhuque 1' u septembru 2018.

k14
'Zhuque 1'.

Suočeni sa toliko neuspeha, kao melem je došao uspeh vertikalnog testiranja sletanja kompanije 'LinkSpace'. Ova kompanija i njena raketa 'New Line 1' prave raketu čiji prvi stepen neodoljivo podseća na 'Falcon 9', samo što je mnogo manji. 27. marta, probna raketa kompanije, 'RLV-T5',demonstrirala je sposobnost da vertikalno uzleti i sleti sa iste rampe! Do sada, kompanija je izvodila testove sa raketama koje su bile spojene sa zemljim sa fleksibilnim kablovima, a ovo je bio prvi slobodan let. Slike sa probe su spektakularne i predstavljaju važnu prednost za 'LinkSpace', mada je treba da izgubimo iz vida da se radi o jako maloj raketi. Naravno, i pre smo viđali sličnu stvar: ne treba da zaboravimo američke vetrikalne prototipove kao što su bile rakete 'Morpheus' ili 'Pixel/Texel'.

k15
Slobodan vertikalni let 'RLV-T5'rakete.

k16
Fantastično!
Bravo Kinezi a ua Evropi koja se bori sa severnim tokovima, Bregzitom, Natom, izbeglicama, uvođenjem sankcija svima i svakom na svoju štetu i sl. umesto da se mane toga a okrene se ekonomiji i svom napretku...

 

[1]Kineska privatna kompanija iz Pekinga, osnovana 2016. Kompanija planira da ovog leta lansira teret od 300 kg u orbitu, a da 2021. ponese 2000 kg. u LEO. Prave planove da naprave šatl koji bi nosio turiste.

[2]Velika privatna kompanija iz Pekinga osnovana 2015. Želja im je da uzmu deo globalnog kolača od lansiranja mikrosatelita. To je bila prva kineska kompanija koja je lansirala (2018.) privatnu raketu. Danas ima preko 10 sličnih startap kompanija u zemlji (LandSpaceLinkSpaceExPaceitd.).

[3]Centar je prava kopija ruskih centara. Odatle su sa jedne od 2 rampe lansirani prvi kineski satelit, prve 4 misije sa ljudskom posadom, prvi kvantni komunikacioni satelit itd.

[4]Fenomenalna dvostepena raketa na tečno gorivo od 20,1 m i 33 tone. Njen prvi 4-motorni stepen je višekratan, kao 'Falcon 9' kod 'SpaceX', koji uzleće i sleće vertikalno, da četiri nogara. Snako lansiranje košta svega $2-4 miliona.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
dragant
+1 #1 dragant 08-04-2019 23:53
Ovo mi liči na privatnu kinesku kompaniju Huawei koja je krenula 1990. god. sa svičevima za lokalne mreže, pa su korak po korak, kroz velika ulaganja i razvoj, dogurali do vodećeg diva u mobilnoj telekomunikacij i koji je u prošloj godini kontrolisao 30% svetskog tržišta telekomunikacio ne opreme ostvarujući prihod od preko 100 milijardi dolara, poslujući u preko 100 zemlja sveta. To ne bi bilo moguće da nisu imali veliku finansijsku podršku kineske države koja je na vreme shvatila da ako država nema sopstvenu proizvodnju i kontrolu telekomunikacij a, da je to isto kao da nema vojsku (Đang Cemin, 1996. god. generalni sekretar Kineske komunističke partije). Vrlo je sigurno da isti stav i podrška države postoji i u razvoju svemirske opreme od strane privatnih kineskih kompanija i da ćemo se nagledati kineskog čuda i u svemirskim tehnologijama. Znajući ovo bolje možemo da razumemo odakle novi ubrzani projkat amerikanaca Čovek na Mesecu 2024. Ta godina je izabrana i u svetlu kineska strategija razvoja Made in China 2025.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18