Astronautika: misije

Sledeći Nasin veliki projekat je Mesečeva stanica 'Gateway'. Prošle godine, 'Gateway'se konsolidovao kao međunarodni projekat pod rukovodstvom SAD, uz sudelovanje Japana, Kanade, Rusije i ESA. 'Gateway'će koristiti raketu SLSi brod 'Orion'kao osnovni konstruktivni sistem, mada će biti korišćene i druge komercijalne rakete, kako iz SAD tako i iz drugih zemalja. Mnogi se kao i ja pitaju kakva je, majke ti, svrha postavljanja kosmičke stanice oko Meseca? Ako hoćete da proučavate dotičnog, zar nije logičnije raditi to sa površine? Jeste logično, ali 'Gateway'ima dva osnovna ograničenja: jedno se tiče nosivosti sistema 'Orion'/SLS, a drugo je – lova, dolari, finansiranje[1]. Ovo sprečava Nasu i njene partnere da bar u prvoj fazi razvijaju lunarni modul koji bi mogao da odveze ljude na površinu (naravno, postoje projekti nekih vrsta modula a višekratnu upotrebu u kasnijim fazama, kao što su predlozi 'Boeinga''Lockheed Martina', ali ni oni nemaju pare[2]).

k1
U septembru prošle godine na Međunarodnom aeronautičkom kongresu u Australiji, Roskosmos i NASA su potpisali dogovor o saradnji. Igor Komarov, gen. direktor Roskosmosa, kaže da će prvi moduli biti kompletirani 2024-2026. Filmić o gradnji stanice.

k2
Ovakvi su planovi mešunarodne lunarne stanice. Ako se realizuje, prijavljujem se da pojedem bilo koji od prikazanih modula. Bez vode...

[Svako ko je išao makar u osnovnu školu vidi da nešto logički ne štima – doći na 100 km od Meseca a ne spustiti se na njega! A izgovoriti da nemaš para a zoveš se Amerika & prijatelji? Ma ko je ovde lud?]

U svakom slučaju, stanica 'Gateway'(čita se 'Gejtvej') biće dug i postupan program koji bi trebalo da omogući putovanje na Mesec – čak i ako im bude ispred nosa – koristeći rakete koje neće morati da budu veličine skupih 'Saturna V'(što se tiče nauke, bolje da tu temu ostavim po strani). Ali , dok Amerika razmišlja kako da sa partnerima stigne do Meseca, kakvi su planovi Rusije i Kine, sledećih kosmičkih sila sa programima s ljudskim posadama? Elem, paradoksalno, pogotovu s obzirom na kritike 'Gatewaya', njihovi programi su vrlo slični.

k3
Mogući izgled lunarne stanice 'Gateway'u septembru 2018.

k4
Moduli 'Gatewaya'.

Počnimo s Kinom. Do nedavno, službeni planovi kineskog programa sa ljudskom posadom podrazumevali su izgradnju kosmičke stanice od 60 tona do 2020 i, oko 2030, izvođenje određenih misija oko Meseca, sa možda sletanjem na površinu, korišćenjem velike rakete 'Dugi Marš CZ-9'. Jedan od planova, verovatno vrlo ranih a koji su 'procureli', sadrži lansiranje lunarnog modula sa translunarnim dodatnim stepenom u nisku Zemljinu orbitu a onda slanje nove generacije putničkog broda od 20 tona uz pomoć 'Dugog Marša CZ-5B'koji bi se povezao sa lunarnim modulom, i onda odatle zaledno krenuli ka Mesecu. Ali od kraja prošle godine mogli smo da vidimo i druge sporedne projekte, među kojim se izdvaja konstrukcija orbitne stanice oko Meseca.

k5
Projekat kineske lunarne kosmičke stanice. Vidimo brod s posadom nove generacije i lunarni modul spojene sa stanicom.

k6
Kinezi planiraju da postave stanicu u lunarnu orbitu koristeći novu 70-tonsku raketu.

k7
Kineski putnički brod nove generacije.

k8
Poređenje veličina novog kineskog broda sa putnicima (krajnje desno) sa drugim brodovima.

k9
Kineska 60-tonska stanica formirana od modula 'Tianhe''Mengtian''Wentian'koja će biti posećivana brodovima 'Shenzhou'i teretnjacim 'Tianzhou'.

k10
Novi kineski brod će sletati uz pomoć vazdušnih jastuka kao 'Boingov''Starliner'.

Plan sa orbitnom stanicom bi trebalo da se realizuje uz pomoć nove rakete koju su kineski zvaničnici obelodanili 2018. Ta raketa bi trebalo da u nisku orbitu oko Zemlje (LEO) podigne 70 tona a da na Mesec pošalje 25 tona, što je jednako SLS verziji 'Block 1'[3]. Kao prvi stepen će se koristiti tri bloka čije će dimenzije biti uporedive sa prvim stepenom 'CZ-5', ali sa 9 motora u svakom bloku umesto 2, i koji će verovatno sagorevati kerozin i tečni kiseonik. Visina rakete će biti 90 m, a težina pri lansiranju 2000 tona. Ta raketa, koja još nije dobila zvaničnu oznaku, biće iskorišćena da ponese 20-tonsku orbitnu laboratoriju oko Meseca sličnu stanici 'Tiangong', ali sa dva porta za spajanje. U kasnijoj fazi, raketa će biti iskorišćena za slanje lunarnog modula koji bi se kačili na lunarnu laboratoriju. Konačno, treća raketa će poneti brod s posadom nove generacije u orbitu oko Meseca (verovatno će ljudske misije posećivati samo lunarnu orbitu). Kada se jednom spoje sa laboratorijom, astronauti će preći na Mesečev modul i onda odleteti na površinu našeg satelita. Druge misije ove rakete će moći da šalju bespilotne module ili rovere na lunarnu površinu kao prethodnice za misije sa ljudima. Verzije rakete sa jednim blokom u prvom stepenu takođe će biti korišćene za slanje nove generacije putničkih brodova na LEO.

k11

k12

k13
Poređenje verzija američke rakete SLS i kineske 'CZ-9'.

k14
Neki od raketnih monstruma...

Pojava tih drugih planova je verovatno povezana sa problemima u razvoju 'CZ-9'. Očigledno je da je skok sa 'CZ-5' na 'CZ-9' šokantan za kinesku industriju jer je očigledno da generali zaduženi za kosmički program ne žele da se ponovo suoče sa problemima koje su imali sa 'CZ-5', koja je u to vreme predstavljala ogroman tehnološki napredak u kosmičkom programu ove azijske zemlje. Sem toga, neka međufaza nove rakete će imati svoj debi mnogo pre 'CZ-9', možda sredinom sledeće dekade, dok će džinovska raketa morati da sačeka najmanje do 2028. da se vine u nebo. 'Dugi Marš 9' će biti raketa visoka 93 metra i prečnika 10 metara, sa lansirnom težinom od 4000 tona i potiskom motora od 6000 tona. Planiraju se 3 verzije: jedna sa 4 bustera i nosivošću na LEO od 140 tona, druga sa 2 bustera i nosivošću od 100 tona, i treća bez bustera sa približnom nosivošću od 50 tona.

k15
Tri verzije nove kineska rakete-nosača koju zovu 'Kineski Saturn'.

k16
'CZ-9' (u sredini) u poređenju sa ostalim kineskim raketama.

Kao što je često slučaj kada se priča o Kini, nemoguće je znati stepen zrelosti i političke podrške pomenutim planovima, mada već to što znamo za njihovo postojanje znači da makar imaju značajnu podršku složenih struktura kineskog kosmičkog programa sa ljudskom posadom. Ali bitna je promena stava. Do pre samo nekoliko godina kineske vlasti su poricale postojanje bilo kakvih službenih planova za misije na Mesec. Danas otvoreno diskutuju o njima (manje više).

k17
Dve verzije budućeg putničkog broda. Gore, 14-tonska za let na LEO, a doje 20-tonska za lunarne misije.

k18
Ovo gledam od kad sam se rodio, a nismo nimalo bliži realizaciji. Ako računam Armstronga, ali to je isto kao popneš se na Ande a onda počneš da maštaš i crtaš solitere, hotele, mostove, puteve heliodrome, i sl. i pričaš 'bitno je da smo napravili prvi korak'. Glupost...

S druge strane, ruski planovi su slični, ali zbog mnogih razloga njihova neizvesnost je veća. Trenutno, Rusija ima šizofreni odnos sa Zapadom kada se radi o kosmičkim pitanjima, što je rezultat indukovanog sukoba u Ukrajini i međunarodnih sankcija. S jedne strane, Roskosmos se zvanično čvrsto drži plana da do 2024. odvoji ruski segment od ISS i da formira kosmičku stanicu ROS(Rosiskaja Orbitaljnaja Stancija), istovremeno jačajući svoje kosmičke veze sa Kinom. S druge strane, Rusija se zalaže za produženje rada ISS i nakon 2024. i sudelovanje u stanici 'Gateway'(za koju bi napravili priključni modul). I kao kruna svega, krajem prošle godine se pojavio predlog Roskosmosa o gradnji stanice oko Meseca. U početku je predlog bio da se oko Meseca lansiraju moduli NEM(371KK63) i UM ('Pričal'), ali je ta odluka u koliziji sa konstrukcijom ROS stanice, budući da su ova dva modula njen fundamentalni deo. Alternativna mogućnost je da se izgradi lunarni modul ad hockoji bi koristio module NEM i UM.

k19
Ruska orbitna stanica ROS, formirana od modula 'Nauka', 'Pričal', NEM i jednog modula na naduvavanje.

k20
Ruski putnički brod 'Federacija'.

k21
Model broda 'Federacija' u fabrikama RKK 'Energija'.

Posade će putovati u brodu 'Federacija'(PTK-NP), koji bi trebalo da poleti prvi put bez posade do 2022 pomoću rakete 'Irtiš'[4]('Sojuz 5'), a sa kosmonautima do 2024. radi spajanja sa ISS. Oko 2025. biće lansirana lunarna stanica a od 2026. trebalo bi da započnu misije 'Federacije'ka lunarnoj orbiti. Za te lunarne misije, biće korišćena super-džinovska raketa STK, koja će, prema najnovijim vestima s kraja 2018, imati 5 stepeni i nosivost od 100 tona. Prvi i drugi stepen će činiti bočni blokovi sa motorima RD-171MV (prvi stepen bi imao 4 bloka a drugi 2), dok bi treći stepen činio centralni blok sa jednim RD-180. Četvrti stepen, za ulazak u translunarnu trajektoriju, bio bi kriogen i imao bi dva RD-0146, dok bi peti stepen, za ulazak u lunarnu orbitu, nosio motor RD-58MF.

k22
Ruski planovi za sledeću deceniju. Vidi se stanica ROS i lunarna stanica, kao i misije broda 'Federacija'.

k23
Projekat lunarne kosmičke stanice (LOS) studiran pre koju godinu.

k24
Ruske rakete. Levo su 'Proton' u porodica 'Angara', uključujući otkazanu 'Angaru A5V'. Desno je 'Sojuz 5'/'Irtiš' i teška raketa sa 7 blokova u prvom stepenu.

k25
Maketa lunarne stanice/ruske lunarne baze.

Trenutno, šansa da Rusi sami naprave ovu raketu je praktično – krtola, nula. Ne samo zbog para potrebnih za takav projekat, već i zbog neprestanih izmena koje utiču na dizajn 'Irtiša'i broda 'Federacija'. Međutim, moguće je da taj plan ipak nekako vaskrsne sudelovanjem Kineza, nešto slično onom što se dogodilo s projektom rusko-kineskog putničkog aviona CRAIC CR929[5]. Ali za razliku od aviona, problem u kosmosu je kako uklopiti programe dve zemlje. Svake godine Kinezi sve manje uče od Rusa, a uz to je i činjenica da je njihov kosmički budžet nekoliko redova veličine veći od komšijskog. Ali da ne pokopavam tako brzo Ruse. Kina je spremna da iskoristi kerolox tehnologiju ruskih raketnih motora i njihovu stručnost u sistemima za održavanje života i rada u kosmičkim stanicama. Ko zna, možda ipak postoji način da se interesi dveju zemalja dopune kada je tema Mesec...

k26
Ambicije ruskog kosmičkog programa.

 

[1]Ko im kriv kad ne koriste dinare, a to je druga po snazi valuta na svetu! Majke mi, rekla na RTS-u guvernerka Narodne banke Srbije!

[2]'Boing'je peti najveći proizvođač oružja na sveti i po lovi koju donosi najveći izvoznik u SAD, koji godišnje donosi preko $10 milijardi.
  'Lockheed'je sličan krš: najveći proizvođač oružja na svetu, a 85% svega što proizvede ide u Pentagonske vojne svrhe (13% ide strancima a tričavih 2% su komercijalni proizvodi) Kad oni kažu da nemaju para to je više za Kesića nego za ovaj sajt...

[3]Na kineskom sajtu jedan njihov akademik pišeda će 'puna' verzija rakete 'CZ-9' imati nosivost od 140 km na LEO, 50 tona ka Mesecu i 44 tone ka Marsu... Kaže da će raketa pri lansiranju biti teška 4000 tona, a da će probni let biti 2028.

[4]Ruska svemirska korporacija Roskosmos nazvala je 2018. svoju novu trostepenu tešku raketu 'Soyuz 5' kao 'Irtiš', u čast najveće pritoke reke Ob u Rusiji (to je 2. reka po dužini u Aziji i 6. u svetu) sa 4248 kilometara. Do sada su Rusi ovu raketu nazivali 'Feniks'a Kazahstanci, koji participiraju u projektu, 'Sunkar'. Raketa će biti u klasi 'Zenita 2', 'Protona-M', 'Falcona 9', 'Atlasa V', 'Ariane 5' i 'Dugog Marša 5'.

[5]To će biti konkurencija monopolu (to se stručno zove duopol) koje drže 'Boeing''Airbus'. Program će do 2025. koštati $13-20 milijardi.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Drago D.
0 #8 Drago D. 13-01-2019 11:33
Tako je Vukašine.
Pogledaj primer ISS. Do sada je za njeno funkcionisanje ispaljeno 120 raketa. Prosečno, jedna raketa bez tereta košta $200-300 mil. Sama stanica - dosad jedno $150 milijardi. Stanicu opslužuju svi, Rusi, Ameri, Japanci, ESA, Kanada i ostali. Svi troše ogromne resurse da bi nam se stanica vrtela tu ispred nosa. Ona to radi od 1998. - čik neka neko kaže koji je najveći naučni doprinos ISS. Šta opravdava toliko vreme, pare, trud stotina hiljada stručnjaka, infrastrukturu i ostalo? Idi na net i potraži: samo uopštena priča: istražuju se nove tehnologije (koje? Gde su rezultati?), novi lekovi (koji bre? Gde su?), kosmička medicina (Sovjeti su to sve razradili još pre 50 godina)...
Drugo, jesi primetio da se i pored svih znanja posade rotiraju na 6 meseci? Zašto? Zašto ti koji su se taman navikli na mikrogravitacij u i život gore ne ostaju 1-2 godine? Nema šanse! 75% svih koji su bili gore oćoravili su a da se ne zna pravi uzrok.
Hoću da kažem, put na Mars je daleeeeko od nas i ne treba se paliti.
Pročitaj ovo:
http://static.astronomija.org.rs/astronautika/mars/putovanje/misija/misija.htm
i ovo
http://www.astronomija.org.rs/misije/12491-tri-nacina-da-ljudi-stignu-na-mars-do-2037
Vukasin
+1 #7 Vukasin 12-01-2019 14:30
Svi smo svesni da je Mars jos jako daleko, da su danasnje sile manje ulagale u oruzje a vise u astronautiku vec bi bili na Mesecu za stalno, a i Mars bi bio nesto laksi cilj ali i dalje jako daleko. Cudna stvar kako smo u stanju da se poubijamo a nismo u stanju da se sirimo.
Drago D.
+2 #6 Drago D. 11-01-2019 21:26
Malo više pratite onaj drugi deo kosmonautika na našoj planeti. Nije naš problem u planu i pravcu već u realizaciji. NASA je ove godine verovatno izboksovati od Senata $21 milijardu, a put posade na Mars je procenjen na oko $2000 milijardi. Uz to, projekat za put čoveka na Mars još uvek NE POSTOJI - ne postoji raketa, ne postoji brod, ne postoji skafander, sistemi za održavanje života, rešenja za zaštitu od zračenja, života tamo, energije...
Pitaću Zorkića da ponovi jedan davnašnji text o čisto tehničkim zahtevima za putovanje na Mars. Tu je u najosnovnijem objašnjeno koliko smo zapravo daleeeeko od takvog putovanja.
Kada sam bio u Nasi pitao sam kustose zašto ne odlete ponoovo na Mesec kad imaju sve što im treba, a oni su mi odgovorili da bi da umeju ali ne umeju!
Čovek iz Nase mi je rekao da više nema čoveka koji bi umeo da napravi Saturn V, a da fabrike koje su pravile LEM više ne postoje
dragant
0 #5 dragant 11-01-2019 19:41
Šta dalje? To su kolonije u Zemljinoj orbiti i na površini Meseca. Da li je to održivo? U bestežinskom stanju u orbiti sugurno može da proizvede ono što se ne može na Zemlji i time da budu isplative kolonije u orbiti. Na površini Meseca, bližoj i daljoj strani, radio i teleskopske stanice, kopanje Helijuma 3. Sigurno postoje a i otkriće se druge stvari koje bi učinile održivim i jedno i drugo. Lečenje npr. I na kraju treba računati na neku kataklizmu na Zemlji, da ljudi u orbiti i na Mesecu budu bekap.
Miki
+2 #4 Miki 11-01-2019 14:30
U pravu je Vukašin. Glavno pitanje kosmonautike danas, jeste šta dalje?!?
Vukasin
+1 #3 Vukasin 11-01-2019 01:02
Onda se postavlja pitanje sta dalje? Mars je predaleko da bi se do njega islo samo da bi se ponovilo isto i sa Mesecom, ostaviti tragove stopala i vratiti se nazad jer je preskupo ostati i ponovo doci. Nekako logicije je da se prave baze na Mesecu, kolonizacija, pa kasnije odlazak na Mars. Mozda bi cak odlazak na Mars sa Meseca bio laksi.
Drago D.
0 #2 Drago D. 10-01-2019 21:55
Lično mislim da nikog Mesec ne zanima previše, pogotovu ne u naučne svrhe. Kad ih nešto stvarno interesuje onda to završe za par godina. Ljudi koji su bili na Mesecu su svi pomrli od starosti, toliko je to davno bilo...
Vukasin
+2 #1 Vukasin 09-01-2019 22:44
Hm, lepo sve to izgleda ali videcemo sta ce biti od svega ovoga. Nadam se da ce Rusi i Kinezi naci nacin da se udruze pa da naprave bazu na Mesecu sto bi bilo logicnije od ovih stanica oko Meseca.
Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci2019


CURRENT MOON


tvastronomija18