Astronautika: misije

kepler smsmNasa je 30. oktobra zvanično objavila da se misija Kepler, jedna od najuspešnijih koja je ikada pokrenuta, nakon decenije rada, konačno gasi. Čuvena svemirska opservatorija iscrpla je svu raspoloživu energiju potrebnu za dalji rad na detektovanju vansolarnih planeta i više nije u stanju da obavlja svoje zadatke. Kada je lansirana, 7. marta 2009. godine njen očekivani radni vek je iznosio 3,5 godine, ali ona je uspešno izvršavala svoje zadatke ukupno 9 godine, 7 meseci i 23 dana!

kepler

 

Zadatak Keplera bio je da u uskom području (115 kvadratnih stepeni, 0,25 % neba) u pravcu sazvežđa Cygnus, Lyra i Draco, koji je gusto nastanjen zvezdama naše galaksije, detektuje vansolarne planete. Praćenjem sjaja blizu 150 hiljada zvezda Keplerovi precizni instrumenti su uočavali fine i golom oku nevidljive promene koje su bile prvi znak kruženja planete oko posmatrane zvezde. Konačne analize podataka, vršene na Zemlji, izdvajale su slučajeve kada se zaista radi o planetama. 

Pre misije Kepler bilo je poznato svega nekoliko desetina vansolarnih planeta. Kepler ih je otkrio 2662. Zapravo biće ih i više kada se završe analize kandidata za planete.

Zadaci misije Kepler bili su (iz članka O misiji KEPLER):

  • Istraživanje strukture i raznovrsnosti planetarnih sistema,
  • Procena broja planeta veličine Zemlje u nastanjivoj oblasti galaksije i to prema spektralnim tipovima zvezda,
  • Određivanje veličine i oblika orbita planeta,
  • Procena broja planeta u višestrukim zvezdanim sistemima,
  • Određivanje veličine orbita, sjaja, veličine, mase i gustine gigantskih planeta,
  • Detekcija dodatnih članova svakog planetarnog sistema pomoću drugih tehnika,
  • Određivanje osobina zvezda sa planetarnim sistemima.

Što se tiče vansloranih svetova, Kepler je u izučavanje uneo revoluciju. Njegovi podaci će se još godinama, pa zapravo i decenijama pomno izučavati, praviće se statistike, procene, pisaće se naučni, stručni radovi i doktorske disertacije. Već danas imamo pouzdaniju predstavu o nastanjenosti naše galaksije vansolarinim planetama i procenat onih koje mogu biti nastanjene. Pa čak i to da je planeta tipa Zemlje, po veličini i položaju u orbiti oko zvezde, relativno mali broj, govori nešto o našoj galaksiji, ali i o planeti na kojoj mi živimo. Ti podaci nisu konačni jer Kepler je istražio samo detalj iz naše neposredne okoline, ali taj detalj izaziva dalju naučnu znatiželju. Da, Zemlji je potreban novi i još moćniji teleskop za proučavanje novih svetova. I baš zahvaljujući dobrim delom uspehu Keplera, takav jedan već postoji. Transiting Exoplanet Survey Satellite (TESS) Nasina nova svemirska opservatorija lansirana je 18. aprila ove godine sa ciljem da nastavi Keplerov posao. Tražiće vansolarne planete u okolini 200 hiljada najsjajnijih i najbližih zvezda. A sem ovog teleskopa, s nestrpljenjem se očekuje i lansiranje i, nadamo se uspešan rad, teleskopa Džejms Veb od koga se mnogo očekuje u brojnim oblastima astronomije, pa tako i u oblasti istraživanja vansolarnih planeta.

O misiji KEPLER

 


Dodaj komentar