Astronautika: misije

Slika nije bog zna kakva, to je tačno, ali ako uzmemo u obzir da ju je snimio mali satelit od samo 13,5 kg, stvari se menjaju. Nikad do sada tako mali satelit nije fotografisao sistem Zemlja-Mesec udaljen milion kilometara. Dok gledaš sliku imaj to na umu:

n1Zemlja i Mesec viđeni sa Cubesata 'MarCO-B' sa daljine od miliona km.

Pošto je prošli text o ovim satelitima izazvao prilično interesovanje, evo vesti od njih!

Kreator ove slike je mali satelit 'MarCO-B', koji je lansiran 5. maja ka Marsu zajedno sa bizancem 'MarCo-A' i Marsovom sondom 'InSight'. 'MarCO-B' je dobio nadimak EVE, a 'MarCO-A' WALL-E. Slika je načinjena 8. maja, kada su oba satelita bila daleko milion km od kuće. Ako sve bude dobro, 'MarCO' (Mars Cube One) će biti krvi Cubesatsi koji će doći do Marsa 26. novembra. Dva satelita neće ulaziti u Marsovu orbitu i proleteće pored njega (na udaljenosti između 3 i 4 hiljade km), i pokušaće da šalju telemetriju sa lendera 'InSight' tokom spuštanja kroz Marsovu atmosferu.

n2
Prethodna slika bez oznaka.

Za tu svrhu, svaki 'MarCO'ima malu UKTantenu[1]koja će uhvatiti 'InSightov'signal tokom sletanja na površinu Marsa i drugu veći X-bandantenu (33,5×19,9 cm), koja će da šalje telemetriju na Zemlju snagom od 4 vata. Misija dva satelita je krajnje eksperimentalna i ako i ne uspe neće uticati na 'InSight', jer će sonda emitovati telemetriju ulaska, spuštanja i sletanja na UKT koju će moći da uhvati i Nasin orbiter MRO koji već godinama kruži oko Marsa. Mađutim, 'MarCO' će služiti za testiranje tehnologija vezanih za transmisiju podataka iz kosmosa korišćenjem Cubesatsa, tako da bi u budućnosti mali sateliti postali normalna stvar. Težina svakog 'MarCO-a' je samo 13,5 kg – tako da su tehnički to mikrosateliti a ne nanosateliti – koji imaju dva solarna panela koji stvaraju oko 35 vati struje.

n3
'MarCO'. Ovo veliko žuto je glavna usmerena X-band antena.

n4
Elementi 'MarCO-a'.

n5
Detalj UKT antene na 'MarCO-u'. X-band antena se vidi na donjoj strani.

n6
Dva satelita 6U 'MarCO'. Podignute su X-band antene.

Oba Cubesatsa, tipa 6U, poseduju malu kolor kameru vidnog polja 6,8° i sa senzorom od 752×480 piksela. Pogonski sistem Cubesatova sadrži osam malih trastera snage 25 milinjutna (četiri za kontrolu položaja i četiri za manevre promene orbite). Gorivo za motore je hidro-fluorokarnonatski gas poznat u svetu kao R-236FA, često korišćen u protivpožarnim aparatima. Postoji plan da ako preostane goriva nakon posete Marsu sateliti posete i neki asteroid. Osim trastera, letilice koriste male elektromagnetne bobine (magnetorquers) za kontrolu položaja. Pogonski sistem će biti zadužen za izvođenje pet korigujućih manevara trajektorije (TCM). Svaki 'MarCO' poseduje fleš-memoriju od 128 kB i RAM od samo 8 kB.

n7
Trajektorija 'MarCO'.

n8
Sekvenca proletanja kraj Marsa u novembru 2018.

n8
Geometrija fly-bya.

Dva satelita su lansirana u odvojenom kontejneru lociranom na zadnjem kraju stepena'Centaur'. To znači da nisu lansirani ispod zaštitnog vrha rakete zajedno sa 'InSightom'. Kada je donešena odluka da se raketa-nosač 'Delta II' zameni sa 'Atlasom V' pojavila se mogućnost dodavanja sekundarnih satelita i tako je rođen projekat 'MarCO', baziran na brojnim studijama Cubesatova koji će biti lansirani u prvoj misiji rakete SLS. Dva satelita nisu sterilisana da bi se sprečila kontaminacija Marsa zemaljskim mikroorganizmima, jer je verovatnoća da tokom sledećih 50 godina padni na Mars manja od 0,01%. Čak i da uđu u atmosferu planete, broj bakterijskih spora koje bi dospele na površinu je manji od sto hiljada.

n10
Položaj satelita na raketi 'Atlas V'.

n11
Sekvenca odvajanja 'MarCO-a'.

Gledana sa 'MarCOa-B', Zemlja sa milion kilometara izgleda kao normalna planeta, na kojoj preovladava plava boja zahvaljujući Rayleighjevom rasipanju zbog guste atmosfere i okeana tečne vode. Na ovoj udaljenosti je jako teško zaključiti išta o postojanju impresivne biološke raznolikosti koja se krije iza te plave tačke.

 

[1]Ultrakratki talasi (prim.prev.)

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar