Astronautika: misije

Astronaut Pol Vejc, veteran sa orbitalne stanice "Skajlab" i šatla "Čelindžer", preminuo je 22. oktobra 2017. u 85. godini.

PV1
Astonaut Pol Vejc (1932-2017.)

Jedan za drugim, tiho odlaze heroji kosmosa. Posle Judžina Sernana, Igora Volka, Georgija Grečka i Viktora Gorbatka, ove godine se opraštamo sa još jednim slavnim osvajačem kosmosa - astronautom Polom Vejcom. On je preminuo od mielodisplastičnog sindroma, jedne vrste raka koštanih krvnih ćelija.  

Vejc je bio član prve posade "Skajlaba" (Skylab) koja je praktično spasila prvu američku orbitalnu stanicu, i komandant prve misije spejs šatla "Čelindžer".

Kada je maja 1973. prvi put poleteo u kosmos, Pol Vejc (Paul Joseph Weitz) je bio tek 60. zemljanin u kosmosu (35 američki astronaut). Obavio je dva kosmička leta i tamo proveo 33 dana, 1 čas i 14 minuta. Dva puta je izlazio u otvoreni kosmos (ukupno vreme 2 časa i 16 minuta), kada je učestvovao u dramatičnom spašavanju stanice "Skajlab".

PV2
 Prva posada orbitalne stanice "Skajlab" - (l-d) Konrad, Kervin i Vejc 

Vejc se rodio 25. jula 1932. u gradu Eri (Erie), u Pensilvaniji u porodici mornaričkog pilota. Diplomirao je 1954. avijacionu tehniku na državnom univerzitetu Pensilvanija, a deset godina kasnije magistrirao na istu temu. Od 1954. Vejc služi u Pomorskim snagama SAD. Učestvovao je u borbenim letovima za vreme rata u Vijetnamu. Imao je ukupan nalet od 7700 časova, od toga preko 6400 na reaktivnim avionima.

Vejc je postao član slavne pete grupe astronauta NASA-e koja je odabrana aprila 1966. Nekoliko astronauta ove grupe je letelo na Mesec. Vejc je prvo kosmičko "zaduženje" dobio 1969. kada ga je za vreme priprema druge misije na Mesec "Apolo-12" (Apollo), komandant Čarls Konrad (Charles Conrad) angažovao u posadu podrške (treća ekipa u strukturi priprema astronauta za misije na Mesec). Kasnije, naznačen je za pilota komandnog modula poslednje mesečeve misije "Apolo-20", od koje se medjutim odustalo, tako da nije imao priliku da leti oko Meseca.

PV3 
 Vejc (desno) i Konrad proveravaju skafandre pre lansiranja ka "Skajlabu" 

U isto vreme, odvijale su se pripreme za lansiranje prve američke orbitalne stanice "Skajlab". Komandant prve misije Konrad je odabrao upravo Vejca za pilota broda "Apolo", pored lekara-astronuata Dr Džozefa Kervina (Joseph Kerwin). Posle lansiranja stanice "Skajlab" jedno od dva krila sunčevih panela se nije rasklopilo, tako da je stanica primala manje elktrične energije. Još gore, njena termoizolacioan zaštita je bila oštećena za vreme odvajanja od rakete-nosača "Saturn V", tako da je unutar stanice bilo pakleno vruće. Tako je, neplanirano, u plan prve njene misije ubačena montaža termoizolacionog "jedra" koga su astronauti tokom nekoliko kosmičkih šetnji razvili i postavili i time stabilizovali temperaturu u "Skajlabu". Time je misije prve (i jedine) američke orbitalne stanice mogla biti nastavljena, pa su posle Konrada, Vejca i Kervina još dve posade boravile na stanice u rekordno dugom kosmičkim ekspedicijama.

PV4
 Šišanje u bestežinskom stanju - Vejc (desno) i Konrad na stanici "Skajlab" 

PV5
 Medicinski pregled u kosmosu - Dr Kervin (levo) proverava rad srca astronauta Vejca 

Misija Konrada, Vejca i Kervina je za to vreme bila rekordna - trajala je 28 dana, i obavljena je od 25, maja do 22. juna 1973. Tada je Vejc dva puta izlazio u otvoreni kosmos - prvi put samo dan posle lansiranja, u trajanju od 40 minuta, a drugi put pred završetak leta, kada je čas i po proveo izvan "Skajlaba".

Na drugi kosmički let Vejc je morao da čeka deset punih godina. Naime, po završetku programa "Skajlab" (februara 1974.) i prvog medjuanrodnog sovjetsko-američkog kosmičkog leta "Apolo-Sajuz" (jula 1975.), kako spejs šatl još nije bio spreman NASA se našla u vakuumu od šest godina. Tada su mnogi astronauti-veterani napustili NASA-u, ali ne i Vejc. On je ostao u Hjustonu i pripremao se za svoj sledeći kosmički let na kosmičkom aparatu principijelno novih karakteristika - orbitalnom brodu sa krilima poznatim pod imenom spejs šatl (space shuttle).

Aprila 1983. obavio je svoj drugi, i poslednji kosmički let u svojstvu komandanta prve misije drugog spejs šatla "Čelindžer" (Challenger). Misija STS-6 je trajala pet dana i ostaće upamćena po prvoj kosmičkoj šetnji obavljenoj izvan šatla. Četvoročlana posada je tada takodje na orbitu postavila prvi telekomunikacioni satelit NASA-e iz serije TRDS koja se koristi za održavanje veze sa astronautima u kosmosu.

PV6
 Posada misije STS-6 - (l-d) - astronauti Donald Piterson, Pol Vejc, Stori Masgrejv i Karol Bobko 

PV7
 Šatl "Čelindžer" poleće u misiju STS-6 

PV8
 Pol Vejc (levo) snimljen u spejs šatlu sa astronautom Pitersonom 

Vejc je napustio grupu astronauta 1988. i do maja 1994. radio kao zamenik direktora Džonsonovog (Johnson) kosmičkog centra u Hjustonu.

Iza Pola Vejca ostala je supruga Suzan, sin Metju (rodjen 1958.) i ćerka Sintija (1961.).

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži