Mask prvi put lansirao raketu sa već korišćenim prvim stepenom
Kompanija Space X Ilona Maska je obavila prvi put u istoriji astronautike uspešno lansiranje rakete-nosača "Falkon-9" uz pomoć prvog stepena koji je ranije bio korišćen. Prvi stepen je uspešno vraćen na ploveću platformu.
Ovo je ogroman uspeh Ilona Maska, njegovih inženjera i kompanije SpaceX! Posle samo 15 godina od njenog nastanka, kompanija SpaceX je uspela po prvi put u istroiji astronautike da lansira jednu raketu-nosač korišćenjem prvog stepena koji je ranije bio upotrebljen za jedno drugo komercijalno lansiranje. I ne samo to. Taj isti prvi stepen je uspešno, po drugi put, vraćen na ploveću platformu. Njeno oficijelno ime je "Autonomno kosmičko pristanište i brod-dron" (ASDS), ali je daleko bolje poznata pod imenom "Naravno, još uvek te volim" (Of Course I Still Love You). Ovo je bio deveti uspešan povratak prvog stepena rakete-nosača "Falkon-9" (od 14 pokušaja).
Kosmički start u istoriju - raketa-nosač "Falkon-9" poleće sa "mesečeve rampe" LC-39A nošena prvi put već korišćenim prvim stepenom
Nije nimalo lako uraditi nešto što će obeležiti istoriju. Ilon Mask je to upravo uradio 30. marta 2017. u 22:27č po univerzalnom vremenu kada je sa rampe LC-39A Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu (Florida), one iste sa koje su pre više od četiri decenije ljudi leteli ka Mesecu, lansirao raketu-nosača "Falkon-9" (Falcon) sa telekomunikacionim satelitom SES-10 koji pripada istoimenoj kompaniji iz Luksemburga. Sve operacije lansiranja su protekle bez problema i satelit je 32 minuta kasnije uspešno postavljen na početnu orbitu. Tokom narednih dana, satelit će sopstvenim pogonom preći na operativnu orbitu iznad ekvatora sa koje će pružati TV i telekomunikacione usluge karipskim i centralnoameričkim državama i Brazilu.
Tada je prvi put prilikom lansiranja jedne kosmičke rakete upotrebljen prvi stepen serijskog broja No 1021 koji je aprila 2016. korišćen za lansiranje kosmičkog broda "Dragon" prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Devet minuta posle poletanja sa istorijske lansirne rampe 39A, prvi stepen je uspešno vraćen na ploveću platformu ASDS koja se nalazila na oko 540km od Kejp Kanaverala, na talasima Atlantskog okeana.
"Ovo je poseban dan. Iskreno govoreći, ja sam toliko uzbubjen i tako ponosan na ljude SpaceX koji su postigli ovaj istorijski uspeh. Sledeći cilj je ponovo lansiranje za samo 24 časa" - napisao je na svom Tviteru vlasnik SpaceX Ilon Mask. Po njemu, prvi stepen je moguće vratiti sa visine od oko 80km praktično bez oštećenja. "Kada se prvi stepen vrati njegov korpus je i dalje isti, motori takođe ostaju isti. Jedino one delove za koje nismo sigurno da bi mogli biti ponovo korišćeni mi menjamo. Sada je naša namera da stvorimo sistem koji ne zahteva nikakve promene. Sve što se 'menja' je praktično samo dopuna praznih rezerovara gorivom i - 24 časa kasnije ide sledeće lansiranje".
On takođe navodi da se prvi stepen rakete "Falkon-9" može ponovno upotrebiti do deset puta, ali da je cilj da se u budućnosti ta cifra uveća za deset puta, odnosno da se prvi stepen koristi i do stotinu puta. Međutim, ovaj prvi stepen koji je obeležio istoriju, neše više biti korišćen već će biti smešten u muzej Kenedijevog kosmičkog centra. Prvi stepenovi koji budu bili vraćeni u budućnosti, što na ploveću platformu, što na poligonu nedaleko od lansirne rampe, a njih će ove godine biti najmanje šest, biće ponovno korišćeni za komercijalna lansiranja.
Zahvaljujući principijelno novoj filozofiji izrade, testiranja i lansiranja raketa-nosača i kosmičkih brodova, uz oslanjanje gotovo u potpunosti na sopstvene resurse, čak i kada su vrlo složena ispitivanja raketnih motora bila u pitanju, SpaceX je uspeo da dramatično spusti cene pružanja usluga lansiranja. Tako je Mask na primer 2015. nudio usluge lansiranja po ceni od samo 56 miliona dolara, što je daleko ispod cena koje su ostali provajderi lansiranja, čak i ruski, mogli da ponude. Ponovnim korišćenjem prvog, najvećeg i stepena koji nosi najviše raketnih motora (koji učestvuju u ukupnoj ceni rakete-nosača sa gotovo 80%) Mask obara nove rekorde u ceni lansiranja. Iako još cena ovog lansiranja sa primenom već korišćenog prvog stepena poslovna tajna, procene smanjenja cene lansiranja se kreću od oko 40 miliona dolar, do, za kosmički biznis fantastičnih 7 miliona dolara! Bilo koja suma da je u pitanju, jasno je da ni jedan provađer lansiranja, ne može da ponudi ovako niske cene lansiranja telekomunikacionih satelita.
Naravno, ukoliko klijenti (vlasnici ili operateri satelita) žele da Mask koristi "nove" rakete "Falkon-9" umesto "polovnih", SpaceX ostavlja i ovu mogućnost na raspolaganju.
Osokoljen ovim velikim uspehom, Mask je već najavio novi spektakl - da pored prvog stepena, pokuša povratak i drugog stepena dižnovske rakete-nosača "Falkon hejvi" (Falcon Heavy) tokom njenog premijernog lansiranja krajem leta. Ako uspe, time će Mask ponovo zakoračiti u istoriju, postigavši potpunu višekratnost jednog raketno-kosmičkog sistema - i to kakvog - nosivosti oko 54 tone! Samo njeno prvo lansiranje je događaj posebne vrste (od spejs šatla, nikada nosač većeg kapaciteta od trideset tona nije lansiran). Pored toga, da podsetimo. Kod ovog džina od 70 metara i gotovo hiljadu i po tona, prvi stepen čine tri celine - centralni blok i dva bočna bustera sa ukupno 27 raketnih motora "Merlin-1D"! Drugi stepen je monolitni, i nosi samo jedan ovakav motor. On se praktično vraća sa orbite, tako da nije najjasnije kako će to Mask odraditi. Ukoliko ga bude pokušao vratiti na Zemlju, to će biti nešto što nikada od prvog "Sputnjika" iz 1957. nismo imali prilike da vidimo.
Ponovno korišćenje pojedinih elemenata raketa-nosača nije novost na kosmičkoj sceni. Zna se da su potisni busteri na čvrsto gorivo spejs šatla, posle odvajanja od centralnog rezerovara, vraćani an talase Atlantika padobranima, zatim tegljeni do Kejp Kanaverala i vraćani u proizvodne pogone. Tamo su prolazili kroz detaljna ispitivanja pre ponovnog korišćenja. Međutim, umesto da smanji, ovaj ciklus je, skupa sa ostalim detaljima preskupog projekta spejs šatl, dodatno povećao troškove i, praktično doveo do njegovog penzionisanja pre šest godina. U poređenju sa spejs šatlom, Mask nudi nešto principijelno novo, i za razliku od spejs šatla veoma jeftino. Ta principijelnost se ogleda ne samo u tehničkom rešenju povratka prvog stepena visine desetospratnice sa visine od oko 80km, već i u kompletnom pristupu kosmičkom biznisu. Pristupu koji pokazuje da posle višedecenijske hegemonije države i projekata od po nekoliko milijardi dolara, na kosmičku scenu stupa privatni sektor koji takve usluge može da pruža po daleko manjoj ceni. I, naravno sve to uz blagodet te iste države, jer je Bela kuća za vreme Bušove administracije još 2002. prvi put proglasila bliski kosmos za oblast u kojoj će podržati privatne kompanije, dok će se NASA baviti samo "dalekim" kosmosom. Onda je Obama to sproveo u delo i finansiranjem nekoliko projekata privatnih kompanija, uključujući i Maskove i pored ne tako blagonaklonog stava Kongresa, omogućio privatnim kompanijama da krenu orbitama oko Zemlje.
Kosmički buntovnik - Ilon Mask
Za Maska, međutim to nije dovoljno. On je uneo novi model kosmičkog biznisa, u kome se praktično više od 70% rakete-nosača proizvodi i sklapa u njegovim pogonima, po principu delovi na početku, gotova raketa na kraju proizvodnog lanca. I to u kompaniji, koja za razliku od džinova kao što su "Boing" i "Lokid Martin", broji jedva nekoliko hiljada radnika. Pored toga, kao biznismen koji vrlo dobro zna koliko su cena i kvalitet usluga važne za dobijanje klijenta, obarao je cene lansiranja potisnuvši praktično sve konkurente. Konačno, forsiranjem povratka prvog stepena i njegovog ponovnog korišćenja, Mask namerava da cene lansiranja toliko spusti da je teško očekivati da će bilo ko u narednim godinama uspeti da se nosi sa njim.
Bilo ko, osim - Džefa Bezosa i možda kompanije ULA! Vlasnik "Amazona" je jedini pored Maska koji je uspeo da na Zemlju vrati prvi stepen, istina tokom sub-orbitalnog lansiranja, ali sa još veće visine od Maskovih "Falkona" - sa preko 100km! I to, maltene odmah pored lansirne rampe. Bezos je do sada uspešno lansirao (skupa sa kapsulom takođe višekratne upotrebe) i na lansirni poligon vratio pet puta kompletnu raketu. On sada planira lansiranje višekratne kosmičke rakete-nosača "Novi Glen" (New Glenn). Pored Bezosa, takođe ljuti konkurent Maska Sjedinjena alijansa za lansiranja (ULA), koja radi pod patronatom "Boinga" i "Lokid Martina", planira ponovno korišćenje raketnih motora njene buduće rakete "Vulkan" (Vulcan) koji će se na Zemlju vraćati padobranom.
Po svemu sudeći, pokrenuta je jedna nova velika kosmička trka, trka u kojoj su za razliku od one iz 60-ih godina prošlog veka, konkurenti ne države, velesile, nego privatne kompanije vođene potpuno novim inspirativnim duhom.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
