Astronautika: misije

Odnah po praznicima NASA je objavila da će lansirati dve nove planetne misije koje bi između 2021. i 2033. posetile 8 asteroida. Predstoji nam dugo čekanje, ali će na kraju to ipak biti 8 svetova za samo 8 godina!

Letilice, nazvane „Lucy“ i „Psyche“, biće lansirane 2021. i 2023. godine. NASA se nada da će nova saznanja popuniti pojedine praznine u našem shvatanju o nastanku Sunčevog sistema – iz vremena kada je naše Sunce bilo jedva 10 miliona godina staro.

Sledi sedam stvari koje trenutno znamo o te dve misije.

a1

„Lusy“, misija koja će posetiti nekoliko trojanaca u blizini Jupitera, konačno je u januaru 2017. dobila zeleno svetlo od Nase. Nosiće 3 instrumenta.

1. „Lusy“ će proleteti pored nekoliko ateroida u blizini Jupitera

Plan je da sonda poseti jedan asteroid Glavnog pojasa (52246 Donaldjohanson) i 6 Trojanaca (3548 Eurybates, 15094 Polymele, 11351 Leucus i 21900 Orus, kao i binarni par 617 Patroclus-Menoetius). Uopšteno rečeno, Trojanci dele istu orbitu kao i Jupiter a drže se položaja zahvaljujući gravitaciji velike planete. Naučnici nusu baš sasvim sigurni odekle potiču – moguće je da su čak u pitanju zarobljene komete ili objekti Kajperovog pojasa.

Sonda će biti lansirana 2021. Očekuje se da će 2025. prošišati kroz asteroidni pojas koji deli Mars i Jupiter, da bi do prvog Trojanskog cilja stigla 2027. „Lucy“ je projektovana da poseti još pet drugih Trojanaca, da bi svoje putovanje završila 2033. godine.

Kako je na konferenciji za štampu objasnio rukovodilac programa Hal Levison, sonda je nazvana po slavnom fosilu ljudskog pretka starom 3,2 miliona godina. „Ti Trojanci su pravi fosili iz vremena nastanka planeta,“ izjavio je tada.

a2
Orbiter „Psyche“ će posetiti metalni asteroid istog imena.

2.  „Psyche“ će krenuti ka svetu od metala

U Glavnom asteroidnom pojasu postoji jedinstven (do sada nije otkriven nijedan sličan) metalni svet nazvana (16) Psyche. Sastoji se od metalnog gvožđa i nikla, poput Zemljinog protoplanetskog jezgra, sa brdima čvrstog metala na površini.

Nije li Psyche ogoljeno unutrašnje jezgro koje je trebalo da bude mnogo veća planeta da se nije udaril s nekim snažnijim asteroidom? Upravo to pokušava da dokaže Lindy Elkins-Tanton, glavni rukovodilac misije sa državnog univerziteta Arizona.

Nezavisno od našeg unutrašnjeg uzbuženja, našu misiju smo nazvali direktno prema cilju našeg putovanja – Psyche,“ kaže ona.

Sonda će poleteti oktobra 2023. i stići će tamo 2030. Za razliku od „Lucy“, tamo će usporiti i ući u orbitu, gde bi mogla da ostane do 2 godine.

3.  'Lucy' i 'Psyche' su prve Nasine planetne misije koje su odabrane na konkursu u više od 4 godine

Poslednji put kada je NASA dala zeleno svetlo nekoj planetnoj misiji koja je odabrana na javnom konkursu bila je 2012. godina.

Avgusta te godine, NASA je objavila da će „InSight“, Marsova geofizička osmatračka stanica, biti lansirana 2016. Zbog lošeg „dihtovanja“ glavnog naučnog instrumenta u vakuumu, lansiranje „InSighta“ je prošle godine odloženo do 2018.

Ako se pitaš koje su sada misije učestvovale u takmičenju, pogledaj tačku 5.

4.  Kao podsetnik, mali osvrt na tipove planetnih naučnih misija

Prema složenosti i spremnosti da se izdvoje sredstva, Amerika ima 3 tipa planetnih naučnih misija: „Discovery“, „New Frotier“ i tzv. „Flagship[1] misije.

Lucy“ i „Psyche“ spadaju u „Discovery” misije. One su najjeftinija ponuda na Nasinom meniju misija, koje su po pravilu jeftinije od $500 miliona, ne računajući lansiranja i operativne troškove. Do sada je pokrenuto 12 misija “Discovery, počev od sonde „Near-Earth Asteroid Randezvous“ (NEAR) iz 1996. godine.

New Frontiers su srednje misije, i u njih sladaju „New Horizons“, „Juno“ i „OSIRIS-REx“. Ovaj poslednji, trenutno na putu ka asteroidu Bennu, ima cenu oko $800 miliona, uključujući i troškove rakete „Atlas V“.

Konačno, tu su „Flagship“ misije – velike, koje zahtevaju od agencije aktiviranje brojnih resursa. Takve misije su „Curiosity“ i „Mars 2020“, kao i pretstojeća misija na Evropu.

5.  'Lucy' i 'Psyche' su izabrane na konkursu – znači da su neki naučnici odbijeni

Lucy“ i „Psyche“ su odabranje među 27 misija klase „Discovery“ koje su razmatrane u poslednjih pet godina.

Kako su svojevremeno pisali Casey Dreier i Emily Lakdwalla, program je prvobitno smatrao da će se novi predlozi razmatrati svake druge godine, ali smanjivanje agencijskog budžeta za otsek za planetna istraživanja nalagalo je da se odabir uspori.

Trujumf „Lucyja“ i“Psyche“ je, nažalost, značio da su tri ostale misije-kandidata ostala na stolu. Jedna od njih, teleskop za lov na asteroide NEOCam (Near-Earth Object Camera), nastaviće da dobija sredstva još godinu dana jer će možda moći biti iskorišćen za ostala Nasina istraživanja.

Druge dve misije, VERITAS (Venus Emissivity, Radio Science, InSAR, Topography, and Spectroscopy) i DAVINCI (Deep Atmosphere Venus Investigation of Noble gases, Chemistry, and Imaging), bi trebale da budu okrenute ka Veneri, gde Amerikanci nisu bili još od kada je 1990. sonda “Magellan” ušla u orbitu.

6. 'Lucy' i 'Psyche' su misije koje će voditi naučniici

Za razliku od „Flagship“ misija kao što je „Curiosity“, misije „Discovery“ će biti direktno vođene preko predloženih timova.

Rukovodilac „Lucyja“ Hal Levison je naučnik sa Southwest Research Institute iz Kolorada. SwRI će rukovoditi ukupnim naučnim istraživanjima. Nasin Godardov kontrolni centar će obezbediti rukovođenje misijom, sistemski inženjering i sigurnost misije, dok će letilicu napraviti „Lockheed Martin“.

Naučni tim „Psychea“ će biti lociran na univerzitetu Arizona, kao i rukovodilac misije Lindy Elkins-Tanton. Upravljanje misijom će preuzeti Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) u Pasadeni. Letilica će biti proizvedena od strane kompanije „Space Systems/Loral“.

7.  Obe letilice će koristiti nasleđenu tehnologiju

Kada hoće da budu praktični, NASA poseže za već u prethodnim misijama proverenim hardverom – često to nazivajući nasleđenom tehnologijom. To ima brojne benefite; takvi delovi su obično mnogo jeftiniji nego da razvijaju nove komponente, a i uvek dobro znati da je nešto što ugrađuješ već provereno i pouzdano.

Letilica „Psyche“ veoma podseća na „Dawn“, i koristiće solarno-električni pogon (ksenonske jonske motore) – tehnologiju koju je „Dawn“ uspešno isprobao tokom svoje 10-godišnje misije. Njegova tri motora su za sve to vreme potrošila manje od 420 kg goriva.

Psyche: Journey to a Metal World from School of Earth & Space on Vimeo.

Psyche – putovanje na metalni svet.


[1] Ne prevodi se bukvalno, ali označava najbolje, najsloženije (i najskuplje!) misije u Nasi.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži