Osmoro ljudi je spremno da plate za turističke letove oko Meseca na modernizovanom kosmičkom brodu serije "Sajuz", izjavio je za "Izvestiju" direktor Raketno-kosmičke korporacije (RKK) "Energija" Vladimir Solncev.
Kompanija Space Adventures, koju je RKK "Energija" osnovala za organizovanje letova turista na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS), je započela "lov" na bogate klijente spremne da za velike pare obave letove na relaciji Zemlja-Mesec-Zemlja još 2010. Solncev je izjavio da u RKK "Energiji" postoji preliminarni projekat modernizacije "Sajuza" za letove prema Mesecu. Misija bi trajala oko nedelju dana i posada sastavljena od ruskog kosmonauta i "mesečevog turiste" bi obletela oko Meseca i vratila se drugom kosmičkom brzinom na Zemlju.
Trenutno se razmatra kandidatura osmoro turista koji su spremni da plate za ovakve ekspedicije. Režiser Džejms Kameron je bio među prvima koji je još pre nekoliko godina ispoljio zainteresovanost za let oko Meseca. Na spisku je takođe i jedna porodica iz Japana. Ukoliko se dostigne "kritična masa" RKK "Energija" bi mogla za nekoliko godina da transformiše postojeći orbitalni brod "Sajuz-MS" u njegovu mesečevu verziju. Jedna od osnovnih razlika je u korišćenju drugačijih navigacionih sistema sposobnih da bezbedno navode brod tokom leta na translunarnoj putanji. "Sajuz", poput svog dalekog "pretka" - aparata "Zond" (L1), bi leteo u stvari po jako izduženoj eliptičnoj orbiti, koja bi obuhvatala Zemlju i Mesec. Prezicnim lansiranjem i korekcijama na translunarnoj putanji "Sajuz" bi preleteo Mesec na rastojanju od oko 100km, nastavio dalje let ka tažki apogeja, i krenuo natrag prema Zemlji, bez prelaska na orbitu oko Meseca, onako kako je to rađeno tokom misija "Apolo".
Druga osnovna razlika mesečevog "Sajuza" u odnosu na orbitalnu verziju je termička zaštita aparata za povratak koja mora da izdrži ogromna termodinamička naprezanja za vreme ulaska u atmosferu drugom kosmičkom brzinom (preko 11km/s). Naravno, zbog ekonomisanja mase, kao i kod L1, orbitalni odsek bi ispao iz ove kombinacije tako da bi dvočlana posada provela kompletna let u poprilično spartanskim, gotovo bizarnim uslovima. Oni bi u tesnoj kabini zapremine svega oko tri kubna metra spavali, jeli, pili, obavljali toaletne potrebe, upravljali brodom, obavljali eksperimente i snimali Mesec tokom kraktotrajnog preleta.
Cena karte za ovakvu avanturu je nedavno smanjena sa 150 na 120 miliona dolara, očigledno da bi se privuklo više bogataša. Još uvek se ne zna kolika je "kritična masa" koju je spomenuo Solncev neophodna da se ekspresno krene u gradnju mesečevog "Sajuza". Međutim, kako je cana gradnje "Sajuza" približna ceni modernog lovačkog aviona, pretpostavlja se da bi pet do sedam misija bilo dovoljno da ovaj projekat postane sa stanovišta komercijale opravdan. Ako se dođe do te "kritične mase", moguće je očekivati da u narednih pet do sedam godina vidimo prve letove bogatih turista na trasama izmedu Zemlje i Meseca. Međutim, do tada bi RKK "Energija" morala da uloži mnogo truda da prebrodi sve tehničke barijere vezane kako za mesečevi "Sajuz", tako i za nosač - raketu "Proton" koja nikada nije korišćena za lansiranje kosmičkih brodova sa ljudskom posadom.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
