Lisa SimpsonDa je račun izmislila Lisa Simpson (Bart tako nešto sigurno nikad ne bi uradio) sada ne bismo u računanju koristili dekadni sistem već oktalni. To je zato što Lisa, kao i drugi junaci crtanog filma, na rukama ima ukupno osam prstiju. Veruje se naime da dekadni sistem potiče od naše prve računaljke - od naših prstiju. U stara, jako stara vremena ljudi su računali na prste, a kako njih imamo deset i naše računanje za osnovu ima broj deset. Medjutim sasvim lepo može da se računa i sa nekom drugom osnovom, recimo sa 6, 8 ili 12. Uostalom sa 12 (tuce) ponekad i računamo. U geometriji opet računamo sa 60 kada merimo uglove. A kad računamo vreme koristimo 60 za minute i za sekunde; 24 koristimo da podelimo dan; 365 da delimo godinu itd. Evo kako se došlo do ovih osnova.

12sati

Za svoje vreme Vavilonci su bili dobri astronomi. Na osnovu posmatranja kretanja Sunca, i na osnovu posmatranja pojava u prirodi oni su zaključili da se nakon 360 dana zatvara jedan prirodni ciklus nakon čega počinje novi. Taj vremenski period od 360 dana zovemo godina (nešto kasnije će se ovaj račun popraviti na 365 dana). U jednoj godini Mesec kroz svoje faze prodje 12 puta, jer jedan prolaz kroz faze traje oko 30 dana. A taj broj 12 je zbilja zgodan jer se lepo, bez ostatka, deli sa 1, 2, 3, 4 i 6. Znači godina od 360 dana lepo se deli sa 12 na 30 dana koliko traje jedan prolaz Meseca kroz sve svoje faze. Vavilonci su, kao i drugi stari narodi, za računanje vremena koristili lunarni kalendar pa im je ovo bilo važno.

Pošto su godinu podelili na 12 delova Vavilonci su onda i dan (tj. obdanicu, od izlaska do zalaska sunca) podelili isto na 12 delova. Po analogiji i noć je takodje podeljena na 12 delova što znači da se jedan dan sastoji od 24 dela (obdanica + noć), a svaki deo zovemo sat (ili čas). Pa i ova podela je zgodna. Prividno Sunce obidje Zemlju za jedan dan tj. načini jedan krug oko Zemlje. Jedan dan traje 24 časa što znači da Sunce za jedan sat prevali put od 15 stepeni (360:24).

Zapravo i podela kruga na 360 delova potiče od Vavilonaca. Pošto je njihova godina imala 360 dana, a za tih godinu dana zatvori se jedan prirodni krug, to je i geometrijski krug podeljen na 360 delova. I ova podela ima neke zgodne osobine. 360 se lepo deli sa 2 na 180 i sa 4 na 90 (uzmite da krug ima 100 delov onda bi podela bila 100 - 50 - 25). 90 se opet može podeliti na 3 dela. Ali postoji i druga podela 360 tj. sa 60, a 60 je zgodno jer jednakostranični trougao ima uglove od 60 stepeni. Po analogiji svaki stepen se opet deli na 60 delova, tj. na minute, a svaki minut na 60 sekundi.

A taj broj 60, je opet zgodan, čak zgodniji od 12 jer se deli sa 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12, 15, 20 i 30 pa se s njim lako računa. Otuda su Vavilonci sa 12 kasnije prešli na 60 kao osnovu računanja.

Sem u geometriji ovu osnovu danas koristimo i u računanju vremena te jedan sat delimo na 60 minuta, a minute na 60 sekundi.

Zgodno.


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka
adbor
marininiafizika