SOFIA je akronim od Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy, a to je naziv sofisticirane i sasvim neobične, leteće, opservatorije.

SOFIA
SOFIA, leteća opservatorija

Da bi se izbegli gusti slojevi atmosfere koja inače blokira ili iskrivljuje zrake iz svemira, opservatorije se prave na visokim planinama, šalju u kosmos ili, kao što je to slučaj sa ovom o kojoj pričamo, postavljaju u avion. Avion se zatim podiže na veliku visinu, tamo gde je atmosfera već razređena i tada počinje rad.

O ovoj opservatoriji je pisao i profesor Miroslav Filipović sa Univerziteta Zapadni Sidnije, Australija, 2007-me u svojoj knjizi Astronomija na svim talasima.

Iz knjige Astronomija na svim talasima

SOFIA The Stratospheric Observatory For Infrared Astronomy

(http://www.nasa.gov/centers/ames/news/releases/2000/00_59AR.html)

Početak misije: Misija je planirana za 2007. godinu.

Opis: SOFIA, združeni projekat NASA-e i Nemačke kosmičke agencije predstavljaće teleskop za optičku, infracrvenu i submilimetarsku oblast spektra postavljen u avion Boeing 747. Projektovan kao zamena za veoma uspešnu Kojper avionsku opservatoriju (Kuiper Airborne Observatory) teleskop SOFIA će biti najveći avionski teleskop u svetu.

Ciljevi: Nalazeći se na visinama između 41.000 i 45.000 stopa, SOFIA će vršiti infracrvena posmatranja visoko iznad najvećeg dela atmosfere koja apsorbuje infracrveno zračenje i pokrivaće ceo pojas infracrvenih talasnih dužina. SOFIA će se koristiti za proučavanje međuzvezdanih oblaka, nastanka zvezda i planeta, aktivnosti u središtu Mlečnog Puta, a takođe i za istraživanje sastava planeta i kometa unutar Sunčevog sistema. Kao što je bio slučaj i sa Kojper opservatorijom, profesorima i studentima biće omogućeno da lete sa SOFIA-om i tako obogate svoje znanje o infracrvenoj astronomiji.

  

Miroslav
Profesor Filipović

U vezi svega pomenutog interesantna je vest objavljena na sajtu Western Sydney University da je upravo profesor Filipović, kao gost-naučnik, dobio mesto u ovoj opservatoriji na jednom njenom letu. To da neko izvan osnovne posade, grupe naučnika i operatera bude u ovom avionu nije uobičajeno. Razumljivo, velik je broj astronoma koji žude za takvom prilikom, ali Nasa prihvati manje od 10% molbi za učešće u jednom letu. Uslovi za let u opservatoriji su prilično strogi jer se pored dobre fizičke kondicije astronoma zahtevaju i njegovi dobri naučni rezultati.

Profesor Filipović će, inače, biti drugi Australijanac kome je to pošlo za rukom da boravi u ovoj letećoj opservatoriji. Plan lete je da se avion podigne na 13.500 metara te da se izučava jedan od najsjajnijih ostataka eksplozije supernove. Čitavo istraživanje će se ostvariti kao deo saradnje Univerziteta Adelaide, Univerziteta u Kelnui i Univerziteta u Nagoji.

Profesror Filipović ne krije svoje uzbuđenje zbog predstojećeg leta, te kaže da takav let nije samo čast za svakog astronoma-naučnika, već i ostvarenje njegovog ličnog sna.



Komentari   

miki
+5 #1 miki 04-06-2018 14:42
Želim profesoru da sledeći let bude bar na ISS. :)
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 

leksikon 190 

akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18