Krajem avgusta ovog leta, 'Roskosmos' je sa Bajkonura lansirao raketu 'Sojuz-2.1a' sa brodom 'Sojuz MS-14' (11F732 №743). Novitet je bio u tome što je prvi put u istoriji ovog broda i njegovog leta ka ISS to bio bespilotni let. Ali ne običan, već bogami revolucionaran.

s1
Lansiranje 'Sojuza MS-14' 22. avgusta 2019. Ko se malo razume u rakete uočava da ove ruske rakete lete bez dima i pare, jer sagorevaju azotni tetraoksid (N2O4) i dimetil-hidrazin (UDMH).

Doista, 'Sojuz MS-14' je otišao je u kosmos bez kosmonauta na brodu kako bi testirao raketu 'Sojuz-2.1a' za upotrebu u misijama sa ljudskim posadama sa ciljem da zameni 'Sojuz-FG'. 'Sojuz-2.1a' (14A14, ili 'Sojuz-2-1A') je napredniji lanser od 'Sojuza-FG' jer poseduje digitalnu avioniku umesto analogne.

'Sojuz-2.1a' je prvi put predstavljen davne 2004. godine, no poslednjih godina agencija 'Roskosmos' je odlučila da zameniti sve ranije verzije rakete 'Sojuz' sa 'Sojuzom-2.1a' i 'Sojuzom-2.1b'. U oktobru 2014, 'Sojuz-2.1a' je prvi put korišćen za lansiranje teretnog broda 'Progress' bez posade – 'Progressa M-25M' – kada je zamenjena dotada korišćena raketa-nosač 'Sojuz-U'. U aprilu 2015, drugo lansiranje 'Progressa' uz pomoć 'Sojuza-2.1a' rezultiralo je neuspehom zbog pogrešnog razdvajanja broda od III stepena (posle incidenta uveden je sistem postepenog gašenja motora RD-0110 trećeg stepena). Iz tog razloga je odlučeno da se u ovu prvu misiju sa 'Sojuzom-2.1a' pošalje bespilotni 'Sojuz'.

To je bilo prvo lansiranje bespilotnog broda 'Sojuz' od 'Sojuza TM-1' u maju 1986. pre više od 33 godine.

s2
Evropski satelit 'MetOp' spreman za lansiranje na vrhu rakete 'Sojuz-2.1a'. Svako lansiranje košta francusku kompaniju 'Arianespace' oko $80 miliona.

'Sojuz-2.1a' – koji se takođe lansira i iz Francuske Gijane pod oznakom 'Sojuz ST-A' – zamjeniće 'Sojuz-FG', raketu koja je svoj prvi let izvela 2001. godine i od tada se koristi za nošenje brodova 'Sojuz' u orbitu. Za razliku od 'Sojuza-FG''Sojuz-2.1a' je sposobna da izvede manevare okretanja oko svoje uzdužne ose kako bi pratila pravilan lansirni azimut ('Sojuz-FG', kao i druge starije verzije 'Sojuza' sa analognim upravljačkim sistemom poput 'Sojuza-U', nije mogla da izvede ovaj manevar i, kao posledica toga, struktura rampe, poznata 'lala', morala je da bude okrenuta tako da ispravno orijentiše raketu pre lansiranja). 'Sojuz-2.1a' je u stanju da ponese oko 200 kg tereta više od prevaziđenog 'Sojuza-U'.

Da kažem kao jednu malu zanimljivost, rakete porodice 'Sojuz-2'[1] se od ostalih verzija 'Sojuza' razlikuju po belim obojenim trakama koje se iscrtavaju na četiri bloka prvog stepena i po jednoj na centralnom stepenom (mada se one ne vide kada se raketa napuni tečnim kiseonikom od inja koje u naslagama nastaje sbog niske temperature goriva).

s3
Skybot F-850
 ('Fjodor') na kosmodrom Bajkonur.

s4
Antropomorfni 'Fjodor' u kapsuli. Njemu nije trebao glupi skafander...

Putnički 'Sojuz MS-15', koji je lansiran 25. septembra, upotrebio je za to poslednju raketu 'Sojuz-FG', no 'Sojuz MS-16' će biti lansiran 20. aprila 2020. uz pomoć 'Sojuza-2.1a'.

Usput, za lansiranje će se koristiti lansirna rampa PU-6 iz Zone 31 umesto PU-5 iz Zone 1, poznatije kao 'Gagarinova rampa'. Rampa PU-6 korišćena je u prethodnim prilikama za letove sa ljudskim posadama – poslednji put u oktobru 2016. – ali sada će postati glavna rampa za lansiranje brodova 'Sojuz'. Bespilotni let 'Sojuz MS-14' poslužio je za razvoj nekoliko sistema i tehnika kojima RKK 'Energija', proizvodna kompanija, želi da unapredi buduću teretnu verziju 'Sojuza', nazvanu 'Sojuz GVK'.

s5
Nezvanični amblem misije.

s6
Фјодор
 (Skajbot F-850) tokom poslednjih testiranja pre ulaska u 'Sojuz'.

'Sojuz MS-14' je prevozio 657 kg tereta za Međunarodnu orbitnu stanicu (ISS), no glavni protagonista i jedini brodski putnik je bio humanoidni robot Skybot F-850, poznat i kao Fjodor. S težinom od 160 kg i visinom od 1,82 metara, Fjodor je predstavljao višenamenskog robota kojim je bilo moguće upravljati teleprisutnošću sa Zemlje ili sa stanice. Izgradio ga je NPO 'Аndroidnaja tehnika', a prvobitno je trebalo dа poleteti sa prvim letovima broda 'Federacija'.

Napajale su ga iste baterije koje se koriste u skafanderima 'Orlan', iako je imao utičnicu kompatibilnu s ruskim segmentom ISS-a (29 volti). Nije bio prvi veliki humanoidni robot na ISS-u, budući da ta čast pripada Nasinom 'Robonautu2', koji se nalazio na stanici od 2011. do 2018. 'Fjodor' je bio lansiran u središnjem sedištu – kao zapovednik – 'Sojuza' sa ekstremitetima pričvršćenim elastičnim trakama i metalnim pojasom kako bi se sprečio da ispliva u mikrogravitaciju. U jednoj ruci je nosio i rusku zastavu. Robot je tokom lansiranja prenosio različite faze misije koristeći unapred snimljeni glas.

s7
'Fjodor'
 u kabini 'MS-14'. Prototip je imao 15.000 delova. Inženjeri kažu da se robot sastoji od 40% ruskih delova (90% elektronike) i da ima snagu od 20 KS.

s8
Podaci za 'Fjodora' i misiju.

Kosmonaut Aleksandar Skvorcov je dobio zadatak da radi sa 'Fjodorom' na ISS-u. Roboti, poput 'Robonauta2', nisu dizajnirani za rad van stanice, ali se očekuje da će buduće verzije moći da obavljaju kosmičke šetnje, zamenjujući ili pomažući ljudima u tim rizičnim zadacima. Uprkos njihovom izgledu i veličini, trenutno je korišćenje ovih antropomorfnih robota u orbiti vrlo ograničeno i još uvek su to samo skupi prototipovi.

Nadimak Skybota F-850, 'Fjodor', odnosi se na činjenicu da je ovaj robot verzija humanoidne robotske serije FEDOR (Final Experimental Demonstration Object Research), koju je razvio državni Fond za napredna istraživanja Ministarstva odbrane Ruske Federacije. 'Robonaut2' će se vratiti na ISS krajem godine, ali nažalost dva humanoidna robota neće biti istovremeno na stanici.

'Fjodor' je na stanici proveo ukupno 17 dana jer se 7. septembra vratio na Zemlju prizemljivši se uspešno (nije se žalio) na 147 km jugozapadno od grada Žezkazgana.

s9
'Fjodorom'
 se upravljalo teleprisutnošću. Tokom misije, s njim je urađeno 6 seansi, od kojih dve u automatskom režimu.

'Sojuz' je takođe tada poneo i mali teleskop mini-EUSO (Extreme Universe Space Observatory), teleskop dizajniran za promatranje Zemljine atmosfere u ultraljubičastom spektru. Bio je postavljen u jednom od prozora ruskog modula 'Zvezda'.

Posle prvog neuspelog pokušaja, 'Sojuz MS-14' se spojio sa istraživačkim modulom 'Poisk' ruskog segmenta ISS-a 27. avgusta u 06:08 po moskovskom vremenu.

Kao što rekoh, 'Sojuz MS-14' se odvojio od stanice 6. septembra u 21:14 po moskovskom, a nešto posle ponoći brod se razdvojio na tri otseka: boravišni, servisni i sletnu kapsulu. Prva dva su izgorela u atmosferi a kapsula sa 'Fjodorom' se spustila u Kazahstan. Prilikom sletanja na Zemlju izvršeno je i testiranje sistema za upravljanje sletanjem baziranog na digitalnom priboru BIUS, koji je koristio napredne žiroskope sa optičkim vlaknima.

Ispitivanje solarnih panela 'Sojuz MS-14' u Zoni 254 kosmodroma Bajkonur:

s10
Detalj zaštitnog poklopca motora na servisnom otseku (PAO) 'Sojuza':

Lansiranje:


https://youtu.be/8qDU4pCWqp4


https://youtu.be/iUfyTPaD5gw


https://youtu.be/5MBywtl_U9g


https://youtu.be/WEFza_tsrvQ

 

[1] Zajedničko ime za rakete 14A14, verziju 'Sojuza' za XXI vek. To su rakete sa unapređenim motorima i sistemom ubrizgavanja, kao i digitalnom telemetrijom i kontrolom leta. Prave se u tri varijante: 'Sojuz-2.1a''Sojuz-2.1b' i 'Sojuz-2.1v'. Mogu da se lansiraju sa Bajkonura, Plesecka, Vastočnog i Kurua.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18