pdf

SOJUZ 

MODERNI DINOSAUR

Izgleda neverovatno, ali prošlo je više od pola veka od kada je prvi brod „Союз“ odleteo u kosmos. Bilo je to 28. novembra 1966. godine, kada je letilica, lukavo krštena kao „Кoсмос 133“, uzletela sa kosmodroma Bajkonur – tadašnjeg Tjura-Tama – da ne bi privukla pažnju zapadnih obaveštajnih službi. Međutim, radilo se o najsavremenijem sovjetskom brodu sa ljudskom posadom, na kome se naporno radilo šest godina.

sojuz korice

„Sojuz“ („Savez“ na ruskom) bio je naslednik „Vostoka“, broda koji je širom sveta proveo slavu SSSR-a letovima Jurija Gagarina i Valentine Terješkove. Nakon šest misija sa posadom, „Vostok“ je bio unapređen, sada pod imenom „Voshod“, da bi mogao da podrži prvu šetnju po otvorenom kosmosu, prvi let sa trojicom kosmonauta u svetu i prvo lansiranje bez skafandera. Ali i „Vostok“/„Voshod“ je stalno unapređivan. Njegova kapsula loptastog oblika (Rusi su je nazivali „šarik“) bila je prostrana za ondašnje standarde, ali je bila neupotrebljiva za misije sa posadom izvan niske orbite oko Zemlje.

Zapravo, njen oblik je dozvoljavao samo balistički povratak u atmosferu, što znači da je posada bila izlagana vrlo visokim ali izdrživim g silama (oko 10 g). Međutim, za letove van niske orbite bilo je neophodno kontrolisati ulazak u atmosferu da bi se sile održavale u podnošljivom rasponu. Pored toga, novi brod je trebalo da omogućava spajanje s drugim brodom u kosmosu i različite vanbrodske aktivnosti. Iz tih razloga kapsula „Sojuza“ je morala da ima oblik zvona. Pošto je težište kapsule bilo malo pomereno, oblik kapsule je generisao malu ali značajnu silu uzgona, čime su se smanjivale sile usporavanja. Tom tehnikom je takođe bilo moguće bolje kontrolisati mesto sletanja.


Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(23 strane, 2,3 MB)
download

pdf

21 580x387


Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića

DDragovic
E-knjige Draška Dragovića


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

drago
0 #2 drago 13-07-2017 14:57
Hahaha, pa vidiš da si možda u pravu...
Kad god razmišlajm u tom pravcu kao I ti, setim se misije "Vega" od pre 30 godina. Tada su dve sonde posetile Halejevu kometu, otišle do Venere, ispalile dva balona koja su danima kružili oko planete, slali slike na Zemlju ... Hej! Danas je to nemoguće
Prijavi administratoru
Nikola
+1 #1 Nikola 11-07-2017 16:38
Kakvo je stanje u svjetskoj astronautici ne bi me cudilo da nadzivi i sva tri americka projekta trenutno u razvoju. I Orion, i Dragon i Starliner.
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži