ISS ima pola miliona kilograma i površinu kao „Marakana“. Leti već preko pet hiljada dana brzinom od 27.750 km/h, na visini od preko 400 kilometara. Pošto se zbog uticaja atmosfere svakog meseca spusti za oko 2 kilometra, a i zbog drugih razloga, stanica neprestano mora da manevriše. Kako ona to radi?

 HTW newIntro mainmain

Međunarodna orbitna stanica (ISS), trenutno u 14. godini svog postojanja, daleko je najveća struktura ikad postavljena u orbitu. Svi veštački sateliti koji dostignu orbitnu brzinu, oni beskonačno kruže oko Zemlje (brzinom od 8 km/s), praktično bez potrebe za dodatnim ubrzanjem.

Ali sa kosmičkim letilicama veličine futbalskog igrališta, stvari su malo komplikovanije. Međunarodna stanica kruži na visini od 420 km iznad Zemlje, i mada je atmosfera na toj visini „u tragovima“, ipak postoji blago trenje – dovoljno da uspori ISS i uzrokuje postepeno gubljenje visine. Ogromni solarni paneli, koji poput džinovskih krila štrče sa svake strane i neprestano se prilagođavaju kako bi bili okrenuti ka Suncu, takođe doprinose promeni orbite stanice. Čak i gravitaciono privlačenje[1] ili pritisak solarnog zračenja koje deluje na jednu ili drugu stranu masivne konstrukciju variraju i utiču na orbitu stanice.

Kao rezultat imamo da ISS mora u redovnim intervalima da podiže svoju orbitu i neprestano podešava svoj položaj.

--------

* Sprotno mišljenju laika, Zemljina gravitacija je samo neznatno manja na visinama na kojima leti ISS nego na površini planete.

 


 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | >


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar