Astronautika: misije

Pre tačno 10 dana svemirska sonda „New Horizons“ je prošla tačku koja se nalazi na sredokraći između Urana i Neptuna, ostavivši tako za sobom još jedan krajputaš na svom istorijskom pohodu ka našoj planetnoj periferiji. NH, lansiran u januaru 2006. sa ciljem da u julu 2015. poseti Plutonov sistem, prvi je ljudski objekat koji je zašao tako duboko još od kraja osamdesetih, kada su Nasini „Voyageri“ projezdili istom stazom.

Trenutno se NH nalazi na skoro 26 astronomskih jedinica od Zemlje (ako neko ne zna koliko je to, neka mi se javi da ga vodim na burek). Dok sam ja ovo napisao on je tome dodao još 60–ak kilometara, jer juri brzinom od skoro 55.000 km na sat, odn. u odnosu na Sunce godišnje prevaljuje 479.347.500 km, što je oko 3,2 AJ.

Sonda je presekla Mesečevu orbitu 9 sati posle lansiranja, Marsovu orbitu 7. aprila 2006, Jupiterovu godinu dana kasnije, Saturnovu orbitu 8. juna 2008, a Uranovu 18. marta 2011. godine. Bila je to seča četvrte planetne orbite od kako je sonda lansirana.

Neptunovu orbitu će preseći 25. avgusta 2014. godine – tačno četvrt veka nakon što je „Vojadžer 2“ izvršio istorijsko fotografisanje ove svima dotad nedokučive planete. Rastojanje između orbita dva gasovita džina iznosi preko milijardu ipo kilometara.

Do sada, „Novi Horizonti“ je prevalio preko 3,7 milijardi kilometara od kako je lansiran. Pluton je sada udaljen tričavih 1,12 milijardi kilometara od Nasine sonde – skoro osmostruka udaljenost Zemlje od Sunca – i trenutno je bliži ovoj sondi nego ijedna druga planeta[1].

Kako sam već napisao u ranijim izveštajima, sam aparat se nalazi u odličnom stanju i mirno putuje ka Plutonu i udaljenom Kajperovom pojasu. Operatori misije, smešteni u Fizičkoj laboratoriji univerziteta Džons Hopkins u Merilendu, dobili su 26. novembra „zeleni“ signal sa letilice, što je indikator da su svi sistemi u normalnom modu.

Instrumenti za merenje solarnog vetra (SWAP), merač plazme spektrometar (PEPSSI) i studentski brojač čestica (VB SDC) neprestano rade i sakupljaju podatke, dok se ostatak opreme nalazi u stanju elektronske hibernacije.

„Ovi nastavlja da bude udžbenički primer krstarenja do samih granica našeg solarnog sistema,“ hvalisavo veli glavna faca zadužena za stručni rad „Novih Horizonata“, Alan Štern, inače stalno zaposlen u Sautvest istraživačkom institutu u Koloradu.

Sledeće što čeka stručnjake koji prate misiju desiće se početkom januara, kada će sonda biti „probuđena“ radi brze i rutinske provere svih sistema na brodu, ali i aploudovanja softverskog apdejta u glavni kompjuter i slanja prikupljenih podataka sa SWAP, PEPSSI i SDC na Zemlji.

Trenutno gde se nalazi, Sunčev zrak do NH putuje 3,31 sat pre nego što ga obasja. Kada bi bilo putnika na sondi, Sunce bi mu imalo magnitudu –19,7, što znači da bi mu sijalo jače nego nama pun Mesec – dovoljno da čita ne paleći svetlo, koga ionako nema u sondi.

swap

Jedan od „budnih“ istrumenata je i elektrostatički analizator SWAP (Solar Wind At Pluto). On se nalazi u sklopu sa senzorom PEPSSI (Pluto Energetic Particle Spectrometer Science Investigation). SWAP meri čestice energije do 6,5 keV, a PEPSSI preko 1 MeV. Zbog slabog solarnog vetra na toj daljini (Pluton i dalje), SWAP je najveći takav instrument ikada lansiran u kosmos.

orbite

Pluto-Charon

Ako je verovati kompjuterima (a zašto ne bi?) ovo će biti meni koji će se u leto 2015. ponuditi “Novim Horizontima”. Desno je Pluton a levo Haron. Letilica će imati na raspolaganju samo 7 instrumenata ukupne težine 31 kg i struju jačine samo dve sijalice (200 W). Primopredajna antena ima prečnik od samo 2,1 metar, a Zemlja će biti daleko preko 4 milijarde km!



[1] 2. decembra 2012. NH je prišao Plutonu bliže nego ijedan ljudski objekat ikada. Prehodni rekord je držao „Vojadžer 1“ – oko 10,58 AJ.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18