Drago Dragović (obično ga zovemo Draško) autor blizu 2000 članaka i stotinak elektronskih knjiga u Am, govori o svojim temama, kako se zagrejao za njih i kako se snala sa literaturom.

DDKAD SAM POČEO DA PIŠEM O KOSMOSU, od početka su me privlačile mašine. Neprikosnoveni su bili 'Voyageri' - njima sam posvetio čitavo poglavlje moje knjige, pogotovu od kada sam bio u Nasi i pričao sa kustosom njihovog muzeja, koji mi je ispričao 'tajne podatke' o letilicama i otkrio krajnje tehničke detalje koje su doveli do toga da već 40 i više godina rade i održavaju vezu s nama. Onda sam video da su pre 'Vojadžera' leteli 'Pioniri' i da su mnogi patenti i tehnička rešenja za buduće međuplanetne letilice potekla baš od njih. Većina menadžera i inženjera je stekla iskustva tu. 

A onda sam 'otkrio' da dok su još 'Vojadžeri' čekali na lansiranje (poleteli su 1977), da su NASA i JPL isplanirali misiju koja će istražiti samo Jupiter! Ali kako? Jupiter je daleko, a tada se znalo za 40 satelita! Kako ih posetiti a imaš u tankovima samo tonu goriva? Nije bilo tako moćne rakete koja bi ponela toliki teret ka cilju - samo šatlovi. Ali 'Čelendžer' je eksplodirao i čak i neki astronauti nisu želeli da voze u orbitu sondu koja nosi tonu i po zapaljivog goriva! Vojska je umešala prste i ... to je bio mamac za mene. Promenjen je koncept iz korena, napravljen je nov plan leta, nove trajektorije. Dva momka su pronašla metod kako uz pomoć gravitacione praćke istražiti koliko hoćeš Jupiterovih satelita, što je mustra koju je posle koristio 'Kasini'.... još kasnije i 'New Horizons'. 

Takva misija je bila poslastica za mene. Fasciniran sam tim naporima ljudi da izguraju takve projekte u kojima nema rutine već je svaki korak nov, i sve je izazov. Ne zaboravi da su tadašnji softveri i računari bili smešni za današnja merila, a da su prijemne antene na Zemlji bile premale za takve zadatke. Sve to su rešavali u hodu... 

Što se tiče 'literature', to je moja noćna mora. Kao i na porno sajtovima - izvora ima beskonačno ali samo mikro-deo je relevantan :-)

Često sam bio prinuđen da pročitam nekoliko sajtova da bih našao samo 1 podatak, recimo koliko vati troši brodski računar... Takve potrage me često odvedu na fabričke ili proizvodne projekte, koji su prekomplikovani za moje obrazovanje i engleski (ili ruski, španski, nemački...), ili na neke radove i doktorske disertacije koje ne razumem a voleo bih, jer recimo objašnjavaju kako računar uspeva da popravi samog sebe, ili šta su inženjeri smislili da bi otvorili 'kišobran' glavne antene koji se u kosmosu zaglavio (to je strefilo 'Galilea')... Na sreću, moje psiho-fizičko stanje i godine su trenutno takve da mi jako odgovaraju takve teme i takav tempo rada... Nažalost, priča o 'Galileu' se otrgla i nisam uspeo da u 1 knjizi opišem čitavu misiju. Možda usledi nastavak... NASA kaže da nuklearni generatori na 'Vojadžerima' gube oko 0,76% svoje snage godišnje - videću kako rade moje moždane baterije...

 

E-knjige Draška Dragovića


Komentari   
dragovic
0 #16 dragovic 13-07-2018 09:06
OOooo hvala prepuno svima na komentarima!
A iskreno, počeo sam da se brinem zbog dužine mojih pdfa jer sam mislio da to nema ko da čita. Sve vise me vuku tehnička rešenja I genijalne ide je inženjera/konst ruktora a sve manje mi se piše o tome šta se dešava u kosmosu. Toga ionako ima na svakom sajtu na svetu...
Problem sa prfima je dvojak:
- Naš server je (ipak) ograničen I (pre)veliki textovi ga sve vise iscrpljuju. Zato uvek imam u glavi taj tehnički zahtev I trudim se da se ne širim previse... to nije lako.
- Drugo, neke teme si jako zanimljive ali znam da interesuju samo mali segment čitalaštva. Nema smisla da pišem nešto a da unapred znam da će pročitati nekoliko sladokusaca. To je bolje da sednemo negde I pričamo o tome - to bi bilo super

Ipak, hvala još jednom svima na komentarima I vrlo korisnim smernicama...
dragovic
0 #15 dragovic 13-07-2018 08:54
FORZZA TENKISTI!!!
Sećam vas se - sarađivali smo malo. Moram opet nešto na 'vašu' temu...
Vukasin
0 #14 Vukasin 13-07-2018 00:24
Meni je zao sto se u astronautici ne desavaju cesca istrazivanja, lansiranja sondi, lansiranja putnickih brodova ka dubokom svemiru (ta se nazalost odavno ne desavaju) pa da nam Drasko pise o njima cesce, njegovi tekstovi ne mogu da dosade. Ziv nam bio i pisao Drasko 100 godina.
BojanB
+3 #13 BojanB 12-07-2018 10:15
"Mislim" da se ovde lepo videlo koliko su verni čitaoci i dalje žedni dobrih tekstova.

Vidim pali su i lepi predlozi za nove teme. Meni ne pada na pamet ni jedna ali, evo, mogu predloziti ako se zaputite za Republiku Srpsku mozete se meni javiti da obradimo temu hladno pivo-ljut kulen.

Veliki pozdrav za gospodina Dragu od mene i mojih kolega tenkista.
verni citaoc
+2 #12 verni citaoc 12-07-2018 07:19
Dobar dan,
:lol: Jos bar 2.000 clanak, i bar jos 200pdf. :lol:
Jedinstven, nezaboravan, autor preleppih pdf.
Hvala puno

A BILO DOBRO DA AM SE UGLEDA,
i stari AM, da se prebaci u pdf.

ideja___.
..svake godine 2105,16,17,18.. . jedan pdf godisnjak.

2gi pdf__,
sa naboljim tekstovima, tokom godine,

3ci __
svakog meseca mesecni pdf
npr, januar 2018...ceo januarski txt

ovaj sajt, se cuva za unuke, praunuke
Do vidjenja.
dragovic
+3 #11 dragovic 11-07-2018 22:58
hahahaha moj marino, uvijek ima[ dobru pri;u
Damir Koprivica
+4 #10 Damir Koprivica 11-07-2018 22:57
Drago,

obavezno Part II.

Kao što je rekao Mario, ko Asimov...

Tekstovi sve lucidniji, sa neverovatnim informacijama.
Pošto vidim da ima predloga, evo i jednog sa moje strane: problemi spajanja svemirskih brodova u vakumu, sa intezivnim zračenjem dovodi do zavarivanja različitih metala-legura. O tome mi je pričao profa na faksu i naveo da su rusi u početku pokušali da kontakt spojeve reše zlatom (meko - dobro za hermetiku, istog potencijala, 2,4 kg po brodu), ali ja o tome nisam uspeo nešto pronaći na internetu.
Damir Koprivica
+4 #9 Damir Koprivica 11-07-2018 19:02
Drago
obavezno Part 2.

Mislim da bi bilo interesanta tema o problemima samog spajanja dva svemirska broda. Sećam se da mi je profesor na faksu pričao o problemima samozavarivanja dva različita metala u vakumu. Ilustrovao je primerom da su rusi u početku to pokušavali rešiti sa zlatom, mada nešto o tome nisam pronašao na internetu.
Kryten
+8 #8 Kryten 10-07-2018 22:53
Čitam ja Vas i Astronomiju još od 2003. i pratim sve od ulaska Cassinija u orbitu, lansiranja New Horizonsa, ulaska Dawna u orbitu Ceresa i Veste. Zajedno smo ispratili svaku telemetriju. Sjajno obrađujete teme i ne ostanu nikakve nedoumice. Možda da obradite jednom temu antene na svemirskim sondama. Razlike između usmjerenih, poluusmjerenih, neusmjerenih, kada se kombiniraju, koji dio EM spektra će se koristiti ovisno o udaljenosti i kolika je brzina prenosa. Jedva čekam da pročitam detaljno kako su riješili problem na Galileu sa pomoćnom antenom (znam ponešto o tome iz ranijih tekstova).
marino1
+9 #7 marino1 10-07-2018 22:24
Drago, utisaj jazz note i slusaj pazljivo...ajd sjedni na neki bus, vlak, avion, brod, bicikl i dolazi ovamo...moramo da zajednicki napisemo knjigu tipa Odiseja kakvu smo zeljeli a nismo (jos) napravili...mis lim da uz more, hladovinu i miris borova te vino "terraN" to nije ideja za odbaciti..
Nego, jbte kad ti to stignes sve natipkati...pos tajes ko asimov u najboljim godinama
Dodaj komentar