Karl Segan je jedan od najvećih popularizatora nauke u 20. veku. Ovaj astronom, astrofizičar i naučni popularizator rođen je u Bruklinu 1934. a umro je 1996. godine. Pored velikog doprinosa koji je svojim višedecenijskim radom doprineo razvoju astronomije, odigrao je glavnu ulogu u pridobijanju nove generacije velikih naučnih umova na polju istraživanja svemira, medju kojima posebno treba istaći Britanskog fizičara i astronoma Brajana Koksa i Američkog astrofizičara Nil de Gras Tajsona.


CarlSagan

Segan je postao planetarno poznat 1980. godine, kada je počela da se prikazuje njegova dokumentarna televizijska serija Kosmos. Iste godine je iz štampe izašla i istoimena knjiga, koja je ubrzo posle izdavanja postala najprodavanija naučno-popularna knjiga ikada izdata na engleskom govornom području. Emisija je otišla i korak dalje, prikazana je u preko 60 država, gde ju je gledalo preko pola milijarde gledalaca. U to vreme na svetu je bilo 4,5 milijardi ljudi

Kosmos-knjigaOvaj dokumentarac o vasioni iz 13 delova, pružio je pregršt novih informacija ne samo o pojavama izvan naše planete i razvoju života na njoj,već nam je prikazao i zanimljivi čas istorije civilizacije, posebno sa osvrtom na značajne ličnosti koje su menjale njena istorijska kretanja. Specifičnost seriji daje i muzička podloga, koju je maestralno komponovao, sada takodje širom sveta poznati Grčki muzičar Vangelis. Pravi raj za uši.

Počevši od uvodnih Seganovih rečenica u serijalu, da je kosmos sve što jeste, što je ikada bilo, i što će ikada biti, kao omadjijani krećemo na ovaj zanimljivi put znanja sa njim, i sa njegovim brodom iz mašte. Brodu uz pomoć kojeg su prevaljivane svetlosne godine puta kojeg je utabala nauka.

U ovom carstvu Galaksija i raznih egzotičnih svetova saznali smo i naše mesto u njemu, i čuli kakva nam je moguća sudbina, ako svetski moćnici nastave sa trendom nuklearnog naoružavanja i ako svi zajedno nastavimo u ovoj ili većoj meri da zagađujemo našu Planetu.

Središnji motiv serijala predstavlja naše jedinstvo sa svemirom oko nas, nekoliko puta napominjući da je kosmos i u nama, i da smo izgrađeni od delića zvezda, kao i da smo mi put kojim će kosmos uspeti da spozna samog sebe.

Reč kosmos je grčka reč koja označava "red u svemiru", a Karl je, u skladu sa tim, na jednostavan i mnogima razumljiv račin približio, komplikovane naučne pojmove, činjenice i dogadjaje.

Već u prvoj epizodi osvrnuo se i na rad čuvene Aledsandrijske biblioteke, najveće biblioteke antike. O mestu gde je prvi put sistematski skupljano znanje sveta. Podsetio nas je na velike ljude tog vremena čija su dela krasila svodove biblioteke, Eratostena, Hipraha, Euklida, Dionizija Tračanina, Herofila, Aristarha sa Samosa, Arhimeda…

Posebno mesto u priči zauzima Hipatija, velika naučnica čije je ime postalo neraskidivo vezano za ovu biblioteku.

Mnoge zanimljive teme su pokrenute kroz serijal, ovde ću navesti samo neke od njih.

Napravio je zanimljiv Kosmički kalendar u kojem nam je jasno stavio do znanja koliko kasno smo se pojavili kao ljudska bića u istoriji svemira, a koliku moć trenutno držimo u svojim rukama o sudbini naše planete i nas samih. Ako bismo gledali po tom kalendaru koji je podeljen kao klasični kalendar na 12 meseci, gde svaki dan predstavlja oko 40 miliona godina, ljudi su se po njemu pojavili tek u poslednjem minutu, čak u poslednjih 15 sekundi, poslednjeg dana ovog kosmičkog kalendara.

Veoma je zanimljiva priča o Johanu Kepleru, koji je prvi spojio maštu i precizna merenja i time iskoračio u do tada nepoznati svet. Kada je primetio da se precizna merenja ne slažu sa njegovim verovanjima, bila mu je bitnija teška istina,od njegovih najdražih iluzija, a to je sama srž nauke, rekao je Segan tom prilikom.

Da bismo sprečili katastrofu i zagrevanje naše planete takozvanim gasovima staklene bašte, Karl predlaže četiri bitne stvari koje trebamo da uradimo, a to su:

1. Daleko učinkovitiju upotrebu fosilnih goriva (npr. znatno smanjenje potrošnje goriva kod automobila).
2. Istraživanje i razvoj čistih alternativnih energetskih izvora, naročito energije Sunca.
3. Pošumljavanje velikih razmera.
4. Doprineti da jedna milijarda najsiromašnijih ljudi na Zemlji mogu brinuti sami o sebi što je ključan korak prema obuzdavanju rasta stanovništva.

Tu su i zanimljive priče o:

Tada sveže lansiranom Vojadžeru, istoriji pisanja i knjigama kao vremenskim mašinama, razlici između astronomije i astrologije, DNK, početku naučnog načina razmišljanja na Grčkim ostvima pre više od 2500 godina, o istinama i zabludama kako nekadašnjim tako i sadašnjim i koječemu još. Čista desetka za ovaj serijal, jedan od najboljih dokumentaraca računajući sve žanrove, u istoriji televizije.

Veoma je bitan uticaj koja je ova emisija imala na dva takođe veoma uspešna naučnika i popularizatora nauke novije generacije.

Kao prekretnicu u odabiru svoje profesije, Brajan Koks sada čuveni astrofizičar, naveo je čitanje knjige Kosmos koja ga je fascinirala i približila svojoj budućoj karijeri. Sve pohvale i za dve emisije u kojima je on učestvoao i bio narator, a to su Čuda Solarnog sistema i Čuda Universuma, snimanih 2010. i 2011. godine u prokukciji BBC-ja.

Posebnu priču zavređuje rimejk Kosmosa iz ove godine, koju su vrhunski uradili, Seganova supruga En Drajan, koja je imala veliki udeo i u originalnom serijalu i Stiven Soter, takođe jedan od pisaca scenarija za original iz 1980. Godine. Veliki doprinos ovoj seriji dao je i Nil de Gras Tajson koji je ujedno i prezenter ovog rimejka.

Mnoštvo novih informacija, vrhunaska produkcija i animacija, odlična muzika, i još bolje priče.

Ponovo po oprobanom receptu, priče o velikim naučnicima svoga doba, bacili su svetlo i na neke nepravedno do sada zapostavljene heroje nauke. Sve u svemu svaka preporuka za gledanje, imam utisak da nije moglo bolje.

Ipak pored svega navedenog, glavnu misiju Karla Segana vidim u nečem drugom, nečem posebnom, plemenitom i nemerljivo velikom doprinosu. Prenošenju znanja na mlađe generacije koje bi po tom principu nastavljale taj niz.

Ključnu misao izrekao je Nil de Gras Tajson, u jednom intervju kad je na pitanje novinara kako je izgledao njegov prvi susret sa Seganom, izjavio da se to desilo kad je imao svega 17 godina, prilikom apliciranja za Kornel koledž na kojem je Karl predavao i da ga je Segan ubrzo pozvao da ga poseti u koledžu.

Kasnije, kada ga je otpratio do autobuske stanice, dao mu je svoj broj telefona i rekao mu da ga pozove ako autobus iz nekog razloga ne stigne jer će tada moći kod njega u kući da prespava. Ovaj prvi susret sa uzorom, imao je veliki uticaj na Tajsona, iznenadila ga je ta velika posvećenost i zainteresovanost za njegovu buduću karijeru od strane Segana, i kako kaže taj vid ponašanja je i on usvojio kada je postao profesor prema svojim studentima. I po Nilovom priznanju, ako ga zovu predsednik ili drugi važni ljudi iz Vašingtona, a na drugoj strani ima poziv od svog studenta, uvek će se odlučiti da najpre pomogne svom budućem kolegi. To je ta smisao štafete koja se prenosi sa Profesora na studenta i tako dalje u nedogled, ko zna šta sve mogu generacije koje dolaze da promene na bolje na ovoj planeti ako im se da volja i podrška. Puni smisao znanja jeste da svaka nova generacija što više dopuni predhodnu, a još je Njutn izjavio: „Ako sam video dalje, to je stoga što sam stajao na ramenima divova“.

Nil je ovaj prvi susret sa Seganom lepo opisao i u pomenutom nastavku Kosmosa i završio sledećim rečima: “Podseća me na one duhove zvezda na nebu. Znate na one koje će još dugo sijati svojim sjajem iznad nas, dugo nakon što ih više ne bude".

Miloš Zbućnović
Student Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu,
Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo

Dodaj komentar