logob92  Misterija o tome kako je počeo život na zemlji možda je konačno rešena. Mnogo je naučnih misterija, a ovo je najvažnija. Kako je počeo život na Zemlji? Ne kako se razvijao, već kako je uopšte stvoren? Šta je bila inicijalna kapisla koja je pokrenula čitavu evoluciju

drvoČarls Darvin je rešio misteriju života čudesne raznolikosti svojom teorijom prirodne selekcije, ali čak je i on bio zbunjen ultimativnom misterijom nad misterijama: šta je poreklo samog života?

Pokušavajući da odgovore na ovo pitanje, naučnici su se okrenuli zvezdama, ili barem „kršu i kamenju" u svemiru - meteorima i kometama koji su ostaci formiranja našeg Sunčevog sistema pre 5 milijardi godina. Oni veruju da kamenje iz svemira može da pomogne objašenjenju kako je život počeo ovde na Zemlji.

Zapravo, rastući broj dokaza sada ukazuje na svemir kao mogući izvor grubog materijala koji je formirao prve oblike života. Najnovija istraživanja, koja se bave grupom meteorita koji su pali na ledeni pojas Antarktika takođe ukazuje na to da izvor života može da bude vanzemaljskog porekla. Analiza sastava meteora je otkrila da je moguće da ovo kamenje pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi može da emituje azot koji sadrži amonijak, ključni sastojak prvih samoreplikujućih molekula koji su na kraju doveli do nastanka DNK lanca, molekula koji je suština čitavog života.

„Ovi posebni meteori su bili sačuvani u ledu od prastarog doba, pa su bili manje izloženi „zemaljskom" uticajima," rekla je profesorka Sandra Picarelo sa državnog univerziteta u Arizoni, koja je vodila ovu studiju objavljenu u Zborniku nacionalne akademije nauka.

„Ono što je najvažnije je otkriće obilja amonijaka. Azot je neophodan sastojak za formiranje biopolimera, kao što su DNK, RNK i proteina, od kojih zavisi život, a bilo koja teorija koja pokušava da objasni poreklo života mora da računa na zalihu „korisnog" azota," rekla je Picarelo. „Zbog toga, direktna distribucija amonijaka u relativno velikim količinama iz susednih asteroida može da predstavlja prapostojbinu života tokom ranog razvitka planete."

Testovi su takođe pokazali da je azot u amonijaku koji meteor oslobađa sačinjen od neobičnih izotopa što pre ukazuje na vanzemaljsko poreklo nego na dodir sa zemaljskim materijama. Profesorka Picarelo i njene kolege veruju da su slični meteori koji su pali na Zemlju pre oko 4 milijardi godina proizveli stalnu i punu zalihu amonijaka, a time i azota, koji je neophodan za formiranje prvih samoreprodukujućih molekula.

Ranija istraživanja fosilizovanih mikroba u prastarom kamenju je pokazala su da je primitivni život star najmanje 3, 5 milijardi godina. Međutim, malo se zna o periodu pre nastanka života, osim da je planeta bila veoma negostoljubiva. Planeta je bila okupana ultraljubičastim zracima koji su brzo uništavali organske molekule i preplavljena meteorima tokom „velikog perioda bombardovanja" pre oko 4, 5 milijardi do 3.8 milijardi godina.

Ipak, ovo bombardovanje metorima je možda imalo i svoju svetlu stranu, što bi značilo da je mnogo svemirskog kamenja moglo da nosi delikatne organske molekule neophodne za pokretanje života. Prethodne studije su već potvrdile da meteori sadrže mnoge vrste organskih molekula, kao što su amino-kiseline koje je formiraju proteine do nukleobaza koji grade lance DNK, molekul koji se nasleđuje.

Ali ovo je prvi put da je dokazano da je meteor bio pun zaliha azota, tvrdi Karolina Smit, kustos meteora u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

„Mlada Zemlja je bila vrlo surovo mesto. Bilo je vrelo i nije bilo kiseonika što nije pogodno za prisustvo molekula od kojih nastaje život," kaže dr Smit. „Očigledno je amonijak važan sastojak koji je omogućio da meteori i drugi materijal sličan meteoritskom pomogne da se na Zemlji stvori građevinski materijal potreban za život. To je još jedan dodatak slagalici života."

Prvi korak

Naučnici cu procenili da između 40 000 i 60 000 tona meteora i druge kosmičke prašine i otpadaka dospe na Zemlju svake godine. Pre oko 4 milijardi godina, tokom perioda „velikog bombardovanja" mlade planete Zemlje, količina ovih materija je bila mnogo veća. Stručnjaci su proučavali meteore da bi otkrili evoluciju Sunčevog sistema, ali ovi komadi svemirskih stena mogu takođe da nam kažu nešto o poreklu života ovde na Zemlji, a moguće i na drugim planetama.

Meteor Murčison

Ovo je veliki meteor koji je pao na Zemlju 28. septembra 1969. u blizini grada Murčisona u državi Viktorija u Australiji. To je jedan od najproučavanijih meteora i njegova vrednost leži u činjenici da je pronađen odmah nakon pada, što smanjuje rizik izloženosti uticajima na Zemlji koji može da poremeti bilo koju hemisjku analizu. Testovi na metorima su pokazali da oni sadrže veliku količinu raznovrsnih molekula, kao što su amino- kiseline, koje su građa za proteine i nukleobaze, pronađene u DNK. Mnogi na naučnici veruju da meteori predstavljaju jake dokaze za vanzemaljsko poreklo građe života na Zemlji.

Meteor ALH 84001

Ovaj meteor je otkriven 1984. u oblasti Alan Hils na Antarktiku. Nema sumnje da je došao sa Marsa i da je pao na Zemlju pre mnogo hiljada godina, ali postoji velika kontraverza u vezi sa tvrdnjama naučnika NASE iz 1996. da meteori imaju tragove fosilizovanih formi života koji mogu da potiču sa Crvene planete. Kamenje veličine krompira sadrži tragove „mikrofosila" čije je mogućeporeklo u vanzemaljskim mikrobima, tvrde naučnici u Nasi. Drugi, pak sumnjaju da stvarno postoje tragovi života.

Author: B92

Komentari   

DT
0 #1 DT 13-06-2013 14:49
Ali to što su potrebni gradivni materijali možda stigli putem metora ništa dodatno ne pojašnjava kako je nastao ili kako nastaje sam život.
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži