1 | 2 | 3 | 4 | 5 |

4. Analiza rizika 

kometa

Ako su ova predviđanja o udaru tačna, onda su šanse za asteroidnu katastrofu u bliskoj budućnosti – mada male – veće od mnogih pretnji po naše živote od mnogih koje naše društvo danas uzima vrlo ozbiljno. U cilju diskusije, uzeli smo procenu da se takvi globalno katastrofalni sudaru dešavaju jednom na svakih 500.000 godina. Treba stalno imati na umu da učestalost možda može da bude i veća od toga, mada verovatno ne uvećana više od faktora dva. Učestalost može biti i umanjena za faktor deset.

Pošto je šansa da se sudar dogodi u skoroj budućnosti veoma mala, priroda takvog rizika je jedinstvena u našem iskustvu. Skoro svi rizici sa kojima se suočavamo u životu zapravo se dešavaju nekome koga poznamo ili slušamo o njima u medijima, budući da u čitavoj poznatoj ljudskoj istoriji nikada nije zabeležen neki veliki udar kosmičkog tela. (Ako se desio neki takav događaj u osvit čovečanstva, pre oko 10.000 godina, o tome nema zapisa, kao ni čvrsto utemeljenih dokaza na fosilnim ostacima). Suprotno mnogim poznatim katastrofama, predviđeni sudar bi izazvao stradanja na globalnom nivou. Prirodne katastrofe, uključujući tornada i ciklone, zemljotrese, cunamije, vulkane i poplave obično ubijaju hiljade ljudi, a samo ponekad nekoliko miliona. Ali ovaj uništavajući udar prevazišao bi sve navedene i izazvao bi smrt milijardu ili više ljudi, u procentu koji je u XIV veku zabeležen u Evropi kada je harala pandemija kuge*.

Učestalost sudara različitih dimenzija

Čitavu priču smo počeli ispitivanjem učestalosti događaja različitih jačina. Mali udari su češći od velikih, kako je prikazano na slici 1. Na njoj je prikazan prosečni interval između udara, izveden na osnovu lunarnih kratera i ostalih astronomskih dokaza, a u funkciji oslobođene energije. Za ovu diskusiju razmotrimo dva slučaja: Granične globalne katastrofe opisane gore i sudar Tunguske klase, sa telom od oko 100 m u prečniku. U svim analizama ispod, vrednosti su date približno i služe jedino kao ilustracija opšte jačine.

Za globalno katastrofičan udar:

  • Prosečan interval između udara: 500.000 godina

Za udar klase Tunguska:

  • Prosečan interval između udara za čitavu Zemlju: 300 godina 
  • Prosečan interval između udara za naseljeni deo: 3.000 godina 
  • Prosečan interval između udara za urbana naselja: 100.000 godina 
  • Prosečan interval između udara samo u urbani deo Evrope: 1.000.000 godina
 slika1

Slika 1: Slika 1. Očekivana učestalost udara u Zemlju, sa sadašnjom gustinom kometa i asteroida i upoređeno sa Mesečevim kraterima. Prikazan je ekvivlent energije u megatonama TNT. 

(Po predviđanjima Shomakera iz 1983.)

Iz ove proste kalkulacije se da videti da se velikim zemljama kao što je Amerika, udar klase Tunguska u naseljene teritorije javlja ređe nego globalna katastrofa, mada je činjenica da dominira rizik od velikog sudara. To isto se vidi i na slici 2, koja pokazuje očekivane sudbine po svakom događaju, u funkciji prečnika (i energije) udarnog tela. Objekti su uzeti između 0,5 i 5 km.


U periodu 1347–1400 Evropu je iz Kine i Istoka pogodila takva epidemija kuge ili "Crne smrti", kako su je nazvali, da je oko trećine čitave populacije – oko 25 miliona – nastradalo. U Engleskoj je 1400. godine bilo upola manje stanovnika nego 100 godina ranije. Sve do XVI veka broj ljudi se nije povratio na pređašnji nivo.


U nastavku:
5. Godišnji rizik od smrti usled udara

1 | 2 | 3 | 4 | 5 |

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži