Astronautika: istorija

Roberto Bartini je bio jedan od najoriginalnijih konstruktora aviona svih vremena. Posle burnog života koji bi svakako mogao da posluži kao scenario za neki film, Bartini se skrasio u komunističkom Sovjetskom Savezu i posvetio se onom što je najbolje umeo: izgradnji aviona. Ali oni nisu bili kao ostali. Bartini se usredsredio na ekranoplane, avione koji su vrlo efikasno koristili tzv. ground efekat da bi leteli na vrlo malim visinama.

bba

Bartinijev hidroavion „ВВА-14ПС“proizveden u taganroškom Centralnom preduzeću ТАНТК имени Г. М. Бериева prilikom hipotetičkog spašavanja kapsule „Союз“ posle leta na Mesec (Novosti Kosmonavtiki).

Jedan od najzanimljivijih projekata Roberta Ljudvigoviča Bartinija[1] bio je avion „BBA-14“ (rus. вертикально-взлетающая амфибия). Skraćenica označava avionsku amfibiju sa vertikalnim uzletanjem. I stvarno, “BBA-14” je trebalo da uzleće vertikalno sa vode, ali ne samo to. Bio je konstruisan da funkcioniše kao ekranoplan i leti jedva dodirujući talase, ali takođe, ako je potrebno, da se podigne 12 kilometara i ponaša se kao „normalan“ avion. „BBA-14“ je konstruisan kao bombarder i protivpodmorničko oružje, ali je razmatrano i nekoliko drugačijih verzija. Jedna od njih je bila vezana za sovjetski kosmički program sa ljudskom posadom.

Projektovanje „BBA-14“ započeto je 1965. godine, tokom trke za Mesec. U to vreme, Sovjeti su protežirali dva paralelna lunarna programa, „Л-1/Зонд“ za let ljudi oko Meseca, i „Н13“ za slanje posede na površinu Meseca. U oba slučaja, za povratak kosmonauta sa putovanja na Meseca trebalo je da bude korišćena modifikovana kapsula „Союз“ („7К-Л1“ u prvom slučaju i „7К-ЛОК“ u drugom). Ulazak u atmosferu dešavao bi se iznad Indijskog okeana brzinom od 11 km/s, a kapsule bi primenjivale manevar duplog ulaska u atmosferui sletale u stepe Kazahstana. Ali šta ako kapsula ne bi uspela da izvede dati manevar i završi u okeanu nakon balističkog pada? Iako je uvek prilikom ateriranja sovjetskih kapsula odgovarajućim koridorima patroliralo nekoliko spasilačkih brodova, u slučaju misija sa ljudskim posadama zahtevani su hitniji odgovori.

bba-1

Aerodinamički i tehnološki prototip „BBA-14M1“ sa pontonima tokom leta.

bba14

Avion „BBA-14“ (airwar.ru).

To je postalo očigledno 1968. godine kada je bespilotna kapsula „Зонд 5[2] završila u vodama Indijskog okeana nakon otkaza sistema za navođenje. Misije „Зонд“ su otkazane nakon što je Nil Armstrong ostavio svoje tragove u Moru Tišine, ali program Л3 je nastavljen bez obzira na kvarove na džinovskog raketi „H1“. U septembru 1972. godine uzleteo je prvi prototip „BBA-14“, a 1973. Bertini je nacrtao predlog ВВА-14ПС (rus. поисково-спасательний, „potraga i spašavanje“), verzija aviona sa tzv. ground efektom[3] za spašavanje iz mora.

ВВА-14ПС“, dugačak 26 metara, mogao je da ponese 15 putnika ... ili petotonsku kapsulu „Союз“ sa posadom. „ВВА-14ПСje trebalo brzo da pokupi dvojicu kosmonauta sa lunarne misije u slučaju da kapsula završi u Indijskom okeanu, ali je takođe mogao da se iskoristi i za slučaj prisilnog sletanja u vode Kaspijskog mora i – skoro nestalog – Aralskog mora, upotpunjujući flotu spasilačkih helikoptera “Мил Ми-6ПС (nekoliko godina kasnije, sletanje kapsule „Союз 23“ sa dvojicom putnika u jezero Tengiz istakli su važnost spasilačkog sistema te vrste[4]). Avion je trebalo da nosi specijalni uređaj za hvatanje i transport “Cоюз” kapsule do baze.

Lunarni program “Н1/Л3” je zvanično otkazan nekoliko meseci kasnije, u maju 1974. godine. Ali ni “BBA-14” nije prošao ništa bolje. Bartini je iste godine preminuo, a njegov hidroavion nikada nije otišao dalje od probne faze. Jedini prototip koji je izgrađen danas propada na poligonu Muzeja Ruske Avijacije u Moninu. Nema nikakve sumnje da je ljubiteljima alternativne istorije slika ВВА-14ПС“ koji spašavanja kosmonauta iz Indijskog okeana nakon leta na Mesec nešto što će teško zaboraviti.

bba-danas

Trenutno stanje prototipa „BBA-14“.

raspon-krila

Raspon krila – 28,50 m; max težina – 52 t; max brzina – 760 km/h; dolet – 2.450 km.

prototip

Prvi let prototipa izveden je 4. septembra 1972. godine. Posadu su činila 3 pilota.

Pogledati još jedan projekat sovjetskog ekranoplana:



1. Kakva biografija! Rođen je 1987. a vaspitavala ga je porodica talijanskih aristokrata (barona) iz današnje Rijeke, da bi ipak kao komunista po opredeljenju pobegao iz fašističke Italije i obreo se u SSSR. Kao fizičar, posvetio se projektovanju letilica na jedinstvenom principu. U različitim periodima života sa nji su sarađivali i Koroljev, i iljušin, i Antonov, i Jakovljev, i Mjasiščev – dakle, najveći konstruktori zemlje.Pored avijacije i fizike, bavio se sa uspehom kosmogonijom i filozofijom. Umro je 1974. u Moskvi. Do kraja života se izjašnjavao kao Rus.

Bio je to prvi brod u istoriji koji je odleteo do Meseca i vratio se na Zemlju. Povratna kapsula (planirana za prevoz buduće posade) ušla je u Zemljinu atmosferu ali zbog kvara izazvanog ljudskom greškom nije uspela da izvede manevar duplog ulaska, već je pala u okean. Spasili su je brodovi “Boroviči” i “V. Golovin”. Kapsula je nosila biološki teret (kornjače, gliste, bakterije), koji je takođe spašen. Kapsula je danas u muzeju.

2. Zanimljiv fenomen, kojim se povećava uzgon a smanjuje trenje kada avion leti vrlo blizu fiksne površine.

4. Tada su kosmonauti pali u zaleđeno jezero 8 km od obale. Bilo je jutro, mećava, magla, i temperatura od -22° C. Padobran se napio vode i povukao hermetičku kapsulu na dno. Očekujući brzo spašavanje, putnici su skinuli skafandere i obukli normalne letne kombinezone. Helikopter ih je izvadio posle 9 sati. Bilo je to prvo spuštanje Sovjeta na vodu u njihovoj istoriji.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži